Izvor: Vesti-online.com, 10.Jul.2013, 15:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez proširenja EU do 2020?
Iako je, svojevremeno, 2018. delovala kao realnost za pristupanje zapadnog Balkana EU, sada to više nije slučaj, piše "Dojče vele" i ocenjuje da do proširenja verovatno neće doći u ovoj dekadi. Danas se nezvanično pominju "tri nove članice u narednih 10 godina" ili "ceo region do 2025- 2030."
Deset godina posle Solunske deklaracije kojom je Evropska unija potvrdila "evropsku budućnost" zapadnog Balkana, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << zvaničnici EU ponavljaju da ujedinjenje Evrope nije kompletno bez proširenja na ceo zapadni Balkan. Istovremeno oni ne žele da daju prognoze ili, kako kažu, "lažna ohrabrenja" kada bi to moglo i da se realizuje. Iako je svojevremeno 2018. godina (kao simbolika stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata) delovala kao realnost za pristupanje zapadnog Balkana Uniji, sada to više nije slučaj. Pristupanje postaje sve zahtevniji proces, a atmosfera i raspoloženje u EU ne idu u prilog proširenja.
"Nije vreme za smele poteze", kaže Marija Eleni Kopa, izvestiteljka Evropskog parlamenta. "Posle ulaska Hrvatske generalni je trend, i žao mi je zbog toga, tzv. konsolidacija unutra same Unije. To znači da do novog proširenja verovatno neće doći u ovoj dekadi", smatra Kopa.
Kao predstavnica grčkih parlamentarca, ona kaže da se već odustalo od ideje nekadašnjeg grčkog premijera Jorgosa Papandreua, da se tokom sledećeg grčkog predsedavanja Evropskoj uniji, u prvoj polovini 2014. godine, održi Solunski samit II, na kome bi se fokus EU ponovo vratio na zapadni Balkan.
"Sada, realno, možemo da se nadamo da ćemo u tom periodu moći da počnemo pregovore sa Srbijom, organizujem Međuvladinu konferenciju i otvorimo poglavlja 23 i 24. Očekujemo da bi Albanija već u decembru mogla da dobije status kandidata. Za ostale nisu predviđena bitnija dešavanja", kaže Kopa.
U Evropskoj uniji svi će se složiti da je u poslednjih deset godina došlo do napretka u samom regionu. Kao dva najveća izazova na zapadnom Balkanu, u Briselu danas vide pitanje imena Makedonije i nefunkcionalnost Bosne i Hercegovine, za čiju će političku situaciju u EU reći da se nije popravila "još od Solunskog samita 2003." Istovremeno, ukazuje se na potrebu uspostavljanja zdrave demokratije u regionu, na nedostatke u oblasti vladavine prava, na korupciju i kriminal, slobodu izražavanja i dalje postojeće etničke i bilateralne probleme. Povrh svega, dolazi važno poglavlje ekonomije.
I dok se zemlje regiona žale na "izbirljivost i zahtevnost" Evropske unije, istraživanja pokazuju da građani zapadnog Balkana i dalje žele da postanu deo EU, na prvom mestu zbog nade u ekonomski prosperitet. Zatim dolazi želja za uređenom državom. Sa druge strane, Evropske unije očekuje "đake sa najboljim ocenama i vladanjem", ali ne poriče da je upravo politika proširenja bila jedna od njenih najuspešnijih politika, najefikasniji način obezbeđivanja "spolja i iznutra". Ulazak Hrvatske u EU pozdravili su tako i jedni i drugi:
"Mi to vidimo kao ogromno ohrabrenje, kao činjenicu da je članstvo moguće", poručuje Svilanović: "Ako mogu oni, što ne bi mogli i mi. Možda će nam biti potrebne godine, ali to nam je uprkos svemu dostupno".
"Došlo je vreme da sa rada na miru i stabilnosti pređemo na polje ekonomije", smatra generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Goran Svilanović i dodaje: "Sve je u ekonomiji – ako nas vide kao jednake, unutra smo, ako ne, nismo."
O tome koliko zemlje zapadnog Balkana tu mogu da se mere sa članicama Evropske unije govori i podatak da prosek bruto društvenog proizvoda (BDP)u regionu predstavlja tek 38 odsto proseka zemalja-članica Unije.
Nastavak na Vesti-online.com...
