Izvor: Beta, 09.Nov.2014, 15:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez oporavka privrede teško do članstva u EU
BRISEL, 9. novembra 2014. (Beta) - Evropska unija je naložila zemljama Zapadnog Balkana da do januara 2015. izrade uverljive planove ekonomskog oporavka i reformi da bi se podrškom iz fondova i pod nadzorom EU, kao i sredstvima već konsultovanih medjunarodnih finansijskih organizacija, pomoglo regionu da se ekonomski približi Uniji.
To je novi stub i pristup EU perspektivi članstva za države Zapadnog Balkana, >> Pročitaj celu vest na sajtu Beta << stavili su do znanja visoki zvaničnici u Evropskoj komisiji, podvukavši da će ekonomske reforme u regionu ubuduće snažno usaglašavati s polugodišnjim praćenjem sprovodjenja ekonomsko-finansijskih zadataka u samoj Uniji.
Evropski funkcioneri su prihvatili ocenu da će te reforme biti veoma teške i za gradjane mukotrpne, ali su mišljenja da su za balkanske države nužne temeljite strukturne reforme, uključujući javna preduzeća, kao i liberalizacija tržišta radne snage, uravnoteženje budžetskih troškova, preustrojstvo penzionog sistema i održivo finansiranje zdravstva.
Kako je pokazala i rasprava u briselskom Centru za evropsku politiku, nužni su ne samo "stezanje kaiša", već i novi podsticaji da bi se povratio zamah proširivanju, kako su to naveli nezavisni stručnjaci i bankari, naglasivši da "ako nema privrednog rasta, neće biti ni članstva u EU".
Oni su predočili i da se utvrdjene politike kresanja budžetskih deficita, dugova i podsticaja privrednom rastu i zapošljavanju, u većini slučajeva samo upola sprovode.
Takodje je rečeno i da prilična zadrška unutar EU postoji prema ulasku novih članica sa Zapadnog Balkana jer se to vidi kao dolazak ekonomski slabih država, uz velike probleme u vladavini zakona, opterećene i medjusobnim etničko-teritorijalnim i drugim sporovima.
Milica Delević, funkcionerka Evropske banke za obnovu i razvoj, podvukla je da i neke velike članice EU ne žele da ulazak novih članica ugrozi funkcionisanje same EU.
Ona je podvukla da je za oporavak Zapadnog Balkana "ključ i nada" da se obezbede sredstva za savremeno obrazovanje.
Na opasku novinara da je na Zapadnom Balkanu nekad velika energija i volja gradjana za evropske reforme potrošena zbog korupcije, nemoći ili pomanjkanja volje političkih vladajućih struktura da istinski preobraze privredne i političke strukture, evropski zvaničnici su se saglasili da je to stvarnost, ali da alternative reformama nema, koliko god bolne one bile.
