Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 16.Feb.2012, 13:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bez inovacija slaba konkurentnost srpske privrede

NOVI SAD -

Put ka stvaranju inovativne države, vodi preko inovativne privrede. Umesto inovativnosti, naša privreda se radije opredeljuje za nabavku opreme.

Danica Mićanović, sekretarka Odbora za tehnološke inovacije u Privrednoj komori Srbije, upozorava na to da su nam izdvajanja za inovativnu privredu na nivou države oko 10 odsto, odnosno trostruko manja od potrebnih.

"Kada je reč o našim preduzećima, ona su negde u nivou >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Evropske unije na 8. mestu proseka izdvajanja iz bruto domaćeg proizvoda. To je jako loše. Naša preduzeća kupuju uglavnom samo opremu i kroz taj vid provlače izdvajanja za istraživanja i razvoj. Nemamo unapređenja tehnoloških procesa, postupaka, uvođenja novih tehnologija, kadrova, opreme itd", kaže ona.

Skromna ulaganja, skroman i plasman na listi konkurentnosti. Prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma, Srbija je tek 95. od 142 rangirane države. U vrhu najkonkurentnijih su i oni koji najviše ulažu u inovativnost, poput Švajcarske i skandinavskih zemalja. Švajcarci ne ulažu najviše, ali imaju najbolji sistem za podršku primene inovacija u privredi, kroz poreske olakšice i subvencije. Inovativnu energiju ne treba trošiti na otkrivanje tople vode, jer postoje primenjiva iskustva mnogih zemalja, objašnjava Danica Mićanović.

"Švajcarska ima poreske olakšice za firme koje posluju na bazi intelektualnog kapitala. Estonija takođe. U Grčkoj postoje vaučeri kao vid subvencije gde se povezuju nauka i privreda i onda inovacione firme realizuju neka svoja istraživanja plaćajući vaučerima institute i fakultete",dodaje ona.

U granicama mogućnosti, skromnih dakako, pomaže i naša država. Zrenjaninski "Vrška pres", registrovan kao inovaciono preduzeće, u prethodne tri godine je, za razvoj, koristio materijalnu pomoć Ministarstva nauke. Uz svu zahvalnost, ta pomoć nije bila dovoljna.Vlasnik preduzeća Danijel Vrška objašnjava i zbog čega.

"Teškoća je ta što radimo mnogo ispitivanja i proba. Često napravimo neku ideju, pa probamo, pa ne valja, pa onda malo poboljšamo tu ideju, pa onda i to bacimo, čak nekoliko puta, dok na kraju ne dođemo do zadovoljavajućeg gotovog proizvoda", kaže on.

U ispitivanju svojih inovacija, Danijel Vrška neretko koristi usluge istraživačkih centara širom Evrope. U mnogim evropskim državama prodaje robu posredstvom svojih agenata ili kompanija koje im pronađu privredne komore. Snalazi se, opstaje i dokazuje ispravnost teze da uspeh firmi koje se oslanjaju na inovativnost, u mnogome zavisi od njih samih. To potvrđuje i Mićanovićeva.

"Preduzeća moraju postati svesna toga da moraju ulagati u sebe, u sopstveni razvoj, jer to se za jedan dugoročni period povrati. Pre svega postaju stabilnija i u svoje politike ako ugrađuju inovacioni i intelektualni kapital onda odaju utisak stabilnosti i postaju zanimljiva stranim investitorima."

Koliko je tegoban put do tržišne valorizacije, svedoče procene da se od stotine inovacije, tek jedna realizuje. Srpski inovatori najviše sreće imaju s inovacijama iz poljoprivrede, mada imaju znanja da se isprobaju i u drugim oblastima. Da bi se to i obistinilo, ocenjuje Danica Mićanović, neophodno je razvijati saradnju sa institutima i fakultetima i jačati sve ustanove i organizacije koje promovišu znanje. Jer, ponovimo to još jednom, znanje je najvažniji resurs koji imamo u ovom trenutku.

A koliko uspešno ćemo ga upregnuti u razvoj privrede, pokazaće već sledeće rang liste Svetskog ekonomskog foruma.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...