Izvor: Večernje novosti, 14.Jul.2014, 16:43   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Beograd odbio Brisel 133 puta

BRISEL bi već sutra, kada počinje skrining za poglavlje 31 - zajednička spoljna i bezbednosna politika - mogao da upali još jednu crvenu lampicu za Srbiju i ispostavi niz zahteva Beogradu za dalji napredak ka članstvu. Prema našim informacijama, od naše zemlje će se, između ostalog, zahtevati sledeće: * da bude aktivnija u usklađivanju svoje spoljne politike sa EU; * da sa Briselom koordinira nastup u brojnim međunarodnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << institucijama, a naročito u OEBS i UN; * da usvoji propise o sankcijama i mehanizme za praćenje restriktivnih mera EU; * da ratifikuje dodatne protokole o širenju nuklearnog naoružanja; * da se u potpunosti uskladi sa pravilima EU u izvozu vojne tehnologije i opreme. Takođe, kako saznajemo, jedno od najvažnijih merila za otvaranje ovog poglavlja, koje je posebno dobilo na težini u svetlu ukrajinske krize, biće i podvlačenje crte koliko je deklaracija i spoljnopolitičkih poteza EU Srbija do sada podržala. A taj broj drastično je pao od početka godine, pa je tako Srbija podržala manje od polovine međunarodnih akcija Brisela. Prema podacima do kojih su „Novosti“ došle, Srbija je u prethodnih sedam godina (od 2008), od 562 deklaracije EU u raznim međunarodnim telima „odbila“ 133, odnosno svaku četvrtu. Najusklađeniji sa politikom Brisela Beograd je bio 2012, kada od 70 deklaracija EU nije podržana samo jedna.ZADOVOLjNI UČEŠĆEM U MISIJAMA BRISEL će, kako saznajemo, pozitivno oceniti dosadašnje učešće Srbije u međunarodnim vojnim misijama, jer pored većeg broja misija UN, Srbija učestvuje i u dve mirovne operacije EU - u Atalanti i Somaliji. Ali, tražiće se uključivanje Srbije u tzv. borbene grupe zemalja EU, kao i nastavak pune saradnje u okviru Partnerstva za mir. Ministarka bez portfelja zadužena za EU Jadranka Joksimović poručila je da Srbija ne beži od obaveza usklađivanja svoje politike sa EU: - Mi smo se jasno pozicionirali u odnosu na neke stvari koje se danas dešavaju u spoljnoj politici i mislim da smo imali izvesno razumevanje, ali ne bežimo od usklađivanja koje će biti neminovno u daljoj fazi - kaže Joksimovićeva. Aleksandra Joksimović, iz Centra za spoljnu politiku, kaže nam da u kontekstu krize u Ukrajini i novih i sve dubljih geopolitičkih podela između SAD i EU, na jednoj strani, i Rusije, na drugoj, poglavlje 31 dobija dodatnu dimenziju: - Od relativno tehničkog i lakog pitanja u procesu pristupanja, ono postaje predmet posebne pažnje, odnosno može da se pretvori u važan dodatni politički kriterijum za opštu političku ocenu o spremnosti zemlje za članstvo u Uniji. Sa tim se slaže i profesor međunarodnog prava Predrag Simić, koji misli da će Srbija biti „raspeta“ između Istoka i Zapada gotovo na svakom koraku pregovaračkog procesa sa EU: - Na primer, kad dođe na red poglavlje 31, moraćemo da odgovorimo na primedbu da u 50 odsto slučajeva ne glasamo u UN kao zemlje EU, jer ne želimo da narušimo odnose sa Rusijom ili Kinom.

Nastavak na Večernje novosti...