Izvor: Politika, 14.Apr.2011, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beograd nije kočničar regiona
Priča da je Srbija prepreka za napredak suseda ka EU, kao što tvrdi Sonja Biserko, zakasnela je deset godina, smatra Vladimir Todorić
Srbija ne teži da ostvari prevlast nad svojim susedima i nije kočnica za napredak zemalja regiona ka EU, preovlađujuće je mišljenje sagovornika „Politike” povodom stava Sonje Biserko, predsednice Helsinškog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << odbora za ljudska prava Srbije. Biserko je na susretu parlamentaraca EU i zapadnog Balkana u Briselu izjavila da je „jedna od najvećih prepreka za bitan napredak u regionu stav Srbije prema susedima i posebno stalna želja Srbije da ima preovlađujući upliv nad njima”.
Takva ocena je preterana i površna, kaže Lalo Varga, predsednik Odbora za evropske integracije Skupštine Srbije. Da je ta izjava, ne samo površna, već i pogrešna misli Vladimir Todorić, iz Centra za novu politiku, koji naglašava i da ovakve izjave štete celokupnom civilnom društvu i smanjuju doprinos tog društva političkoj debati. Jedino se Miljenko Dereta, izvršni direktor Građanskih inicijativa, delimično slaže sa onim što je rekla predsednica Helsinškog odbora.
Pomenuta priča Sonje Biserko stigla je upravo iz grada u kojem je sedište Evropske komisije, koja je krajem prošle godine, u svom godišnjem izveštaju navela da je regionalna saradnja Srbije sa susedima poboljšana. U tom izveštaju je konstatovano i da su se „odnosi sa BiH poboljšali”, da su „odnosi sa Hrvatskom dobili novi podsticaj” posle izbora Josipovića za predsednika, a da je sa Crnom Gorom „bilo različitih tendencija”.
Na istom talasu je i ocena ministra spoljnih poslova Srbije Vuka Jeremića, na okrugom stolu „Spoljnopolitički izazovi Srbije”, koji je rekao da su odnosi sa susedima „najbolji od početka rata 1991. godine”.
Vargi i Todoriću je zasmetala činjenica što je Biserko svoje mišljenje iznela u Briselu, a ne u zemlji. „Još vlada mišljenje da su Srbi krivi za sve probleme u regionu, a da su sve ostale vlade u regionu primeri dobro uređenih država, gde institucije funkcionišu, gde je sudstvo nezavisno, gde nema ubistva novinara niti šverca i privrednih afera i onda je najlakše optužiti Srbiju da svoje „prste gura” u te države. To možda nekome politički da odgovara. Ali za bilo koga ko raspolaže činjenicama o tome šta se dešava, jasno je da je ova priča zakasnela jedno deset godina i da više ne pije vodu”, naglašava Todorić.
S druge strane, on ukazuje na to da „Srbija ima legitimne interese u regionu što se tiče nekih njenih sunarodnika, ali te interese ne treba izjednačavati sa Miloševićevom hegemonijom”.
Biserko je, na pomenutom skupu rekla da je Bosna i Hercegovina suočena sa unutrašnjom krizom uglavnom zbog politike Beograda. Varga kaže da je tamošnja kriza posledica rata, potom Dejtonskog sporazuma i celog sistema po kojem je ta zemlja sastavljena. „Kada su politički stavovi toliko udaljeni koliko u ovom trenutku jesu, onda ta zajednica ne može da funkcioniše”, kaže on i dodaje da misli da je „na ovaj način optuživati sopstvenu zemlju preterano”.
A, povodom izjave Biserko da stav Srbije prema Kosovu nije promenjen, iako je Međunarodni sud pravde potvrdio zakonitost Kosova, Varga prvo podseća da je u pomenutoj presudi utvrđeno da akt o proglašenju nezavisnosti nije protivan međunarodnom pravu i zatim navodi da je i odnos Srbije promenjen u trenutku kada je, uz sponzorstvo EU, ona prvo podnela rezoluciju Generalnoj skupštini UN, a kasnije, pod pokroviteljstvom EU, počela dijalog sa Kosovom.
U vezi sa tvrdnjom Sonje Biserko da Beograd poriče identitet Crne Gore, Varga kaže da je to paušalna ocena. Konstatujući da postoje razni stavovi, odnosi i nerešena pitanja, ističe da su ti odnosi delikatni, „jer je i pitanje identiteta naroda ili manjine uvek delikatno, a uz to proteklo je i malo vremena od osamostaljenja Crne Gore”.
Za razliku od ove dvojice sagovornika „Politike”, Dereta navodi da se delimično slaže sa ocenama Biserko, u vezi sa BiH i Kosovom. „Ja mislim da je politika koja se vodi prema Republici Srpskoj ogroman problem za ceo region”, kaže on i dodaje da je isti problem i sa politikom Srbije prema Kosovu. Za odnose sa Crnom Gorom kaže da je to „folklorno pitanje, koje pre svega potiče iz Crne Gore, ne toliko iz Srbije”.
B. Čpajak
objavljeno: 15.04.2011.
