Izvor: B92, Beta, Tanjug, 21.Okt.2010, 04:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beli šengen za Srbiju nije ugrožen
Beograd,Brisel -- Beli šengen za Srbiju nije ugrožen, ali je potrebno informisati građane da će svi oni koji u zemljama EU zatraže azil biti vraćeni u Srbiju.
Ovo je poruka belgijskog državnog sekreta za azil i migracije Melkior Vatela i ministra policije Srbije Ivica Dačića.
Vatele je, nakon susreta sa Dačićem, kojem su prisustvovali i ambasadori Belgije, Švedske i Nemačke, rekao da među evropskim zvaničnicima nije bilo reči o ukidanju belog šengena, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pošto on funkcioniše normalno za veliku većinu građana Srbije.
"Treba da se suprotstavimo onima koji to zloupotrebljavaju i naš zajednički interes je da se to spreči", kazao je belgijski državni sekretar i dodao da su građani Srbije dobrodošli u EU kao turisti.
"Oni koji iz ekonomskih razloga zatraže azil, neće ga dobiti i moraće da se vrate kući", naveo je Vatele.
Prema podacima koje je izneo Dačić, od početka ove godine oko 7,500 građana Srbije zatražilo je azil u Švedskoj, Nemačkoj i Belgiji.
Najviše azilanata je u Švedskoj, oko pet hiljada, u Nemačkoj 1,900 a u Belgiji između 600 i 700 ljudi, uglavnom Albanaca, Roma i delom stanovnika Sandžaka.
"Ljude treba informisati da radne migracije i lažno prijavljivanje za azil nisu opravdani. Ti ljudi će biti vraćeni nazad i to ide veoma brzo jer imamo potpisane sporazume o readmisiji", dodao je ministar unutrašnjih poslova.
On je naveo i da će Vlada Srbije pokrenuti kampanju obaveštavanja stanovništva da azil nije moguće dobiti u zemljama EU, a biće ispitane i turističke agencije da li zloupotrebljavaju ljude koji zbog toga odlaze u Zapadnu Evropu.
Takođe, vršiće se i pojačane kontrole na srpskim graničnima prelazima za putovanja koja organizuju agencije za turističke grupe.
Državna sekretarka Bavarske Emilija Miler saglasila se sa Dačićem da je neophodno sprečiti zloupotrebu vizne liberalizacije. Dačić i Milerova su najavili oštrije kontrole na granicama.
Problem azilanata ponovo je pokrenula Belgija, čiji je direktor u ministarstvu za migracije Melkior Vatele u Bujanovcu zatražio od loklanih vlasti da se energičnije uključe u rešavanje tog problema Srbije i Nemačke zbog lažnih azilanata.
On je dodao da je Belgija u septembru dobila 150 zahteva za azil, dvaput više nego u avgustu.
Predsednik opštine Bujanovac Šaip Kamberi je rekao da nema informacija o tome i dodao da je opština spremna da učestvuje u rešenju problema.
Istovremeno, Dačić i i Melerova su u Beogradu ponovili da je neophodno sprečiti zloupotrebu vizne liberalizacije, ali nisu govorili o mogućem ukidanju bezviznog režima, što su ovih dana najavljivali pojedini političati iz zemalja EU.
Potrebno je da državni organi zemalja koje su najčešće destinacije azilanata, kao što su Švedska, Belgija i Nemačka, jasno stave do znanja da neće biti davanja azila na osnovu političke situacije i da će svi biti vraćeni u Srbiju po kratkom postupku, rekao je ministar Dačić.
On je napomenuo da su Romi i Albanci najčešće oni koji traze azil, a da je deo njih iz Sandžaka.
"Svima treba da bude jasno da vizna liberalizacija ne znači pravo na rad, život i politički azil", rekao je Dačić, kao i da će razgovori i u buduće biti nastavljeni kako ne bi ugrozili viznu liberalizaciju.
Emilija Miler je rekla da Nemačka daje azil samo onima koji su politički progonjeni u svojim zemljama, i da, pošto Srbija ne proganja svoje građane, nijedan azilant neće dobiti takvo odobrenje.
Prema njenim rečima, od januara do 15. oktobra Nemačkoj je upućeno 150 zahteva za azil iz Srbije, a 260 iz Makedonije, što je, kako je ocenila, "dramatičan" porast u odnosu na celu 2009. kada je azil tražilo 50 građana Srbije i sami jedan iz Makedije.
Dačić je upozorio građane Srbije da ne bacaju novac uzalud pokušavajući da zatraže politički azil u Nemačkoj, napominjući da je nekoliko autobusa, koji su iz Makedonije išli u tu zemlju, vraćeno sa granice.
EK neće ograničiti putovanja bez viza
Evropska komisija zasad ne namerava da zbog naglog priliva "azilanata" ograniči putovanja bez viza u EU za građane Srbije i Makedonije, ali je od vlasti u Beogradu i Skoplju zatraženo da se taj "veoma ograničen i specifičan problem" otkloni konkretnim merama.
To srpske i makedonske vlasti treba da učine zajedno s Evropskom komisijom i zemljama članicama EU, a u tom cilju su visoki zvaničnici Belgije i EK otputovali u Beograd i Skoplje, saopštio je u Briselu Mikele Ćerkone, predstavnik za štampu evropske komesarke za unutrašnje poslove i pravosuđe Sesilije Malmstrem.
On je potvrdio da je komesarka Malmstrem uputila pisma srpskom i makedonomskom ministru za unutrašnje poslove, Ivici Dačiću i Gordani Jankulovskoj, uz zahtev da se učini sve da se ne dozvoli da ogromna većina ljudi iz Srbije i Makedonije koji poštuju propise, bivaju kažnjeni zbog zloupotreba veoma ograničene manjine.
Komesarka Malmstrem je u pismu upozorila na "veoma zabrinjavajuću pojavu" naglog povećanja lica iz Srbije i Makedonijje koja naročito u Belgiji i Nemačkoj traže azil, predočivši da "to ozbiljno može da ugrozi ceo proces vizne liberalizacije na zapadnom Balkanu".
U izvorima belgijske vlade u Briselu je agenciji Beta rečeno da se broj lica najviše s Kosova, kao i Srbije i Makedonije, koja traže politički azil, od jula do oktobra približio cifri od dve hiljade, a da su među njima polovina Romi, a polovina albanske narodnosti.
Komesarka Malmstrem u pismu navodi da se situacija prati i da, "ako se ti problemi nastave, Evropska unija preduzme odgovarajuće mere".
Njen portparol Ccerkone je objasnio da je "jasno da u ovoj fazi nema namere u Evropskoj komisiji, niti u političkoj ravni da se dovede u pitanje vizna liberalizacija, jer ne sme se dozvoliti da ogromna većina ljudi koji se uredno ponašaju, bude kažnjena zbog problema koji su veoma ograničeni i potpuno specifični".
"Treba, dakle, rešiti te probleme, nužno je da se vlasti zemalja kojih se to tiče angažuju na konkretan način, uz pomoć Evropske komisije i svih zemalja članica da bi se našao izlaz iz ovih teškoća", kazao je zvaničnik EK.
Ćerkone je podvukao da je Evropska komisija utvrdila da su praktično svi zahtevi za dobijanje političkog azila podneseni iz "ekonomskih pobuda, a nema zahteva za azil iz istinskih razloga koji bi omogućili da se dalje razmatraju".
"Zato smo često videli da je to povezano sa sasvim nepropisnim, rekao bih, postupcima određenih mreža koje podstiču ljude da odlaze (u zemlje EU), dajući im lažne informacije oko navodnih mogućnosti da dobiju azil".
"Kako što je to uvek naglašavala komesarka Malmstrem, vizna liberalizacija je povezana sa preuzimanjem odgovornosti od strane zemalja koje uživaju tu povlasticu, a tu spada i obaveza da se na pravi način obaveste njihovi građani, kako bi se bilo sigurno da pravo na putovanja bez viza (u EU) neće biti zloupotrebljeno", zaključio je portparol u EK.
Obećanja pred dolazak belgijskog zvaničnika
Da ne bi došlo do ugrožavanja vizne liberalizacije, u Beogradu će Dačić razgovarati i sa belgijskim državnim sekretarom Melkiorom Vatleom.
Pred njegov dolazak, čelnici u Beogradu obećavaju da će učiniti sve kako bi potencijalni azilanti ostali u Srbiji, a građani i dalje bili u mogućnosti da slobodno putuju zemljama koje su potpisnice Šengenskog sporazuma.
Pre skoro godinu dana građani Srbije prestali su da stoje ispred ambasada čekajući vizu za željenu evropsku destinaciju.
Međutim, pojedini državljani Srbije su to iskoristili da zatraže azil u ekonomski najrazvijenijim zemljama zapadne Evrope.
Prema navodima belgijskih medija, samo u julu i avgustu azil u Belgiji je zatražilo je 387 državljana Srbije.
"Da li Srbija kao zemlja zaista jeste na taj način migraciono opasna i pretnja za Evropsku uniju u smislu da li sad postoji neka vrsta zloupotrebe vizne liberalizacije”- ovo pitanje postavljaju čelnici Evropske unije koji su dozvolili bezvizni režim građanima Srbije, smatra Vladimir Petronijević iz nevladine organizacije 484 koja pruža podršku migrantima.
Zbog toga, premijer Mirko Cvetković kaže da će Vlada Srbije učiniti sve da reši taj problem na isti način kako ga je rešavala i pre, odnosno kada je vizna liberalizacija stupila na snagu i kada su mnogi građani otišli iz zemlje.
"Najveći deo njih jesu zapravo oni koji su sa Kosova, a nisu uspeli da se integrišu. Praktično, oni nemaju političkih, niti bilo kojih drugih razloga da traže azil izuzev možda ekonomskih, i mi na tome moramo da radimo. Uopšte ne mislim da će to dovesti u pitanje 'beli šengen’”, rekao je Cvetković.
Božidar Đelić, potpredsednik Vlade zadužen za evropske integracije u izjavi za B92 priznaje da bi povećan broj azilanata mogao postati i politički problem koji bi ugrozio viznu liberalizaciju koja je stupila na snagu u decembru prošle godine.
"Naša je odgovornost da mi na samom startu sasečemo te kanale, kaznimo one koji ih organizuju i iskorišćavaju bedu i problem određenih kategorija naših građana i da na taj način izbegnemo problem koji neke zemlje, poput Rumunije, imaju sa nekim drugim članicama Evropske unije”, kaže Đelić.
"Na nama je da uradimo naš deo posla da ni u jednom momentu naš 'beli šengen’ ne bude ugrožen”, rekao je on.
Zorana Vlatković, savetnica ministra policije Ivice Dačića za Evropsku uniju podseća da je politički azil zaštita od države, a kod nas je jasno da građani imaju isključivo ekonomske motive.
"Verujemo da to za sada apsolutno ne ugrožava viznu liberalizaciju koju smo teškim radom osvojili, a u svakom slučaju u saradnji sa institucijama Evropsle unije, prvenstveno Evropskom komisijom, i pojedinačno sa zemljama članicama, u ovom slučaju Belgijom, koja ima konkretan problem, mi ćemo koordinirati aktivnosti kako bi se šteta smanjila”, rekla je Vlatkovićeva.
Državni sekretar u belgijskom Ministarstvu za migracije i azil Melkior Vatle posetio je Bujanovac gde je saopštio da je samo u septembru ove godine oko 150 građana Srbije podnelo zahtev za dobijanje azila u njegovoj zemlji.
Valte danas u Beogradu treba da se sastane sa ministrom policije Ivicom Dačićem i predstavnicima romske manjine.
