Izvor: RTS, 20.Okt.2010, 20:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beli šengen (ni)je ugrožen
Raste broj građana koji traže azil u zemljama Evropske unije, a najviše zahteva stiže s juga Srbije. Učinićemo sve kako bi se stalo na put "lažnim azilantima", poručuju srpski zvaničnici. Evropska komisija ne razmatra mogućnost uvođenja viza za građane Srbije.
Srbija se drugi put suočava sa problemom velikog broja građana koji u zemljama >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Evropske unije traže azil. Isti problem već je rešavan u februaru ove godine, neposredno pošto je stupila na snagu odluka o viznoj liberalizaciji.
Državni sekretar u belgijskom Ministarstvu za migracije Melkior Vatele zatražio je od predsednika opština Bujanovac i Preševo da se energičninje uključe u rešavanje problema azilanata iz tih opština.
Vatele je predsednicima opština, Šaipu Kamberiju i Ragmiju Mustafi, rekao da je Belgija ozbiljno zabrinuta zbog sve većeg broja azilanata s juga Srbije.
Samo u septembru dobili smo 150 zahteva za odobrenje azila, naveo je Vatele i dodao da je to duplo više nego u prethodnom mesecu. "Osim toga, taj trend se nastavlja što jako brine našu vladu", rekao je državni sekretar.
Vatele je zatražio da predsednici opština učine sve kako bi se čitave porodice odvratile od namera da u Belgiji traže ekonomski azil.
"Mi smo spremni da te ljude primimo kao turiste i ništa više", poručio je državni sekretar.
I strani i domaći zvaničnici zabrinuti su zbog stalnog rasta broja zahteva za dobijanje azila, ali ponavljaju da "beli šengen" nije ugrožen.
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, na regionalnom skupu na Brdu kod Kranja, govorio je o monitoringu procesa vizne liberalizacije i rešavanju nastalih problema, među kojima je i problem "lažnih azilanata".
Pojam „lažni azilanti" odnosi se na one koji žele da obezbede stalan boravak u zemljama Evropske unije ne iz političkih, već pre svega iz ekonomskih razloga.
Dačić ističe da je uglavnom reč o Romima iz Vojvodine, Albancima sa juga Srbije i Sandžaka.
"U tom smislu, neophodno im je staviti do znanja da neće dobiti azil i da se izlažu nepotrebnim troškovima, jer će svi biti vraćeni u Srbiju po kratkom postupku, pošto sa tim zemljama imamo potpisane sporazume o readmisiji", poručio je Dačić.
Švedski ambasador Krister Asp ukazuje na činjenicu da je iz Srbije ranije stizalo malo zahteva za azil, a da je danas situacija drugačija.
Iz Srbije sada stiže više zahteva nego iz Somalije što, smatra Asp, nije normalna situacija.
"I mi i srpske vlasti prepoznali smo to kao problem o čemu ćemo razgovarati, kako bismo pronašli rešenje", navodi Asp.
Ekonomski, a ne politički razlozi
Premijer Mirko Cevtković uveren je da veliki broj građana Srbije koji traže azil, ipak neće ugroziti bezvizni režim sa Evropskom unijom.
"Učinićemo sve da rešimo pitanje azilanata isto kao i pre", istako je premijer, uz napomenu da se uglavnom radi o azilantima romske populacije, većinom sa Kosova.
"Praktično, oni nemaju političkih ili bilo kojih drugih razloga da traže azil, izuzev možda ekonomskih. Na nama je veliki zadatak da učinimo sve da im pružimo mogućnost da se integrišu u društvo", kaže Cvetković.
Stručnjaci podsećaju da je najvažnije objasniti građanima da ne mogu da traže azil samo zbog toga što su nezadovoljni platom ili socijalnim položajem.
Vladimir Petronijević iz Grupe "484" upozorava da je primena nacionalne strategije za integraciju građana koji su u procesu readmisije vraćeni u Srbiju obaveza koju je sa sobom donela vizna liberalizacija.
Potpredsednik vlade Božidar Đelić upozorio je juče da povećanje broja azilanata iz Srbije u zemljama Evropske unije može da ugrozi "beli šengen" i da će na granicama zbog toga biti oštrija kontrola putnika.
Informisanjem do rešenja problema
Umirujući glasovi stižu i iz Brisela. Evropska komisija pažljivo prati situaciju u vezi sa povećanim brojem zahteva za azil koji stižu iz Srbije, Makedonije i Crne Gore, ali se preispitivanje vizne liberalizacije ne pominje, prenosi "Dojče vele".
Komisija prvenstveno insistira da zemlje iz kojih azilanti dolaze preuzmu sve neophodne mere kako bi se taj problem rešio.
Portparol evropske komesarke za unutrašnja pitanja Sesilije Malmstrom, Mikaele Ćerkone rekao je za "Dojče vele" da je sada za EK važno da se uveri da se Srbija i druge zemlje trude da brzo i efikasno reaguju kako bi informisale građane i zaustavile taj problem.
"To je nivo na kojem se ovo pitanje trenutno razmatra, i polje kojim se bavimo", objasnio je Ćerkone.
Portparol evropske komesarke je naglasio da rešavanje pitanja azilanata nije lak posao, ali da se radi o obavezi koju su vlade zemalja preuzele u procesu vizne liberalizacije.
Pogledaj vesti o: Vize
.jpg)
