Izvor: Press, 26.Dec.2013, 22:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bećković: Iduća godina će trajati do 2026., do tada da spavamo i sanjamo!
"Pogotovo sada kad smo dobili datum i kad je najdalja tačka do koje dopire naša mašta, snovi i vizije - ulazak u EU. Važniji je taj veliki cilj od vremena koje ne treba da cepkamo na dane i godine. Iduća godina će trajati do 2026. Do tada treba da spavamo i sanjarimo, a budilnik da navijemo da zvoni tek kad banemo pred Triumfalnu kapiju EU, odmorni, sveži i ispavani."
Vreme je za podvlačenje crte na odlazeću >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << 2013. Kakve su vaše impresije? Šta smo kao nacija dobro, a šta loše uradili? Na kom polju smo dobili, a gde smo izgubili? I koje greške ne smemo da ponovimo 2014?
Konačno smo razumeli smisao bajke "Krcko Oraščić", koja je najpopularnija baš u ovo doba godine. Nemački pisac Ernest Teodor Amadeus Hofman uz pomoć ruskog kompozitora Čajkovskog, poručio je da nam bez kralja miševa ne može biti ni kralja ljudi. Na toj istini je organizovan sav ljudski život na zemaljskoj kugli. Kad tu poruku stavimo pod jelku, biće to znak da smo konačno nešto shvatili i zaštitili se od mnogih nevolja. Bez pomoći miševa nema ni ljudi. Ako to u normalnim zemljama od ranog detinjstva shvata svako dete, možda je došlo vreme da to primi k znanju i jedan stari narod. Ako to nije u stanju da odgonetne sam, neka to učini uz pomoć Rusa i Nemaca, Čajkovskog i Hofmana, ko šta više voli. Da smo ih na vreme čuli, ne bismo se ovoliko iznenađivali, a kamoli vređali. Nažalost, ta igračka se još uvek ne može nabaviti kod nas.
Ovo je, čini se, bila ključna godina za Kosovo i Metohiju. Narod je posle tog Briselskog sporazuma ostao s podeljenim osećanjima. Za jedne je to bio uspeh i konačno kraj te kosovske drame, za druge izdaja. Pretpostavljam da ste vi bliži ovoj drugoj opciji, ali kakvu pouku valja izvući iz tog procesa?
Čovek je postao toliko fleksibilan da izdaja više nije ono što je bila i ne predstavlja senzaciju ni za koga. Evolucijom je izdaja postala rutinska reakcija. Nekad je to bila usamljena pojava, a danas je to građanska dužnost svakog razumnog i odgovornog čoveka. U svakom slučaju, svakog onog koji čeka da uđemo u EU gde nas čeka istaknuta uloga skupljača loptica na teniskom terenu. Ili onih njihovih kolega koji dežuraju iza golova i s najvećim entuzijazmom vraćaju loptu u teren. Šansa da se istaknu ukazuje im se svaki put kad neko puca pored gola. Zahvaljujući tim pregaocima ni jedna lopta nije izgubljena. Uostalom, ako je Kosovo srce Srbije, što bi samo Albanci trgovali ljudskim organima?
Dobili smo novog ministra kulture Ivana Tasovca. Gde je srpska kultura danas? I dokle je stigla sa 0,6 odsto izdvajanja iz državnog budžeta?
Kulture već toliko dugo nema da je sumnjiv svaki budžet za nešto što ne postoji. Trebalo bi proveriti za šta bi taj budžet služio i šta se danas pod kulturom vodi i podrazumeva. Manje bi koštalo da svako izdvoji malo vremena i u svojoj kući baci pogled na police i pronađe davno zaboravljenu ukoričenu kulturu koja se s tih polica osmehuje. Zahvaljujući baš tome što para za kulturu nema, spali smo na sopstvene unutrašnje rezerve. Moraćemo, hteli ne hteli, da opet skidamo prašinu s Dostojevskog, Njegoša, Tomasa Mana i drugih smorova i dosadnjakovića.
.jpg)
