Izvor: Politika, 11.Maj.2012, 01:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bašta Evrope
Srbija nema izvore nafte i gasa i zato mora da postane nepresušan izvor zdrave, ukusne i lepo upakovane hrane za tržišta Evropske unije, Rusije, islamskih zemalja
Oduvek je bilo tako. Tek što se zatvore birališta – počinje nagađanje i cenkanje ko će da dobije mandat. Ko će da uđe u novu vladu, kako će se podeliti resori. Za pobedničke stranke to je važnije pitanje nego šta će buduća vlada da radi i kakav je njen program. Neko će reći da su stranke tokom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izborne kampanje izložile svoje programe i namere, te da biračima baš i nije stalo da sve to ponovo čuju.
Pogotovo što su, tokom sedam nedelja izborne kampanje, slušali predizborno nadmetanje, od ranije znana prazna obećanja: da će tamo neki Mandrak da otvori hiljade radnih mesta, da će Srbija biti uspešna i poštena, sigurna, da će iskoreniti korupciju...
Ponavljanje starih, izlizanih obećanja (bez realnog pokrića), nije ozbiljno ni dostojno ljudi koji su tražili i dobili podršku birača. To je nedovoljno da se probudi nada i pokrene energija građana. A bez njihove podrške u naredne četiri godine, do novih izbora, neće biti ni suštinskih promena, napretka i boljitka, zbog čega se izbori i održavaju: da zemlja savlada nedaće i nastane napredak.
Novu vladu čeka duga (preduga?) lista ekonomskih i socijalnih nevolja. Njihov koren je u zamrloj privredi, maloj zaposlenosti i niskoj produktivnosti. Zato u agendi mandatara na prvom mestu mora da bude privredni Gordijev čvor.
Najpre bi mogla da oživi poljoprivreda, jedina obnovljiva privredna grana, najmanje zavisna od stranih inputa. Agrar je srce ekonomije Srbije i ako on oživi povoljni impulsi preneće se i u druge privredne grane. Imamo pet miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, dovoljno energije sunca, vode (koju ne koristimo!) i zemljoradnike koji bi, uz veću podršku države, mogli brzo da unaprede produkciju hrane.
To je dobitnički potez: veća podrška agraru i poljoprivrednicima! Decenijama je nije bilo. Zemljoradnici ponavljaju da su za sve vlade bili „deveta rupa na svirali”, zaboravljena i zanemarena privredna grana koja je više doprinosila budžetu i socijalnom miru nego što je, za uzvrat, iz državne kase dobijala novčanih podsticaja, premija i regresa.
Tokom izborne kampanje politički predvodnici su pominjali agrar i selo, ulazili u staje, slikali se sa zemljoradnicima, pokazujući da nisu zaboravljeni. Ali to je više izazivalo gorak podsmeh nego što je budilo nadu da će tako i biti.
Mandatar nove vlade moraće da u skupštini zatraži podršku za agrarnu politiku kakva do sada nije vođena. Da se najpre utvrdi dugoročna strategija sa visokim ciljevima: brzo potiskivanje tradicionalne poljoprivrede i uvođenje novih produktivnijih tehnologija, ujedinjenje malih posednika (ima ih 470.000) u zadruge i poslovne zajednice...
Srbija može da bude bašta Evrope! Umesto parloga i šikara koje su progutale desetine hiljada hektara ziratnog zemljišta – zasadi voća, vinove loze, zalivna polja, hiljade hektara plastenika u kojima ranije dozreva voće, povrće...
Srbija nema izvore nafte i gasa i zato mora da postane nepresušan izvor zdrave, ukusne i lepo upakovane hrane za tržišta Evropske unije, Rusije, islamskih zemalja. Prema nekim procenama, izvoz hrane bi mogao da donese bar 20 milijardi evra! Naravno ne odmah i preko noći. I ne bez odgovarajuće finansijske podrške. Posle političke odluke da se krene ovom trasom, ovo je drugo presudno pitanje za novu vladu. Agrarni budžet mora da se uveća nekoliko puta i dovede u sklad sa doprinosom agrara punjenju državne kase, a i sa ciljevima strategije. Mora se više ulagati u vodu (čuvanje i navodnjavanje), uređenje atara, gajenje visokoproduktivnih domaćih životinja za veću produkciju mesa i mleka.
Agroindustrija zaposliće veliki broj mladih, školovanih ljudi. Ko proizvodi hranu postaće imućan. Poput energije i vode – hrana je roba sa beskrajnim izgledima za rast tražnje i prodaje. Značaj jedne zemlje meriće se viškovima hrane koju izvozi.
Za mandat vlade ,,bašta Evrope” je privlačan i nužan projekat koji će, bez sumnje, dobiti podršku svih parlamentarnih stranaka. Moguće je da se raspravlja jedino o brzini, o stopi rasta od koje zavisi kad će jedan stari san da postane stvarnost.
Novinar, predsednik Pokreta Bogata Srbija
Zaharije Trnavčević
objavljeno: 11.05.2012.
