Izvor: Vostok.rs, 15.Apr.2013, 08:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bankarske tajne postale manje
15.04.2013. -
Luksemburg će otkriti bankarsku tajnu. Vlasti Velikog Vojvodstva će olabaviti režim tajne ulaganja. To je izjavio premijer zemlje Žan-Klod Junker. Dakle, na svetskoj karti će postati manje za jednu zemlju, gde se može tajno od otadžbine čuvati novac.
Luksemburg namerava da se priključi opšteevropskom sistemu razmene bankarskih informacija. On će proraditi u EU 2015. godine, te će omogućiti >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << poreskim organima svake države EU da bez prepreka traže od kolega informacije o bankarskim ulozima. Luksemburg je tokom dužeg vremena istupao protiv tog sistema, ali se našao u manjini. Skoro sve zemlje EU su podržale tu ideju. Verovatno su posledice situacije na Kipru naterale vojvodstvo da promeni svoj stav.
Na pozadini kiparske krize mnogi mediji su pisali o sumnjivom poreklu sredstava, koji se nalaze u ofšorima. Često su za pranje novca optuživali i banke Luksemburga. Verovatno su vlasti Luksemburga odlučili da se otarase naziva ofšor. Pitanje je: po kakvu cenu? Ekonomija zemlje faktički živi na račun finansijskog segmenta, kojem će biti naneta ozbiljna šteta, - uveren je potpredsednik investkompanije Pokrovka Finans Aleksej Vjazovski.
- Banke će postati nekonkurentne. Strani ulagači će povući novac, a to će voditi efektu lavine, odnosno, kada počinje bankarska panika. Oni počinju da uvode različita ograničenja – kako je danas na Kipru - za uzimanje, za otpisivanje. To će još više pojačati paniku, što pogoršava finansijsku situaciju.
Inače, u EU još ima protivnika ideje slobodnog prenosa bankarskih podataka. Ministar finansija Austrije Marija Fekter je protekle nedelje obećala da će uključiti sve resurse da bi se u zemlji očuvala bankarska tajna. Uporstvo Austrijanaca eksperti tretiraju na različite načine. Jedni ga povezuju s evroskepticizmom, primečenim u izjavama mnogih članova vladajuće stranke. Drugi smatrau da odustajanje od bankarske tajne može da naškodi mesnoj ekonomiji, - kaže šef segmenta Instituta ekonomije RAN Boris Frumkin.
- Danas je za Austriju možda opasnije da uvodi naglo slabljenje u čuvanju bankarske tajne. Možda ona želi da dobije neke relativne prednosti na račun toga. Međutim, mislim da se u principu Austrija ne može da se ogradi od zajedničkih tendencija EU, zato što je ona deo EU, dakle, zajednička rešenja obuhvataju i nju.
Od 27 zemalja EU samo Austrija istupa protiv otkrivanja bankarske tajne. Eksperti smatraju da će ona, izgleda, ući u sistem razmene podataka o ulagačima, ali s nizom uslova. Za sada nije jasno, kojih uslova. Međutim, jasno je da je opšta tendencija takva, što će svake godine u Evropi biti teže da se sakrije od poreskih organa. Neće spasti ni Švajcarska, koja se nedavno smatrala najboljim mestom za čuvanje novca, - ističe predsednik banke Ruska finansijska korporacija Andrej Nečajev.
- Švajcarska je već davno drugačija, nije više ona od pre 20 godina, a da ne govorimo, pre 50 godina. Posle poznate priče sa bankom UBS, koja je bila novčano kažnjena u SAD-ama, za SAD su oni praktično potpuno skinuli bankarsku tajnu – što se tiče građana SAD. Mislim da će se Švajcarska i dalje zbližavati s opštim pravilima i FATF (Grupa razrade finansijskih mera borbe protiv ispiranja novca), i EU.
Inače, tokom izvesnog vremena je Švajcarska sposobna da zadrži interesovanje onih, koji izbegavaju da plate poreze. Za razliku od svih svojih suseda, ona nije članica EU, dakle, direktiva o razmeni bankarskih podataka nju ne obuhvata.
Izvor: Glas Rusije, foto: SXC.hu
