Izvor: B92, 07.Okt.2011, 15:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Banja Koviljača prepuna azilanata
Banja Koviljača -- Ilegalni putevi migracija ka EU vode preko Srbije, najčešće kroz Banju Koviljaču, u kojoj je broj imigranata dostigao polovinu ukupnog broja stanovnika.
Najviše njih prisiljeno je da se snalazi za smeštaj i hranu, jer centri mogu da prihvate tek mali deo tražilaca azila.
Novopridošli imigranti okupljaju se ispred stanice policije u Banji Koviljači i čekaju da se prijave. Jedan od njih je i Abdel Halil Abdulahad, koji je sa suprugom i ćerkom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << došao iz Avganistana.
"U Avganistanu je bio građanski rat, ima puno problema, životi su nam ugroženi. Došao bih u bilo koju zemlju koja me prihvati, da napravim novu budućnost, da radim i budem građanin te zemlje", kaže Halil.
Abdel Halil je samo jedan od desetina imigranata koji svakodnevno stiže u Srbiju. Granicu prelaze ilegalno i veoma često kod sebe nemaju nikakva dokumenta. Svoj status u Srbiji legalizuju zahtevom za azil, a sledeći korak je odlazak u šest kilometara udaljenu Banju Koviljaču.
Za stanovnike Banje Koviljače, ljudi iz dalekih zemalja nisu novost. Centar za azilante ovde postoji još od šezdesetih godina. Međutim, kapaciteti Centra odavno su popunjeni, a azilanata je sve više. U lozničkoj policiji rekli su mi da u Banji Koviljači, van centra, trenutno živi oko 2500 azilanata. Oni su praktično prepušteni sami sebi, što znači da se sami snalaze za smeštaj, hranu i ostale životne potrebe.
Neki iznajmljuju prazne kuće i sobe, drugi spavaju u parku. Neki su se snašli tako što su lutajući po gradu sklonište pronašli u napuštenim vagonima ruinirane železničke stanice, poput ove dvojice mladića iz Avganistana, koji lutaju praznom prugom. Stanovnici Banje Koviljače pokazuju sve manje tolerancije prema njima.
"Mnogo dece se plaši njih, prvo moje. Ja moram nju da vodim u školu, dovozim odvozim..." -Pa je l' bilo incidenata? "Pa, da je bio uključen neko moj, nije. Ali čujemo s vremena na vreme da je bilo."
"Ovde po parku gaze travu. Ja ovde živim 17 godina, nikada na travu nisam zgazio, a oni bacaju stvari, ništa za sobom ne pokupe."
"Otišli su, pobegli su. Traže bolji život. Nije ni sa nama bolje. Meni ne smetaju, ali treba tražiti i rešenje za njih."
Gradonačelnik Loznice Vidoje Petrović tvrdi da se grad sa narastajućim tenzijama sve teže bori.
"Oni dolaze sa različitih područja, to su ljudi koji su umorni, bolesni, kojima je potrebna podrška ali ko se o tome stara? Kome su oni prepušteni? Grad niti ima ovlašenja niti mehanizme da reaguje prema njima", kaže Petrović.
U Komesarijatiu za izbeglice, u čijoj nadležnosti su centri za azilante, kažu da su svesni toga da je potrebno što pre proširiti kapacitete i da su pripreme u toku. Sada, međutim, u skladu sa zakonom, smeštaj dobijaju samo prioriteti, i to samo kada se oslobodi neko od svega 230 mesta, koliko ukupno postoji u centrima u Banji Koviljači i novom, u Bogovađi.
Najveći broj tražilaca azila u Banji Koviljači zapravo čeka priliku da nastavi svoj put ka severu i granici Evropske unije. Oštrije kontorole na spoljnim granicama Unije, međutim, prisiljavaju ih da se sve duže zadržavaju u Srbiji.
