Izvor: Southeast European Times, 08.Dec.2014, 17:39   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Balkan se usklađuje sa okvirom EU za klimu i energiju do 2030

Novi kriterijumi u vezi sa energetikom i klimatskim promenama primenjuju se podjednako na članice EU sa Balkana i zemlje iz te oblasti koje pretenduju na članstvo.

08/12/2014

Klaudija Lutovska za Southeast European Time iz Skoplja -- 8.12.2014.

Evropska unija je potpisala novi sporazum o klimi i energiji do 2030. prošlog meseca, usvojivši skup kriterijuma za smanjenje efekta staklene >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << bašte i znatno povećanje broja obnovljivih izvora energije, koji će važiti kako za aktuelne članice, tako i za zemlje koje tom članstvu teže.

„Sa krizom u Ukrajini i turbulencijama na Bliskom istoku postalo je jasno koliko je hitno potrebno smanjiti energetsku zavisnost Evrope i izgraditi istinsku energetsku zajednicu“, kaže bivši predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso.

Sporazum predviđa da države moraju da smanje efekat staklene bašte za 40 odsto u odnosu na nivo iz 90-ih godina prošlog veka. Postavljen je i cilj da najmanje 27 odsto celokupne energije bude iz obnovljivih izvora, kao i da se uštedi isto toliko energije do 2030.

Vlasti kažu da EU napreduje u pravcu ispunjenja klimatskih i energetskih ciljeva do 2020, ali je potreban integrisani okvir smernica do 2030. kako bi se obezbedila regulatorna izvesnost među investitorima i koordiniran pristup država članica.

Na Balkanu, članica EU Hrvatska saopštila je da će u potpunosti ispuniti sve ugovorne obaveze. Kandidati za članstvo Srbija i Makedonija kažu da će njihovi planovi biti ambiciozno koncipirani u pravcu ispunjenja kriterijuma EU.

Hrvatska koristi veliki procenat energije iz obnovljivih izvora i beleži male emisije gasova staklene bašte jer su ekonomske aktivnosti u toj zemlji na niskom nivou, kaže premijer Zoran Milanović.

„Uveren sam da ćemo na dugi rok, do 2030. ispuniti dogovorene ciljeve“, kaže Milanović.

U prošlosti, neispunjavanje propisa EU u pogledu emisija ugljen-dioksida koštalo je kompaniju INA, jednu od vodećih hrvatskih naftnih firmi, milion evra u penalima.

Stručnjaci kažu da je EU na ambicioznom, ali uspešnom putu kada je reč o klimi i energetici, koji će imati ekološke i ekonomske efekte na Balkanu.

Zemlje Balkana sve više ulažu u obnovljive izvore energije kao što su parkovi za sakupljanje energije vetra. [Nikola Barbutov/SETimes]

„Zaštita međunarodne konkurentnosti naše privrede zaštitiće radna mesta i smanjiti tenzije u nadmetanju za ograničene resurse. Smanjenje emisija biće jeftinije na nekim mestima nego na drugim, ali ćemo na kraju svi imati koristi od toga“, kaže za SETimes Goran Nedelkov, stručnjak u okružnoj službi za energetsku efikasnost Makedonije. Nedelkov takođe kaže da će tržišni pristup EU da „trguje“ emisijama među sektorima u različitim zemljama pomoći da se realizuje energetska nezavisnost i poboljšaju napori energetske saradnje.

U Makedoniji, obradiva zemlja emituje 13 odsto ukupnih efekata staklene bašte. Ogromna većina emisija metana dolazi od odlaganja čvrstog otpada, dok je ostatak od sagorevanja otpada i otpadnih voda.

„Radimo na analizi različitih scenarija i rezultati će biti obuhvaćeni dokumentom sa smernicama koji će vlada usvojiti za samit u Parizu 2015. godine“, kaže za SETimes Nurhan Izairi, makedonski ministar životne sredine i prostornog planiranja.

Izairi kaže da će predložene mere biti uključene u ciljeve makedonske energetske strategije kojom će biti usklađene smernice sa okvirom EU do 2030. godine.

Stručnjaci kažu da su emisije u Srbiji u proseku više od međunarodnih standarda i da energetski sektor doprinosi sa više od dve trećine emisija, a sledi poljoprivreda sa skoro 15 odsto. Prevoz je, međutim, sektor u kome stepen emisija najbrže raste.

Strategija energetskog razvoja Srbije do 2030. predviđa uštedu od devet odsto u odnosu na trenutnu potrošnju.

Klimatske promene još uvek nisu u dovoljnoj meri integrisane u srpske razvojne strategije, kaže Zvezdan Kalmar, koordinator u beogradskom Centru za ekologiju i održivi razvoj.

„Strukturne karakteristike srpske ekonomije umnogome otežavaju prilagođavanje klimatskim promenama“, kaže Kalmar. „Potreban nam je totalni preokret.“

Srbija je u novembru 2010. usvojila propise o prikupljanju podataka za nacionalni popis emisija gasova staklene bašte. Pokrenuta je implementacija vladine Direktive o geološkom skladištenju ugljen-dioksida, ali primena Direktive o trgovini emisija još nije krenula.

Kalamar kaže da, ukupno posmatrano, Srbija mora da ojača svoje kapacitete, kao i da poboljša sistem prikupljanja podataka i njihovu preciznost kako bi napravila popis gasova staklene bašte.

Srbija je u oblasti energetike zavisna od uvoza i zadovoljava trećinu svoje tražnje energijom iz uvoza. Zbog toga je potrebno da zemlja ulaže u poboljšavanje energetske efikasnosti javnih i komercijalnih objekata i izgradnje stanova.

„Srbija uvozi 24 odsto prirodnog gasa, 52 odsto nafte i 14 odsto uglja, a istovremeno troši dva do tri puta više energije po jedinici proizvodnje nego druge zemlje u regionu i četiri do pet puta više od najrazvijenijih zemalja EU“, kaže Antonela Solujić, šefica odeljenja energetske efikasnosti u Ministarstvu rudarstva i energetike Srbije.

Solujićeva kaže da je vlada preuzela ulogu zakonodavnog i finansijskog planiranja u oblasti energetske efikasnosti usvajanjem odgovarajućih propisa zasnovanih na relevantnim direktivama EU, kao i izdvajanjem sredstava za investicije.

Pored toga, region se takođe predstavlja kao atraktivno mesto za ulaganja i prekogranične projekte kako bi promovisao regionalni ekonomski razvoj, kao i konkurentnost koja će uticati na korišćenje energije.

Nedavna regionalna konferencija o uvođenju jasnijih smernica za podizanje konkurentnosti preduzeća uspostavila je deset pilot projekata od zajedničkog interesa za sve zemlje u regionu uzimanjem u obzir komparativnih prednosti svake države, kaže Elena Mitevska-Štrbevska iz Ekonomske komore Makedonije u Skoplju.

„Prvi sastanak radne grupe biće uskoro održan u Berlinu. Uz podršku Nemačke u regionu očekujemo da će se prvi rezultati pokazati u naredne četiri godine“, kaže Milevska-Štrbevska za SETimes.

Makedonija je uložila 1,3 milijardu evra prošle godine u obnovljivu energiju, odnosno u izgradnju hidroelektrana, parkova na vetar i gasovoda ka Srbiji i Albaniji, u skladu sa sopstvenom strategijom energetskog razvoja.

Koje je korake potrebno preduzeti kako bi Balkan postao energetski nezavisniji? Podelite svoje mišljenje u prostoru za komentare..

Nastavak na Southeast European Times...