Izvor: Vostok.rs, 07.Okt.2011, 15:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Avet Lampeduze hara Evropom
07.10.2011. -
Evropa je zainsteresovana za poboljšanje ekonomske i humanitarne situacije u zemljama trećeg sveta ništa manje nego njeni stanovici. Još jedan priliv izbeglica postaće za Stari Svet prava nevolja. Uvećanje pomoći afričkim zemljama jedna je od tema predstojećeg samita Velike dvadesetorice u francuskom Kanu.
Ekonomski problemi Evrope poslednjih meseci ne silaze sa stranica novina sa obe strane Atlantika. Dugovi od mnogo milijardi postali su glavni problem >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << EU, ali ne jedistveni.
Francuska, koja je posedovala kolonije u Africi, i ranije je insistirala na aktivnoj podršci zemalja Crnog kontinenta. Predsednik Nikola Sarkozi podvukao je da je ovaj kurs neophodno nastaviti, bez obzira na ekonomsku krizu. Što je gora situacija u zemljama Afrike, to će više ljudi koristiti sredozemnomorusku maršrutu u Evropu preko Lampeduze, koja se proslavila zahvaljujući desetinama hiljada Libijaca. Ali čak efektivna ekonomska pomoć ovaj tok teško da će zaustaviti, govori šef odeljenja sektora za političke probleme evropske integracije IMEMO RAN Sergej Utkin.
Vrlo lako je reći da treba podržavati one zemlje odakle ovi migranti dolaze, kako se kod njih ne bi pojavila želja da dolaze. Ali nema tog novca koji će biti dovoljan da se ove države izvedu na nivo uporediv sa nivoom evropskih jednostavno na račun finansijskih dotacija. To treba da bude nekakva pamenta podrška, pomoć, obuka, kako bi ekonomija ovih zemalja počela da radi samostalno. Ako je jednostavno daje novac, to će biti rupa bez dna u direktnom smislu te reči.
Ipak ni za vanredni, ni za evolucioni scenario razvoja Afrike svetski ekonomski lideri jednostavno nemaju para, govori analitičar Sergej Hestanov.
U tekućoj ekonomskoj situaciji u Evropi i SAD ne treba očekivati masovnu pomoć zemljama Afrike od strane razvijenih zemalja. Zato, najverovatnije, pomoć će se ograničiti slanjem nekakvih misionera, koji će prosvećivati, donositi nekakva znanja. Ali neće biti reči o masovnoj ekonomskoj pomoći i skorije vreme. Kriza je na ovaj ili onaj način udarila po svim zemljama. I što je stroži ekonomski položaj, to je manje želje razvijenih zemalja da pomažu zemljama u razvoju.
Bez Zapada Afrika će moći da postoji samo polugladno. Mnogi istraživači se slau da će se sredinom veka stanovništvo kontinenta udvostručiti – sa jedne do dve milijarde ljudi. Do tog doba proizvodnja poljoprivredne produkcije tamo treba da skoči za 70%. Priraštaj afričkog stanovništva može direktno da se odrazi i na stanovništvo Evrope.
Po podacima Evropskog zavoda za statistiku, u Starom Svetu već ima preko 15 miliona imigranata. Ipak u realnosti mnogo ih je više. Jer po zakonu o spajanju porodica, ako jedan ima dozvolu stalnog boravka, on može da dovede u Evropu sve bliske rođake. Što se tiče muslimanskog stanovništva Evrope, po prognozama, već za 40 godian u Evropi svaki peti će ispovedati islam.
Pri tome EU će smanjivati mogućnosti legalne migracije. Brisel izrađuje jedinstveni stav za pružanje azila. Biće sve teže trošiti nekadašnje resurse za socijalne doprinose i podršku imigranata u Evropi. Znači budućim migrantima će biti sve teže da dospeju u Evropu. Da li je krahirala ili se nastavlja politika multikulturalnosti, nisu sve evropske zemlje jedinstvene u mišljenju. Dok Švajcarska zabranjuje da se grade minareti, a Belgija i Francuska da se nosi feredža, u Norveškoj se daju predlozi da se legalizuju šerijatski sudovi.
Izvor: Golos Rossii, foto: EPA
