Izvor: Politika, 09.Nov.2009, 23:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Arbitraža, dobra zarada
Miha Pogačnik otkriva da honorar za svakog arbitra iznosi oko 200.000 evra, minimum, a čitav posao procenjuje se na 10 miliona evra
Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana – Čim je potpisan sporazum o arbitražnom presuđivanju razgraničenja između Slovenije i Hrvatske, pojavile su se procene koštanja takvog načina rešavanja spora. Prvi predlog komesara Olija Rena predviđao je troškove arbitraže u visini od pet miliona evra, što je u toj varijanti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << trebalo da plati Evropska unija. Kalkulacija „drugog" Renovog plana za demarkaciju između Slovenije i Hrvatske nije predviđala prvobitnu širokogrudu ponudu Brisela, a u arbitražnom sporazumu, konačno potpisanom u Stokholmu, piše da će dve države deliti trošak „popola".
„Troškovi arbitražnog suda biće ravnomerno podeljeni između dve strane. Pogodbene strane mole Evropsku komisiju da arbitražnom sudu osigura pomoć sekretarijata. Kraj arbitraže je Brisel, Belgija", piše u sporazumu koji su premijeri Borut Pahor i Jadranka Kosor potpisali 4. novembra. Slovenački eksperti za međunarodno pravo procenjuju da bi arbitraža mogla da košta oko šet miliona evra za svaku od država u sporu, od čega bi Slovenija izdvojila milion evra za arbitre i četiri miliona za troškove slovenačke delegacije koja broji 20 stručnjaka. Prethodni šef slovenačke delegacije Miha Pogačnik otkriva da honorar za svakog arbitra iznosi oko 200.000 evra, minimum. Što znači da će toliko kasirati i domaći arbitar na koga Slovenija, kao i Hrvatska, polaže pravo, dok ostalu trojicu bira Brisel. Sloveniju će najverovatnije predstavljati dr Ernest Petrič, ustavni sudija.
Mediji su izračunali da šest miliona evra nije poslednjasuma, jer tu nije uračunata nabavka posebnih kompjutera i softvera za kartografiju. Otuda veruju da je realnija cena od 10 miliona evra. Zagrebački „Večernji list" smatra da će troškovi Hrvatske za postupak arbitraže iznositi „minimalno pet miliona evra" i navodi mišljenje hrvatskog ministarstva spoljnih poslova da još uvek ne može da kaže koliko će koštati arbitraža, iako je poznat podatak da arbitri „ne rade za manje od 500 evra na sat". Podatak je otkrila pravna firma „Briscoe Ivester&Bazel LLP" iz San Franciska koja se bavi graničnim sporovima na moru. U arbitraži između Hrvatske elektroprivrede i Slovenije oko „prebijanja" dugova iz zajedničke nuklearne elektrane Krško, arbitri su, na primer, radili po nešto nižoj tarifi i naručiocima posla nisu naplatili radne sate nego radni dan od osam sati, što je službenu Ljubljanu i Zagreb koštalo oko 2000 evra dnevno, po glavi arbitra.
Zanimljivo je da stalni arbitražni sud u Hagu ima objavljen cenovnik svojih usluga koje su od 250 evra na sat (za najam glavnog sekretara ili zamenika) do 175 evra za više savetnike, odnosno 50 evra na sat za sekretarice i drugo pomoćno osoblje. Iznajmljivanje prostorija za pregovore košta od 1000 do 1750 evra, po sastanku. Ali nije samo arbitraža skupa. Slovenija je već izdašno podmirila dosadašnje savete nekih domaćih eksperata koji su učestvovali u „diplomatskom obračunu" između dve posvađane države. Tako je slovenački stručnjak za međunarodno pravo Pogačnik prethodnu slovenačku vladu savetovao za oko 10.000 evra mesečnog honorara, i to počevši od 2007. godine pa sve do prošlog proleća. Njegov „sparing partner" na hrvatskoj strani bio je tada dr Davorin Rudolf koji za svoj angažman, kako je lično izjavio – nije dobio ništa. Da su u Sloveniji honorari za ovakvu vrstu usluge naglo „skočili" tek u poslednje vreme, dokazuje primer slovenačkog stručnjaka za međunarodno pravo dr Mirjam Škrk. Ona je sredinom devedesetih godina savetovala slovenački MSP u pogledu granice na moru, pitanja sukcesije i oblikovanja tzv. španskog kompromisa sa Italijom uoči ulaska Slovenije u EU. Za svoj rad je naplaćivala 500 evra mesečno, što je nadnica koju će novi arbitri u slučaju Slovenije i Hrvatske zaraditi za samo jedan sat rada. Da sve bude još bolje po arbitre i prateće osoblje, pobrinule su se same države u sporu, jer je Slovenija u poslednjim fazama pregovora, a na zahtev Hrvatske i navodno i na traženje SAD, odustala od prvobitnog zahteva da se arbitraža oroči na godinu dana, što je bio uslov i „drugog" Renovog predloga koji je propao posle odbacivanja Zagreba.
Ukratko, izvesno je da će arbitraža trajati najmanje tri godine. U slučaju većih nesuglasica proces će, naravno, trajati duže i koštaće više.
Svetlana Vasović-Mekina
[objavljeno: 10/11/2009]
