Izvor: Politika, 15.Mar.2011, 00:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Arapske pobune stigle do Jadrana
Vladajuća Hrvatska demokratska zajednica je svoju reputaciju čvrsto vezala za članstvo u EU, ali njena politika pod sloganom „EU po svaku cenu” služi da zamaskira zloupotrebu vlasti i nesposobnost režima
Vašington – Arapski talas slobode sada zapljuskuje obale Evrope, i to na najneverovatnijim mestima: na Balkanu. Hrvatska, jadranska država koja opkoračuje civilizacijsku granicu između centralne Evrope i Balkana, uzdrmana je javnim neredima i protestima. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Nedeljama se na hiljade demonstranata skoro svakodnevno okuplja u prestonici Zagrebu i drugim gradovima u ovoj zemlji od 4,4 miliona stanovnika. Oni traže da se vlada povuče i raspiše prevremene izbore. Situacija je vrlo promenljiva – i mogla bi da postane haotična.
Protesti ne bi trebalo da budu iznenađujući. Hrvatska se nalazi na pragu Evropske unije. Pregovori o pristupanju, ključni korak ka pridruživanju EU, trebalo bi da se zaključe ovog leta.
Vladajuća stranka, Hrvatska demokratska zajednica, poznata kao HDZ, svoju reputaciju je čvrsto vezala za članstvo u EU. Da, ali njena politika pod sloganom „EU po svaku cenu” služi da zamaskira zloupotrebu vlasti i nesposobnost režima.
Prethodni hrvatski premijer Ivo Sanader tereti se za proneveru i korupciju. On je optužen za krađu više miliona dolara. Vladajući kadar HDZ-a je izgradio mafijašku državu. Ruka režima doseže do svakog sektora hrvatskog društva. On vrši značajan uticaj na medije. Politički zvaničnici rutinski manipulišu sudstvom.
Kao rezultat svega toga, Hrvatska je postala kleptokratska zemlja u balkanskom stilu. Kronizam je ovde način života. Lideri HDZ-a su pokrali državna sredstva, usisavši najmanje milijardu dolara – što je poprilična suma za tako malu zemlju.
Škole, putevi i bolnice se nedovoljno finansiraju. Teški porezi i opterećujuće regulative sputavaju privredni rast. Nezaposlenost iznosi 18 odsto, i više. Državni dug je vrtoglavo visok.
Ukratko, HDZ je doveo zemlju do ivice propasti.
Premijerka Jadranka Kosor kaže za sebe da se razlikuje od svog prethodnika Sanadera. Ona svečano obećava da će očistiti političku kaljugu i brzo oporaviti zamrlu ekonomiju. I tvrdi da ima magično rešenje: članstvo u EU.
Premijerka Kosor greši. To je jedna podmitljiva, šuplja političarka koja očajnički pokušava da ostane na vlasti. Ona mora da raspiše nacionalne izbore do kraja ove godine ili najkasnije početkom 2012.
Sve ankete pokazuju da će HDZ pretrpeti težak poraz. Ona želi da završi pregovore o pristupanju EU i da onda predstavi HDZ kao „evropsku stranku”.
No, ova strategija predstavlja konačnu izdaju Hrvatske. Kosorova je usko povezana za vladajućom klikom HDZ-a – umešana u njenu korupciju, krađu i nomenklaturu velikih razmera.
Ona se ne zalaže za modernizaciju niti za moderne reforme; umesto toga, ona je aparatčik željan vlasti koji teži da očuva parazitski režim HDZ-a. Kosorova i njena stranka su izmuzli Hrvatsku do poslednje pare. Sada se nadaju da će proždrati milijarde za koje veruju da će pristići u vidu budućih subvencija EU. To je krađa pod plaštom spoljne politike.
Hrvatska politička elita je, u svojoj pomahnitaloj žurbi da se pridruži panevropskom projektu, prodala svoju zemlju. Veliki deo hrvatske ekonomije je u rukama stranih vlasnika.
Odustalo se od interesa na polju ribarstva i poljoprivrede zarad smirivanja evropskih konglomerata.
Kao i Rumuni i Bugari, Hrvati će uskoro naučiti bolnu lekciju da brzo članstvo u EU nije univerzalni lek. Umesto toga, to će im doneti trajni trećerazredni status unutar evropske superdržave.
Hrvatska je decenijama trpela u Jugoslaviji pod srpskom dominacijom. Sada je ona vazal Brisela, a ne Beograda. Hrvatska je samo zamenila jednog gospodara drugim. A to pokreće pitanje: može li Zagreb da zaista stane na svoje noge kao zemlja koja samu sebe poštuje, koja se može osloniti na samu sebe i koja je suverena?
Geografski položaj Hrvatske je njena istorijska kletva. Ona se nalazi na granici između sukobljavajućih sila i civilizacija. Hrvati su bili pod vlašću brojnih imperijalnih gospodara – Austrijanaca, Mađara, osmanlijskih Turaka, Mlečana i Srba.
Uspešna i krvava hrvatska borba za otcepljenje od Jugoslavije predstavljala je veliku pobedu snaga demokratije i nacionalnog samoopredeljenja. Kao i drugi narodi koji su dugo bili podjarmljeni – Slovaci, Ukrajinci, Irci – Hrvatski su pokazali da je moguće na kraju odneti pobedu nad multinacionalnim imperijama.
Međutim, ta kletva je dugotrajna. Pošto je tokom većeg dela svoje istorije bio podjarmljen, Zagreb se instinktivno obraća stranim prestonicama za pomoć u rukovođenju unutrašnjim pitanjima. Hrvatska još uvek nije toliko zemlja koliko je ostatak nekadašnje pokrajine stare Austrougarske.
Pretežno katolička, konzervativna i centralnoevropska, ona ima potencijala da postane balkanska Švajcarska. Međutim, njen neokolonijalistički mentalitet i odbijanje ili nesposobnost odbrane svojih dugoročnih nacionalnih interesa osakaćuje ovu zemlju. Opsednutost pridruživanjem EU po svaku cenu je nesmotrena, a povlačenje rukovodstva je javno priznanje neuspeha u rešavanju sve veće finansijske i socijalne krize.
Članstvo u EU nije spaslo Grčku i Irsku od bankrota; neće spasti ni Hrvatsku. Većina Hrvata to shvata. Ankete pokazuju da 70 odsto njih podržava proteste, dok preko 60 odsto želi prevremene izbore. Demonstranata ima u skoro svim segmentima društva: među ratnim veteranima, radnicima, vlasnicima malih preduzeća, stručnjacima iz srednje klase, studentima, ribarima i poljoprivrednicima. Drugim rečima, pobuna je zahvatila centar Hrvatske.
Ovaj pokret nije ni levičarski ni desničarski; on predstavlja populizam koji želi da Hrvatsku stavi na prvo mesto. On traži poštenu vladu, otvorenost, istinske tržišne reforme i, iznad svega, kraj loše vladavine HDZ. To je vapaj za stvarnom političkom liberalizacijom i ekonomskim oporavkom, ispunjenjem demokratske revolucije iz 1991.
Hrvati više ne žele samo nacionalnu državu. Oni žele uspešnu izgradnju nacionalne države. To znači ulazak u EU tek kada i ako ova zemlja za to bude spremna, a ne prema napravljenom vremenskom rasporedu bilo kog lidera.
Revolucija sa ciljem stavljanja Hrvatske na prvo mesto preti da zbriše staru onemoćalu gardu. Ona je uzdrmala hrvatsku vladajuću klasu do samih temelja. Narodu je dosta laži, izdaje i korupcije. Ovaj režim mora da padne.
objavljeno: 15.03.2011.
