Izvor: S media, 01.Mar.2011, 16:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Amerika „humanitarno“ napada Libiju?
Sjedinjene Američke Države i Evropska unija ozbiljno razmatraju mogućnost humanitarne intervencije u Libiji. Prema iskustvima iz prošlosti, konkretno na Srbiji, humanitarna intervencija podrazumevala bi i vojnu. U prilog tome govori i podatak da SAD raspoređuju svoje nosače aviona u Mediteranu. S media istražuje da li Libiji preti novi „Milosredni anđeo“. >> Pročitaj celu vest na sajtu S media <<
Politička i bezbednosna situacija u Libiji zaoštrava se iz dan u dan, a borbe između Gadafijevih pristalica i protivnika i dalje traju. Prema poslednjim informacijama libijski vođa kontroliše samo dva grada, Tripoli i Sirt. Do medija u Evropi dolaze oprečne informacije o borbama i broju poginulih. Libiji su već uvedene sankcije, koje za sada nemaju efekta pošto Gadafi nema nameru da se skloni sa vlasti U takvoj situaciji međunarodna zajednica razmišlja o vojnoj opciji. Naime, državna sekretarka SAD Hilari Klinton juče je poručila da će biti potrebe za humanitarnom intervencijom. Istorijski gledano humanitarna intervencija podrazumeva i upotrebu vojnih snaga. Pre 12 godina i Srbija je prošla kroz isti scenario, a stvar je „rešena“ skoro tromesečnim bombardovanjem. I dok zvaničnici na zapadu poručuju da je za tako nešto potrebna saglasnost Saveta bezbednosti, jasno je da najviše telo UN nema snagu da spreči namere zapada da svoje isteraju do kraju.
Vojni analitičar Aleksandar Radić za S media portal ocenjuje da će stvari oko intervencije biti jasnije tek onda kad bude jasno ko ima kontrolu na terenu u Libiji.
-Postoje indicije da svet želi da se umeši u dešavanja na severu Afrike iz pragmatičnih razloga. Tamo se nalaze velike rezerve nafte tako da velike sile s jedne strane imaju želju da intervenišu, ali sa druge strane, umešati se u takav sukob znači biti jedna strana u ratu. Zbog toga, termin humanitarna intervencija zvuči kao najprihvatljivije rešenje. Tako omogućavate visok nivo obaveštajnog prisustva, limitirano vojno prisustvo, a u medijima ćete takvu akciju predstaviti kao nešto što zvuči odgovorno i afirmativno za demokratske vrednosti. Smatram da je ovo početak dugoročnog plana za ostvaraivanje vojnog prisustva. Sve će biti jasnije kad se utvrdi ko ima kontrolu u Libiji.
Gadafijeve snage pokušale da povrate grad kod Tripolija
Radić smatra da je Gadafi izložen i pritiscima islamističke struje koja nikad nije mogla da ga prihvati.
-Gadafi je izložen pritisku za koji se postavlja pitanje da li može da preživi. Nivo gubitaka koji treba da nanese protivničkim snagama je velik. I EU i SAD bi volele pad Gadafija. On će u takvim okolnostima vojno prisustvo gledati kao prisustvo nametanja političkog rešenja sa strane i on na to neće gledati blagonaklono.
Sa druge strane, dugogodišnji dopisnik sa Bliskog istoka, Borivoje Erdeljan za S media portal kaže da se Amerika već dovoljno opekla sa olakim uskakanjem u, kako navodi, proključali lonac.
-To se jasno pokazalo u nekim ranijim slučajevima. SAD ne odgovara takva opcija. U ovom trenutku možda su pola koraka ispred ostalih Britanci. Njihov premijer je juče najavio i mogućnost odlaska britanskih jedinica kao mirovnih snaga koje bi ozbeđivala raspoređivanje humanitarne pomoći. Smatram da svaki nesmotren potez može da izazove varnicu. Ovo je igra nerava i znajući Gadafija i drugu stranu moguće su svakakve izjave i postupci. Ipak, ne mislim da tako nešto može da se desi. Razmeštanje američkih snaga trebalo bi da da znak, odnosno podsticaj antigadafijevim snagama, ali ne verujem da će doći do vojne intervencije.
Gadafija "obara" sin Saif?
I profesor na fakultetu bezbednosti Zoran Dragišić u izjavi za S media portal ističe da do intervencije neće doći jer bi tako nešto bilo kontraproduktivno.
-Mi smo to na svojoj koži osetili koliko je kontraproduktivno. Tako nešto bi dodatno ojačalo Gadafijevu poziciju. Nadam se da su dobro naučene lekcije iz Iraka, gde je vojna intervencija dovela do krvavog rata iz kog SAD žele da se izvuku što pre. Otvaranje još jednog fronta bi bila besmislena odluka. Sa druge strane, Gadafi ima svoje pristalice i podršku i otpor Libije bi bio snažan. To bi poslalo lošu poruku i Egiptu i Tunisu koji se bore za uspotavljanje demokratije. Čini mi se da je grupisanje snaga zbog obezbeđivanja sprovođenja sankcija takođe loše. Na našem primeru se pokazalo da su sankcije samo ojačale režim. Sankcije nisu doprinele rušenju Miloševića. Dakle, nema smisla saplitati se o isti kamen po ko zna koji put. Vojna intervencija bi značajno uzdrmala svetski mir i značajno pogoršala stanje na severu Afrike.
Dušan Mlađenović
