Izvor: RTS, 09.Okt.2012, 21:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ambasador Vilhelm: Ne govorimo o priznanju
Niko ni u Nemačkoj ni u celoj EU ne govori o priznanju nezavisnosti Kosova, već o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, rekao u intervjuu za RTS, nemački ambasador Hajnc Georg Vilhelm.
Novi ambasador Savezne Republike Nemačke Hajnc Georg Vilhelm, u intervjuu za RTS, kaže da nije dobro protumačeno da Nemačka od Srbije traži da prizna nezavisnost Kosova, kako bi sebi otvorila put ka Evropskoj uniji. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Tokom posete RTS-u i upoznavanja sa Javnim medijskim servisom Srbije, njegovom ulogom i izazovima sa kojima je suočen, nemački ambasador je pojasnio izjave visokih funkcionera Nemačke da bi od Srbije trebalo tražiti priznanje Kosova i sporazum o dobrosusedskim odnosima.
Nedavno su veliku medijsku pažnju u Srbiji privukla istupanje nekih nemačkih zvaničnika i u Evropskom parlamentu i u samoj Nemačkoj da će nekada u budućnosti pred Srbiju biti stavljen zahtev da prizna nezavisnost Kosova u zamenu za članstvo u Evropskoj Uniji. Kasnije je usledila ispravka da nije reč o priznanju već o normalizaciji odnosa. Možemo li da još jednom pojasnimo, šta tačno želi Nemačka?
- Drago mi je što imam priliku da odgovorim na ovo pitanje jer je bilo mnogo lošeg tumačenja i nerazumevanja. Niko ne govori o priznanju. Ne samo u Nemačkoj, već i u celoj Uniji, niko ne govori o priznanju nezavisnosti već o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine. Pod tim podrazumevamo da Srbija i Kosovo treba da imaju dobre susedske odnose kao i sve ostale zemlje. Takođe je pogrešno protumačeno da će Nemačka tražiti da se sklopi sporazum o normalizaciji pre nego što počnu pregovori o pridruživanju. Ni to nije tačno. Još nije odlučeno šta treba da se desi pre početka pregovora ali svakako nije ideja da do sporazuma mora da dođe već pre njihovog početka.
A kada se taj sporazum bude potpisivao, šta u njemu treba da piše, šta biste vi želeli da se dogovori, kako po mišljenju Nemačke konkretno izgledaju ti dobrosusedski odnosi?
- To je teško reći. Očito, ono što se traži je realnost. Želeli bismo pstepeno ukidanje tzv. paralelnih struktura Srbije na severu Kosova. Nije dobro da Srbija tamo ima paralelne strukture. Ahtisarijev plan daje veliku autonomiju severu Kosova ali nije dobro da Srbija ima paralelne strukture u školama, opštinama i policiji. To je jedan od naših uslova, da se te strukture, korak po korak, ukinu.
Šta mislite o predlogu Beograda, i koracima koje već preduzima, da se pregovori sa Prištinom podignu na viši politički nivo?
- To je veoma dobar razvoj događaja. Znate da će gospođa Ešton, visoki predstavnik Unije, lično učestvovati u pregovorima. Ako će, kao što čujemo, verovatno gospodin Dačić voditi delegaciju Srbije, nadamo se da će to dovesti do nekakvog dogovora Beograda i Prištine.
Rekli ste da potpisivanje sporazuma Beograda i Prištine neće odložiti početak pregovora o pridruživanju Uniji, ali da li datum početka pregovora mogu da odlože izbori u Nemačkoj. U Srbiji postoji bojazan da bi to moglo da se desi jer proširenje Unije, u svetlu krize u Grčkoj i evrozoni, nije popularna tema u predizbornoj kampanji pa bi moglo da se desi da nemački političari odluku o datumu odlože za neko vreme posle izbora.
- U pravu ste. Ne samo u Nemačkoj već i u celoj Evropi došlo je do određenog zamora od proširenja. Kad ste usred krize, ne razmišljate o novim stvarima već pokušavate da konsolidujete ono što imate. Ipak, postoji širok konsenzus ne samo u Nemačkoj već van nje, da proces zaokruživanja Unije nije završen dok u nju ne uđe i Srbija. Zato ne mislim da će biti ozbiljnih prepreka za dobijanje datuma pregovora. Istina je da imate primer Turske koja pregovara o članstvu već veoma, veoma dugo ali to je komplikovana priča i zbog religije i zbog toga što je Turska jako velika zemlja. Postoji konsenzus da srbija rebada postane članica Unije i to što je pre moguće.
Ovih dana uzavrelo je i pitanje ljudi iz Srbije koji traže azil u Nemačkoj. Neki zvaničnici vladajuće demohrišćanske partije i neki regionalni ministri u Nemačkoj tražili su da Nemačka Srbiju i Makedoniju ili skine sa bele šengenske liste ili da se ubrzaju procedure rešavanja zahteva za azil. Koliko je ozbiljna mogućnost da Srbija izgubi svoj bezvizni režim sa Evropskom unijom?
- Da, nažalost, broj azilanata je alarmantan. Broj azilanata iz Srbije se povećava ne samo u Nemačkoj već i u drugim zemljama Evrope ali ne mislim da postoji prava namera da se vraćamo u prošlost i Srbima uvodimo vize. Naše ministarstvo pažljivo prati situaciju ali ja se nadam da će Srbija zadržati bezvizni režim i da nećemo uvoditi vize. To bi nanelo veliku štetu Srbima koji zaista cene to što mogu bez čekanja i slobodno da putuju po Evropi.
A naškodilo bi i našim ekonomskim odnosima, koji inače nisu loši. Nemačka je naš drugi partner po izvozu, četvrti po uvozu a ukupna trgovinska razmena prošle godine je bila miliardu i šesto miliona dolara. Ove godine manje, a neštos u opale i investicije. Mislite li da možemo da održimo cifre iz prethodnih godina?
- Da. Kao što znate, ovde sam tek četiri nedelje ali uspeo sam da razgovaram sa mnogim nemačkim posllovnim ljudima. Bio sam iznenađen koliko su oni optimistični. Žele da povećaju i povećavaju investicije u Srbiju. Pre dve nedelje, velika kompanije Boš je postavila kamen temeljac za novu fabriku brisača za automobile. I danas, u Bajinoj Bašti, otvaramo treći blok hidroelektrane u koji smo uložili. Pomenuli ste da smo drugi, odnosno četvrti partner Srbije po uvozu i izvozu ali meni kažu da smo najveći trgovinski partner Srbije.
Da, od svih članica Evropske unije.
- I najveći smo donator Srbije. Od 2000. godine dali smo milijardu i po evra. Dakle, imamo snažne odnose sa Srbijom i želimo da tako i nastavimo.
