Izvor: Politika, 28.Dec.2014, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Alžir i Srbija mogu da razviju energetsku saradnju
Tekuća kriza na svetskom tržištu nafte ne pogađa Alžir zbog visokih deviznih rezervi
Njegova ekselencija ambasador Alžira Abdelkader Mesdua, u Srbiji od 2008. godine i dugogodišnji doajen kora afričkih diplomata u našoj zemlji, prihvatio je da na kraju mandata u Srbiji, a pred odlazak na novu dužnost sredinom januara, da ekskluzivni intervju za „Politiku”.
U intervjuu, gospodin Mesdua najavljuje mogućnost energetske saradnje dve prijateljske zemlje i ističe >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da će Alžir, ukoliko stigne zahtev EU za dalje proširenje izvoza gasa na severne obale Mediterana, to pitanje „razmotriti”.
Ekselencijo, kako biste opisali trenutne odnose Alžira i Srbije, sada kada mi pokušavamo da pristupimo EU, političke i ekonomske potrese u Magrebu i novu fazu u ekonomskom napretku Kine u tom delu sveta?
Odnosi između Alžira i Srbije su značajno unapređeni na svim nivoima posle 2005. godine kada su počele da se razmenjuju zvanične posete između dve zemlje, da ponovo zaseda mešoviti bilateralni komitet i da se održavaju političke konsultacije kako na bilateralnom nivou tako i u okrilju međunarodnih foruma. Nedavno je u Srbiji boravio predsednik nacionalne Narodne skupštine dr Larbi Ould Khelifa kad se sastao sa svim najvišim rukovodiocima Srbije. Na ekonomskom planu saradnja se ostvaruje kroz rad više mešovitih preduzeća iz oblasti hidrogradnje, poljoprivrede i farmaceutske industrije koja rade u Alžiru. Od 2005. do danas potpisano je i više sporazuma o saradnji.
Srbija će imati mnogostruke koristi od pristupanja EU, a Alžir je zadovoljan što će unutar te zajednice moći da računa na prijateljsku i partnersku zemlju.
Situacija u Magrebu je stabilna, sa izuzetkom nama bratske, susedne Libije. Alžir smatra da rešenja za probleme sa kojima se suočava Libija moraju da pronađu sami Libijci putem dijaloga svih zainteresovanih strana. Tunis je sa svoje strane uspešno sproveo i parlamentarne i predsedničke izbore.
Što se tiče Kine, ta zemlja je značajan partner Alžira. Statistički govoreći, ona je najveći snabdevač naše zemlje.
Po vašem mišljenju, gospodine ambasadore, u kojim oblastima su odnosi između Alžira i Srbije doživeli poseban procvat poslednjih godina? I koje su oblasti u kojima Alžir i Srbija treba da posvete dodatnu pažnju u budućnosti?
Što se tiče ekonomske saradnje, nedavno su osnovana tri mešovita alžirsko-srpska preduzeća, u oblasti poljoprivrede, vodoprivrede i stanogradnje. U oblasti prehrambene industrije osnovano je mešovito preduzeće između alžirske firme „Frigomedit-Proda” i srpske ITN, koje se bavi rekonstrukcijom i izgradnjom rashladnih skladišta na čitavoj teritoriji Alžira i čiji se prvi projekat upravo realizuje u provinciji Mostaganem; u oblasti hidrogradnje mešovito preduzeće osnovale su alžirska „Hidroteknik” i srpska „Hidrotehnika”, dok su se u oblasti stanogradnje udružile alžirska firma „Kosider” i srpska „Putevi Užice”. Značajan napredak je ostvaren i u saradnji između arhiva dve zemlje, na planu kulturne razmene, saradnje u oblasti odbrane i sl. Dodatne napore je potrebno uložiti u promociju investicija, vazdušni saobraćaj, turizam i druge oblasti.
U kojoj meri su severna Afrika i Balkan izloženi riziku od širenja radikalnog islamskog fundamentalizma?
Čime god bio podstaknut, gde god bio iznedren i kakvi god bili njegovi ciljevi, terorizam je uvek pretnja koja ne poznaje granice, pa je neophodno da sve zemlje sarađuju u borbi protiv tog zla. Alžir se protiv terorizma bori od devedesetih godina prošlog veka i uspeo je da mu stane na put. Alžir je uvek pozivao međunarodnu zajednicu da se udruži u borbi protiv ove pojave, a naročito da osujeti pristup izvorima finansiranja terorističkih i drugih srodnih aktivnosti i da nikada ne pristane na isplatu otkupa teroristima.
Kako ocenjujete pristup koji EU ima u odnosu sa svojim neposrednim susedima Magrebom i Balkanom u postkriznom periodu?
Potpisivanjem ugovora o pridruživanju zemljama Balkana otvorile su se nove perspektive. Međutim, vlade tih zemalja se sada suočavaju sa izazovima u vezi sa, na prvom mestu, privrednim reformama i reformama sektora finansija.
Što se tiče zemalja Magreba, pristup je različit. Veze između Magreba i EU istovremeno su i veoma stare i veoma važne i treba ih posmatrati u svetlu geopolitičkih i istorijskih činjenica. Saradnja između EU i zemalja Magreba utemeljena je na određenom broju bilateralnih sporazuma, a sprovodi se na prvom mestu u okviru dijaloga „pet plus pet”, evromediteranskog partnerstva EUROMED i Unije za Mediteran (UPM). Ta saradnja je prevashodno usmerena na stvaranje zone mira i stabilnosti kao i na ekonomsku, finansijsku, socijalnu i kulturnu saradnju.
Alžir je zemlja članica OPEK-a i najveći izvoznik prirodnog gasa u Africi. Da li nameravate da povećate izvoz gasa iz Alžira i uopšte iz Afrike u Evropu sada kada je došlo do tenzija između EU i Rusije?
Alžir je najveći proizvođač prirodnog gasa na afričkom kontinentu. Već godinama moja zemlja izvozi znatne količine gasa u Evropu preko gasovoda koji Alžir povezuju sa Italijom i Španijom. Ovaj izvoz je u skladu sa komercijalnim ugovorima koji su potpisani. Ukoliko se od Alžira bude tražilo da eventualno poveća izvoz svog gasa, onda će se takva molba i razmotriti.
Da li biste se složili sa mišljenjem da, donošenjem odluke da ne smanji proizvodnju nafte uprkos suficitu tog energenta na tržištu i znatnom smanjenju cene barela, OPEK pokazuje spremnost da sa svojim konkurentima, posebno sa SAD i Rusijom, započne „rat cenama”?
Na tržište nafte utiču mnogi faktori, a to su, između ostalih, previranja u raznim zemljama sveta, a posebno u arapskim zemljama, ili ekonomska kriza koja je pogodila mnoge zapadne zemlje.
Vaša ekselencijo, da li verujete da OPEK i dalje ima uticaj na određivanje cene barela na svetskom nivou?
Zemlje OPEK-a proizvode više od 40 odsto svetskih količina nafte. U tom cilju, ova organizacija se trudi da koordiniše i uskladi politike zemalja članica u oblasti nafte, kao i da obezbedi stabilnost tržišta kako bi potrošači bivali efikasno, ekonomično i kontinuirano snabdeveni, proizvođači imali stabilan prihod, a oni koji ulažu u naftnu industriju imali pravičnu dobit na uložena sredstva.
Da li će, po vašem mišljenju, klizne cene barela u kratkoročnom i srednjoročnom periodu imati iste ekonomske i političke posledice po sve zemlje OPEK-a?
Svaka zemlja ove organizacije ima svoje posebne ekonomske i političke karakteristike. Što se tiče moje zemlje, pad cena nafte je za sada ne može uvesti u krizu jer raspolažemo sa dovoljno finansijskih sredstava za potrebe trogodišnjeg uvoza. U slučaju da kriza potraje, biće potrebno da se revidiraju određene politike, na prvom mestu potrošnja.
Na kraju, kako ocenjujete sadašnji nivo saradnje Alžira i Srbije u sektoru energetike?
Imajući u vidu izvanredne odnose, pre svega političke, između Alžira i Srbije, naše dve zemlje bi u budućnosti mogle da razviju saradnju i u sektoru energetike. Ovo pitanje bi moglo da se nađe na dnevnom redu narednog zasedanja mešovitog komiteta koje je planirano za 2015. godinu, i to bi bila prilika da se alžirski i srpski stručnjaci posvete ovom pitanju.
Tanja Vujić
objavljeno: 28/12/2014
.jpg)
