Izvor: B92, Tanjug, 25.Feb.2011, 20:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Akcize krše SSP, NIS nije srpski

Beograd -- Srbija je dvojnim akcizama na naftne derivate prekršila Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, kaže Vensan Dežer, šef delegacije Evropske unije u Srbiji.

Dežer navodi da će pismo iz Evropske komisije možda već večeras biti uručeno potpredsedniku Vlade Božidaru Đeliću.

On objašnjava da je takav odgovor stigao iz Brisela na pitanje Vlada Srbije da li je novi zakon o akcizama na uvoz goriva u suprotnosti sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << (SSP).

Akcize su povećane od 1. januara, ali se prvi put desilo da je napravljena razlika u visini nameta za goriva evropskog kvaliteta i onih koja izlaze iz NIS-ovih rafinerija, pri čemu su akcize na derivate evropskog standarda više.

Istovremeno, u pismu koje je iz Brisela upućeno srpskim zvaničnicima u koje je B92 imao uvid, EU odbacuje argument Srbije da se akcizama štiti domaća proizvodnja.

U pismu se navodi da mere predviđene trgovinskim sporazumom koji se odnose na privremenu zaštitu monopola ne mogu da se primenjuju na NIS jer ta kompanija više nije u vlasništvu Srbije, a po oceni EU upravo je NIS kompanija koja izvlači korist iz ovih mera.

U Srbiji je 1. januara povećana akciza na gorivo na litar benzina "evropremijum" za 4,8 dinara, za litar "evrodizela" za 6,6 dinara, na D2 za 4,6 dinara, a na bezolovni benzin "BMB 95" akciza je skuplja za 30 para. Akciza na motorne benzine je 45 dinara po litru, dok akciza na evro bezolovni motorni benzine (BMB) 98 i evro premijum BMB 95 iznosi 49,5 dinara po litru. Akciza na dizel goriva je 35 dinara po litru, a na evro dizel 37 dinara po litru.

Eksperti EU su zaključili da je bilo fiksalne diskriminacije na osnovu koje svi uvozni proizvodi potpadaju pod najviše akcize, dok se, istovremeno, niže takse odnose samo na one derivate koji u većoj meri zagađuju životnu sredinu.

Vensan Dežer kaže i da od Vlade Srbije očekuje da ispuni ono što su njeni predstavnici i obećali, odnosno da izmeni propise u skladu da pravilima Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Još polovinom januara se u medijima pojavila informacija da bi Evropska unija mogla da uputi oštar protest Srbiji zbog usvajanja dvojnih akciza na gorivo od kojih su više one na uvozne naftne derivate, jer u Uniji smatraju da su tim potezom diskrimisane evropske kompanije.

U Ministarstvu finansija tvrdili su da su još krajem decembra odbili sporni amandman, ali da ga je Skupština ipak usvojila. Vladajuća većina u Skupštini Srbije usvojila je, naime, amandman jednog poslanika SPS, čime je, kako navode naftaši, zaštićen monopolski položaj NIS-a.

Prošlog meseca je potpredsednik vlade Srbije Božidar Đelić rekao da Srbija i EU oko pitanja akciza na gorivo moraju pronaći zajednički odgovor do 22. marta.

Đelić je tada kazao da je "dobio nezvaničnu informaciju da oni smatraju da postoji kršenje SSP-a. I u evropskoj praksi nemojte misliti da se takve stvari nikada ne dešavaju".

"Ukoliko EU misli da postoje elementi povrede Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, stav Vlade Srbije je da će ti elementi biti promenjeni", kazao je Đelić jer je "poslednja stvar koja nam treba jeste konstatacija EU da je postojeći Sporazum na bilo koji način ugrožen ili povređen akcijama Republike Srbije".

I premijer Mirko Cvetković je rekao da će, ukoliko Evropska unija oceni da povećanje akciza na gorivo nije u skladu sa SSP-om, odluka o povećanju biti izmenjena.

"Ukoliko dobijemo odgovor da je povećanje akciza u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju akcize ostaju, ukoliko dobijemo odgovor da nije u skladu po hitnom postupku će odluka o povećanju akciza na gorivo biti izmenjena", rekao je Cvetković.

Dragutinović: Ne kršimo direktive EU

Ministarstvo finansija je ocenilo ranije, u pismu Delegaciji Evropske unije u Srbiji, da različite akcize na domaće i uvozne naftne derivate nisu u suprotnosti sa direktivama EU i Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju.

Bisić: EU dozvoljava različite akcize

Država ima pravo da utvrdi različite iznose akciza na razlicite tipove benzina, sve dok su ti iznosi iznad minimuma propisanog direktivama Evropske unije, kazala je ranije profesorka Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) Milica Bisić i dodaje da "imajući u vidu probleme u javnim finansijama, ne iznenađuje odluka i da se akcize na naftne derivate u Srbiji povećaju".

Oni navode da direktiva EU ne zabranjuje uspostavljanje različitog iznosa akciza za različite tipove benzinskih i dizel goriva.

"Napominjemo da je višeakcizna politika na snazi u više zemalja EU (Austrija, Belgija, Luksemburg, Holandija, Nemačka, Španija, Francuska i Švedska)", navodi se u pismu ministarke finansija Srbije Diana Dragutinović.

Ministarstvo je navelo i da izmene Zakona o akcizama ne ugrožavaju liberalizaciju tržišta naftnih derivata u Srbiji jer će svi distributeri plaćati isti iznos akciza za jednake tipove benzina, odnosno dizela.

"Doneta rešenja predviđaju postepeno usklađivanje iznosa sa Direktivom EU, jer je datom korekcijom akcizne politike razlika između akciznog opterećenja dizela i benzina smanjena, a što je u skladu sa politikom EU", navedeno je u pismu.

Gde je Srbija pogrešila?

I pored namere vlade da zaštiti domaću proizvodnju goriva dvojnim akcizama, mediji su pisali da to ipak predstavlja kršenje nekoliko članova Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i Prelaznog trgovinskog sporazuma.

Državni sekretar u Ministarstvu energetike Dušan Mrakić rekao je u januaru da "isti oni koji su dizali hajku na Đinđićevu vladu 2001. godine se i sada žale na akciznu politiku". On je dodao da su to "isti oni koji su pravili hajku na Vladu premijera Zorana Đinđića koja je 2001. godine donela Uredbu o prometu naftnih derivate i zabranila uvoz nafte u Srbiju na bilo koji drugi način osim naftovodom".

Pre svega, prekršen je član 22 Prelaznog sporazuma, odnosno član 37 SSP gde se navodi da će se i EU i Srbija uzdržavati od uvođenja svake mere ili prakse unutrašnje fiskalne prirode, kojom se proizvodi jedne strane, neposredno ili posredno, diskriminišu u odnosu na slične proizvode koji potiču sa teritorije druge strane.

Prema članu 26 Prelaznog trgovinskog sporazuma, zaštitne mere mogu se uvoditi jedino ako to prouzrokuje ozbiljnu štetu domaćoj industriji sličnih ili direktno konkuretnih proizvoda ili poremećaje koji mogu da dovedu do ozbiljnog pogoršanja ekonomske situacije u nekoj oblasti privrede zemlje koja uvozi te proizvode. Čak i u takvim situacijama zaštitna mera morala bi da bude vremenski ograničena, a druga strana o tome obaveštena.

Takođe, u članu 28 Prelaznog trgovinskog sporazuma Srbija se obavezala da postepeno prilagodi sve državne monopole komercijalnog karaktera kako bi obezbedila da, do isteka tri godine od stupanja na snagu sporazuma, više ne postoji diskriminacija u pogledu uslova pod kojima se roba nabavlja i prodaje.

Nastavak na B92...

Blic: Dežer: Akcizama prekršen SSP