Izvor: Večernje novosti, 14.Nov.2014, 23:19   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Advokati traže pomoć od ambasada

PREDSTAVNICI srpske advokature sreli su se u sredu uveče, „na marginama“ ispraćaja Dejvida Luisa, pravnog savetnika Stejt departmenta, sa američkim ambasadorom Majklom Kirbijem. Samo nekoliko dana ranije primio ih je nemački ambasador Hajnc Vilhelm. Ako se uzmu u obzir susreti sa šefom Delegacije EU u Srbiji Majklom Devenportom, i pisma upućena Evropskoj i Venecijanskoj komisiji, može se konstatovati da su srpski branioci >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << u nekoj vrsti „diplomatske ofanzive“. Kako su izjavili posle susreta sa Vilhelmom, ovaj ambasador ih je obavestio da se Nemačka i nevladina organizacija GIZ distanciraju od načina na koji je u Srbiji uveden javnobeležnički sistem. - Sastanci su bili isključivo profesionalne, a ne političke prirode - kaže Dragoljub Đorđević, predsednik Advokatske komore Srbije. - Na oproštajnom prijemu za g. Luisa prisustvovali su svi sa kojima je on u Srbiji sarađivao, uključujući predsednika Vrhovnog kasacionog suda i funkcionere Ministarstva pravde. Bilo je reči i o protestu advokata, i dobili smo podršku svih kojima je stalo do vladavine prava. Đorđević nije želeo da otkriva detalje razgovora, samo je rekao da su advokati ukazali na neustavnost i nezakonitost, koje će ostaviti duboke posledice po srpsko društvo.SUD VRATIO BRANIOCA UPRAVNI sud, Odeljenje u Kragujevcu, usvojio je u četvrtak zahtev Klimenta Hasima, advokata iz Tutina, i odlučio da se stavi van snage izvršenje rešenja UO Advokatske komore Čačak o njegovoj suspenziji, sve do donošenja odluke po žalbi. AK Čačka privremeno je zabranila advokatu rad zbog štrajkbreherstva. Susreti čelnika Komore nisu se, međutim, dopali svim advokatima. Na oficijelnom sajtu „Protest advokata“ pojavilo se pismo branioca Slavke Kojić, u kom se, između ostalog, navodi: „Nameće se pitanje kakva je uloga stranih ambasada u ustavnoj krizi koja je nastala povodom uvođenja javnog beležništva u naš pravni sistem i u prevazilaženju iste?...Zašto se, na primer, ne ide u ambasade Rusije, Indije ili Kine, već u ambasade SAD i Nemačke? ... Da li se gašenje požara očekuje upravo od onih koji su ih možda i podmetnuli putem svojih plaćenih eksperata i (ne)vladinog sektora?“ Đorđević odgovara: - Nisu nas na razgovor zvale ni ambasada Rusije, ni Indije. Ako nas budu pozvale, ići ćemo. Ali nas nemački ambasador jeste pozvao da raščistimo ulogu GIZ u uvođenju notarijata. Ministar Selaković nam je već zamerao što smo se obraćali šefu Delegacije EU Devenportu. Rekao je da ponižavamo sebe i državu kada tražimo od stranaca pomoć, a imamo resorno ministarstvo. Poverovali smo mu i došli dovde - da vlast ne uznemirava što je puna dva meseca jedna grana blokirana. Ali, pravosuđe ionako ne funkcioniše poslednje četiri godine, pa im još neki mesec ne znači ništa! Politički analitičar Dragomir Anđelković ipak je začuđen što jedno strukovno udruženje ima „diplomatsku aktivnost“: Ambasadori Devenport i Kirbi - Uobičajeno je da strukovna udruženja sarađuju sa stranim strukovnim udruženjima u redovnim aktivnostima i razmeni iskustava. Ali nije uobičajeno da od stranih ambasada traže pomoć. Neke države, kao na primer Rusija, to ne bi ni tolerisale. Uključivanje stranaca u rešavanje naših unutrašnjih stvari je urušavanje državnosti, i ne treba da dozvolimo da budemo monete za neko njihovo potkusurivanje. Đorđević ne vidi ništa loše u obraćanju međunarodnim institucijama, posebno onim koje se bave pravosuđem, kao što su EK ili Venecijanska komisija. Njih su, kaže, morali da obaveste da izvršna vlast pokušava da uvede „apsolutnu kontrolu u advokaturu“. - Kraj štrajka zasad se ne nazire - poručuje Đorđević.

Nastavak na Večernje novosti...