Izvor: B92, 01.Nov.2013, 07:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
20 godina Mastrihtskog ugovora
Brisel -- Danas se navršava 20 godina od kako je na snagu stupio Mastrihtski ugovor, kojim je uspostavljena EU, koja se pre toga zvala Evropska ekonomska zajednica.
Mastrihtskim ugovorom ili Ugovorom o Evropskoj uniji, EU je otišla korak dalje od svog prvobitnog ekonomskog cilja, stvaranja jedinstvenog tržišta, a u prvi plan su izbile i njene političke ambicije.
Tim ugovorom se uspostavlja Evropska unija koja je do tada bila Evropska ekonomska zajednica, postavlja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << osnov ekonomske i monetarne unije, a integracija proširuje na nove oblasti, piše danas portal EurAktiv Srbija.
Ugovor o Evropskoj uniji potpisan je u Mastrihtu 7. februara 1992. godine, a stupio je na snagu 1. novembra 1993. godine.
Sklapanje novog ugovora je usledilo nakon promena na spoljnom i unutrašnjem planu, poput pada komunističkih vlasti u istočnoj Evropi i ujedinjenja Nemačke.
Na unutrašnjem planu članice su želele da se napredak ostvaren primenom ranijih ugovora dopuni drugim reformama.
Mastrihtskim ugovorom koji se sastoji od preambule i sedam poglavlja, uvodi se koncept evropskog državljanstva i daje veća uloga Evropskom parlamentu.
Ugovorom iz Mastrihta je ustanovljena Evropska unija na "tri stuba" - Evropska zajednica, zajednička spoljna i bezbednosna politika i pravosuđe i unutrašnji poslovi, kao kombinacija nadnacionalnog i međuvladinog pristupa.
Evropska ekonomska zajednica (EEZ) postaje Evropska zajednica (EZ).
Ugovor se odnosi na pet ključnih ciljeva: jačanje demokratskog legitimiteta institucija i njihove efikasnosti, uspostavljanje ekonomske i monetarne unije, razvoj socijalne dimenzije i uspostavljanje zajedničke spoljne i bezbednosne politike.
Zajednička politika se uvodi u šest novih oblasti: transevropske mreže, industrija, zaštita potrošača, obrazovanje i obuka, politika za mlade i politika u oblasti kulture.
Ugovorom je predviđeno uspostavljanje evropske ekonomske i monetarne unije koja podrazumeva koordinaciju ekonomskih politika članica, nadzor tog procesa i podvrgavanje članica finansijskoj i budžetskoj disciplini, što je sve vodilo uvođenju jedinstvene valute.
Aneksom o socijalnim pitanjima proširena su prava Komisije u tom domenu i utvrđeni ciljevi poput zapošljavanja, poboljšanja uslova života i rada, odgovarajuće socijalne zaštite i socijalnog dijaloga.
Evropsko državljanstvo je omogućilo nova prava građanima, poput prava da se slobodno nastanjuju na području EU, da se kandiduju na evropskim i opštinskim izborima u zemlji u kojoj žive, da uživaju zaštitu diplomatskih predstavništva drugih članica i da ulože peticiju Evropskom parlamentu i pritužbe zaštitniku građana.
Ugovor uvodi novu proceduru u donošenju odluka kako bi se omogućilo usaglašavanje Parlamenta i Saveta, a mandat Evropske komisije je produžen sa četiri na pet godina kako bi se uskladio sa mandatom Evropskog parlamenta.
Slavlje bez slavlja
S druge strane, kako prenosi Tanjug, nikome u Briselu danas nije do slavlja, osim što evropske institucije neće raditi. Glavni razlog za izostanak pompe je, naravno, tekuća ekonomska i politička kriza, ali treba uzeti u obzir da je zvanični dvadeseti rođendan Mastrihta proslavljen 7.februara prošle godine, u znak sećanja na datum potpisivanja sporazuma.
Danas svi stubovi EU izgledaju prilično klimavo: evro je jedva opstao, ideja o zajedničkoj evropskoj vojsci koja bi zamenila NATO nikada nije realizovana, a sve veći broj zemalja članica zahteva da im se daju odrešene ruke da svojim policijama i sudovima upravljaju bez briselskih stega.
Ali ako ove godine nema mnogo povoda za slavlje, nema ih mnogo ni za jadikovku: propast evra i raspad EU, koji su mnogi još prošle godine videli kao neminovnost, danas gotovo niko ne više ozbiljno ne pominje; sa svojih 733 miliona stanovnika i bruto društvenim proizvodom od vrtoglavih 12 894 triliona evra, Evropa je ubedljivo najveća privredna sila na svetu, daleko ispred SAD i Kine.
