Izvor: RTS, 09.Dec.2008, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (9.12.2008.)
Politika: Vatrogasci u „Viskozi” sprečili eksploziju 500 tona otrova, Sto pripadnika Euleksa od danas na severu Kosmeta, Ko je sakrio izveštaj o poskupljenjima; Novosti: Firmama dinarski krediti, “Čuvar” za Jočića, Sahrana beba do kraja nedelje; Blic: Stabilniji kurs, skuplji krediti, Dačić: Moguća i rekonstrukcija Vlade, Slučaj male Anje prvi pred Sudom časti
Beogradski dnevni listovi danas pišu o velikom požaru u lozničkoj „Viskozi", početku misije Euleksa, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << cenama, kreditima, kursu dinara, oporavku Dragana Jočića, mogućoj rekonstrukciji Vlade, sahrani tela beba preminulih na porođaju, slučaju Anje Grahovac, ...
Vatrogasci u „Viskozi" sprečili eksploziju 500 tona otrova
Jedna osoba je nastradala u požaru koji je, iz još neutvrđenih razloga, juče oko devet ujutro izbio u lozničkoj HK „Viskoza". Vatra je prvo zahvatila deo fabrike „Svila", a zatim se proširila na pogone „Celvlakna". Ipak, požar je stavljen pod kontrolu i sprečeno je njegovo širenje ka skladištu u kojem se nalazi 500 tona ugljen-disulfida (CS2), opasnog otrova koji deluje na nerve i mozak.
Prema rečima Predraga Marića, pomoćnika ministra MUP-a, na gašenju vatrene stihije bili su angažovani vatrogasci iz Loznice, „Viskoze", Šapca, Bajine Bašte, Sremske Mitrovice, Valjeva, a došla su i tri helikoptera MUP-a koja nisu bila uključenja u gašenje.
- Vatra je izbila u podrumskim prostorijama hale gde je zbog vrlo visokih temperatura otežan pristup vatrogascima. Sada je pod kontrolom, ali očekujemo da će potpuno gašenje potrajati. Koncentrisali smo se da sprečimo da se požar proširi, jer je to bilo vrlo opasno - rekao nam je juče posle podne Marić.
Slavko Kojić, generalni direktor „Viskoze", potvrdio je za naš list da je sprečena mogućnost da požar ugrozi opasne sirovine i hemikalije, a posebno skladište sa 500 tona koji je sečenjem cevovoda fizički odvojen od dela fabrike koji je goreo, a od kojeg je inače udaljen nekoliko stotina metara. Prema njegovim rečima, postojala je mogućnost da je ugljen-disulfid ostao po kanalima i podrumima, ali su to neznatne količine.
Prema nezvaničnim informacijama zapalila se prvo predionica „Svile", a onda se preko pogona „Kiselo kupatilo" vatra proširila i na fabriku „Celvlakna" koja je u istoj hali. Goreli su plastični rezervoari i izolacija što je stvaralo jak dim i otežavalo gašenje. Gust dim koji se pojavio iznad „Viksoze" jak vetar je nosio ka naselju Trbušnica gde je juče u prepodnevnim časovima u osnovnoj školi prekinuta nastava. Oko podneva ekipe Zavoda za javno zdravlje iz Šapca izmerile su koncentraciju sumpor-dioksida sedam puta veću od dozvoljene.
Oko 15 časova u HK„Viskoza" stigao je i Oliver Dulić, ministar životne sredine, koji je rekao da je na licu mesta i ekotoksikološka laboratorija i da su povećane koncentracije sumpor-dioksida u vazduhu. Preko lokalnih medija građani Loznice su o tome obavešteni, uz savet da ne otvaraju prozore i ne izlaze napolje.
- U fabrici se nalaze veoma opasne supstance i ukoliko bi ih požar zahvatio to bi predstavljalo ekološku katastrofu, ali je ona sprečena. Ekipe su na terenu i pratićemo situaciju - rekao je Dulić, koji je prvi potvrdio da je u požaru jedno lice nastradalo.
Sto pripadnika Euleksa od danas na severu Kosmeta
Misija Euleks planira danas da rasporedi oko 100 svojih pripadnika koji će nadgledati rad policije, sudstva i carine na celoj teritoriji Kosova i Metohije. Policajci misije EU doći će u četiri policijske stanice na severu Kosova, u Leposavić, Zvečan, Zubin Potok i Kosovsku Mitrovicu, dok će 17 pograničnih policajaca i četiri carinska službenika biti raspoređeni na administrativnim prelazima Brnjak i Jarinje, koji su zapaljeni posle jednostranog proglašenja nezavisnosti.
U sud u severnom delu Mitrovice doći će troje međunarodnih sudija i po dva tužioca i asistenta, dok će, prema najavi portparola Euleksa Viktora Rojtera, ostatak pripadnika Euleksa, koji danas budu raspoređeni na severu Kosova, činiti pripadnici specijalne policijske jedinice.
Euleks trenutno ima 1.300 članova, a planirano je da ih do kraja zime budeoko 3.000, među kojima će biti i 1.100 pripadnika lokalnog stanovništva.
Međutim, i posle nekoliko meseci pregovora i devet meseci nakon što je odluka Saveta EU, posle usaglašavanja sa Beogradom, dobila potvrdu u Savetu bezbednosti UN, Srbi i kosovski Albanci imaju različita očekivanja od najveće civilne misije EU.
I jedni i drugi s velikim oprezom će pratiti poteze misije EU i očekivaće da se ona ponaša statusno neutralno, na čemu insistira Beograd, odnosno da provodi plan Martija Ahtisarija o nadziranoj nezavisnosti i ustav Kosova, na čemu insistira Priština.
Beograd je spreman na saradnju sa Euleksom na osnovu toga što će, prema odluci Saveta bezbednostiUN, misija EU delovati u skladu sa Rezolucijom 1244 i na osnovu plana generalnog sekretara UN Ban Ki Muna u kome su iznete preporuke o preoblikovanju Unmika. Ključnu ulogu za Beograd predstavlja statusna neutralnost Euleksa i sporazum sa UN od šest tačaka, koje se odnose na oblasti policije, sudstva, carina, transporta, infrastrukture i srpskog kulturnog nasleđa.
Državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović kaže za „Politiku" da će „naš odnos prema Euleksu zavisiti od njihovog odnosa prema sopstvenim ciljevima, a to je statusna neutralnost, profesionalnost, rešavanje etnički motivisanih zločina i borba protiv organizovanog kriminala".
Napetost povodom dolaska Euleksa na sever Kosmeta za vikend su pokušali da umanje lideri Srpske radikalne stranke i Demokratske stranke Srbije na KiM koji su pozvali Srbe u pokrajini da se „fizički ne suprotstavljaju dolasku misije Euleksa". SRS i DSS osvojili su većinu glasova na severu pokrajine i čine većinu u Zajednici skupština opština KiM koja se prošle nedelje izjasnilada neće sprečavati dolazak Euleksa, ali da sa njim neće ni sarađivati. Za lidere ovih stranaka „jedina adresa za saradnju je Unmik, koji je nadređen misiji Euleks".
Ovakvu situaciju Ivanović objašnjava nužnošću sticanja poverenja. „Euleks mora da sarađuje sa srpskim stanovništvom, a ono mora da stekne poverenje u Euleks. Polako, postepeno, bez žurbe. U svakom slučaju, Euleks mora već u prvim danima da pokaže da je posvećen zadatku koji je sam sebi postavio - a to je neutralnost", objašnjava Ivanović.
Ko je sakrio izveštaj o poskupljenjima
Rast cena hrane u Srbiji je prošle godine uz Bugarsku bio najveći u Evropi, pokazalo je istraživanje Radne grupe za cene koju je pre tačno godinu dana formirala Vlada Srbije, reagujući na talas poskupljenja životnih namirnica. Prosečne trgovačke marže, piše u tom izveštaju do koga je došla „Politika", kreću se od šest do 30 odsto.
Ovaj izveštaj nikada nije predstavljen široj javnosti iako je Radna grupa formirana sa ciljem da odgovori na pitanje zašto cene nekontrolisano rastu. Koordinator Radne grupe bio je tadašnji vicepremijer Božidar Đelić, njen šef je bio predstavnik ministarstava trgovine Dragan Penezić, a učestvovali su i predstavnici poljoprivrede, i finansija.
Po rečima Predraga Bubala, tadašnjeg ministra trgovine, u trenutku nastanka izveštaja Radne grupe zahuktavala se i predizborna kampanja zbog čega je on stavljen u drugi plan.
Na pitanje zašto misli da javnosti nije zanimljivo to što je marža na hleb u tom trenutku činila četvrtinu cene, naš sagovornik odgovara: - Takva informacija zahteva analizu. Sam broj ništa ne znači dok se on ne uporedi sa regionom ili sa maržama u prethodnom periodu - uveren je on.
Prema tom istraživanju, samo u Beogradu u decembru prošle godine prosečna marža na hleb iznosila je 24,3, kiselu vodu „knjaz Miloš" 25,8, na čokoladu „Soko Š tark" 25,9, na mleko 17,3, a mesne prerađevine 27,1 odsto. Kada je reč o maksimalnim iznosima, ubedljivo su prednjačili mesni proizvodi. Tako se u glavnom gradu juneće meso bez kostiju prodavalo i sa maržom od 48,5 odsto, viršle sa 39,5, a čajna kobasica sa 38 odsto marže.
Ovakav odnos, objašnjava se u izveštaju, rezultat je jake pozicije prerađivača u odnosu na stočare. Za samo četiri godine meso i prerađevine poskupeli su između 60 i 90 odsto. Iako je cena hleba u Srbiji ispod nivoa u regionu, istraživači su uočili da su marže na ovu namirnicu visoke.
Nezvanično, ni proizvođačima ni trgovcima nije se dopalo ono što su pročitali u konačnoj verziji izveštaja Radne grupe. Pale su i teške reči, a istraživanje je stavljeno u drugi plan. Usledila je kriza vlade, a onda i priprema za izbore. Ministri su, očigledno, imali preča posla nego da građanima objašnjavaju zašto jedu najskuplju hranu u regionu.
Zašto su bruto marže (maloprodajna marža plus rabat) van kontrole, zašto nemamo konkurenciju... Paralelno sa poskupljenjima zahuktavala se i predizborna kampanja.
Ipak, pozivajući se na statistiku zemalja u regionu, u izveštaju Radne grupe negativan rekord sa rastom cena od 18,8 odsto oborila je Bugarska, dok se naša zemlja sa 16,1 procenata našla na drugoj poziciji po poskupljenjima. Najmanji trend rasta cena od 3,7 odsto zabeležila je Grčka.
Suša, kao jedan od najčešće pominjanih prošlogodišnjih opravdanja za korekciju cenovnika, jeste uticala na rast cena hrane i u drugim zemljama, ali u Srbiji i Bugarskoj najviše, piše u izveštaju. Uočene su velike oscilacije u maržama kod mesnih proizvoda (od jednocifrene do približno trocifrene). Zbog slabije konkurencije u visini bruto marži, u Srbiji su prednjačili Kragujevac i Niš.
Iako su trgovačke zarade na ulju bile niske i iznosile šest odsto, u izveštaju se napominje da je indikativno to što se proizvođačke cene kod tri vrste ulja u potpunosti poklapaju. To, kako je više puta upozorila antimonopolska komisija, ukazuje na kartel u proizvodnji ove namirnice.
Novi talas poskupljenja koji je posle toga usledio učinio je i da potrošači budu kratkog pamćenja, pa se ni javnost više nije interesovala šta je lane poguralo cene. Da je ovaj izveštaj objavljen, možda bi i proizvođači i trgovci opreznije, pod pritiskom, formirali cene u maloprodaji.
Firmama dinarski krediti
Mala i srednja preduzeća u Srbiji, u kojima danas radi oko 1,3 miliona ljudi, ubezo će moći da računaju na specijalne, dinarske pozajmice - najavljuje za "Novosti" Mlađan Dinkić, potpredsednik Vlade i ministar ekonomije.
Budžetom za 2009. godinu prvi put se predviđa konkretna pomoć privredi, što je posebno važno u uslovima globalne krize. Prema Dinkićevim rečima, država je za narednu godinu planirala izdvajanje od 50 milijardi dinara, odnosno više od 1,5 odsto BDP-a kao garanciju poslovnim bankama za povoljne kredite privredi.
U narednih mesec dana, ministarstva ekonomije i finansija, zajedno sa Narodnom bankom Srbije i poslovnim bankama, pripremiće i uredbu koja treba da pomogne likvidnost naših firmi. Tako će, u narednoj godini, mala i srednja preduzeća moći da se obrate poslovnim bankama kako bi popravila sopstvenu likvidnost ili pribavila sredstva za investicije.
O ovoj meri postignut je dogovor i sa premijerom Republike Srpske Miloradom Dodikom. - I Republika Srpska napraviće sličan paket za firme na svojoj teritoriji, a kredite bi, po principu sličnom ovdašnjem, mogla da odobrava Komercijalna banka, kao i druge poslovne banke koje funkcionišu u RS - objašnjava Dinkić. - Vlada Republike Srpske bi uskoro trebalo da utvrdi visinu ove garancije.
Budžet za narednu godinu jeste restriktivan, subvencije su manje za 21 milijardu dinara, ali je zato, ukazuje Dinkić, za kapitalne investicije namenjeno 30 odsto više nego ove godine. Potpredsednik Vlade Srbije podseća i da je za narednu godinu planirano da se za zajednički projekat sa "Fijatom" izdvoji oko 14 milijardi dinara.
Značajna sredstva, ukazuje potpredsednik Vlade, biće izdvojena i za stimulaciju grinfild projekata, zatim Fond za razvoj, pa za oko 3.000 kredita bez hipoteke namenjenih početnicima u biznisu, kao i za aktivne mere zapošljavanja. Izdvojiće se, takođe, i za Tranzicioni fond namenjen namirivanju socijalnih potreba onih koji su ostali bez posla.
Krenuće se i sa gradnjom industrijskih zona, ali će prioritetna biti ona mesta u kojima već postoje zaključeni ugovori sa konkretnim investitorima, kao što su Inđija, Svilajnac, Lapovo ili Koroman polje u Kragujevcu.
- Verujem da ćemo ovakvim budžetom, uspeti ne samo da održimo broj zaposlenih nego i da ga povećamo. Sektori u kojima, definitivno, verujemo u rast su auto-industrija, drvno- prerađivačka i tekstilna industrija - zaključuje potpredsednik Vlade i ministar ekonomije Mlađan Dinkić.
"Čuvar" za Jočića
Uz lekarsku negu, neprekidnu podršku i ljubav supruge, porodice i prijatelja, bivši ministar policije Dragan Jočić uspeo je, i pre nego što su doktori očekivali, da se uspravi iz ležećeg položaja i da sedne.
"Večernje novosti" prve objavljuju Jočićevu fotografiju posle teške saobraćajne nesreće koja ga je zadesila 25. januara ove godine na autoputu Beograd - Niš kod Velike Plane.
U Klinici za rehabilitaciju "Dr Miroslav Zotović" u Sokobanjskoj ulici u Beogradu, potpredsednik DSS se postepeno, ali neprekidno, oporavlja. Snažnog je duha, organizam mu je jak, ima nepoljuljanu veru...
Kako "Novosti" saznaju, pre mesec dana Jočić je od prijatelja dobio ljubimca koji ga redovno "posećuje" i uliva mu dodatnu energiju i nadu. To je pas rase - moskovska čuvarka.
Pre nekoliko dana, kada je napravljena ova fotografija, kuca je napunila dva i po meseca, i već pokazuje vernost i ljubav prema svom novom gazdi.
Koliko je pas jedinstven, govori i saznanje da kinolozi još nisu zabeležili nijedan drugi primerak moskovske čuvarke na Balkanu. To je rasa nastala ukrštanjem kavkaskog bernadinca sa još nekoliko vrsta, a najviše ga koristi ruska vojska, i to duž državne granice sa Kinom.
Igrom sudbine, prema zvaničnoj verziji, užasna saobraćajna nesreća desila se pošto je džip u kome je bio Jočić udario u psa na autoputu a njegov vozač izgubio kontrolu.
Igrom sudbine, Jočiću u teškim danima oporavka sada pomaže jedan drugi pas. Kao dokaz da život pobeđuje.
Sahrana beba do kraja nedelje
Do kraja nedelje konačno će biti sahranjeno svih 68 beba, koje su umrle odmah nakon porođaja, a već godinama se čuvaju u zamrzivaču Instituta za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije! Do ovog problema nikada ne bi ni došlo, tvrdi Tomislav Đorđević, predsednik opštine Savski venac, da su Porodilište u Višegradskoj i JKP "Pogrebne usluge" poštovali Zakon o sahranjivanju po kome su ove bebe morale da budu sahranjene u roku od 48 sati od smrti.
Prema rečima onih iz opštine na čijoj su teritoriji bebe rođene, ovaj problem koje su otkrile "Večernje novosti" - napokon će biti rešen.
- Priča o dodatnim potpisima roditelja je izmišljena i nepotrebna. Sve ove bebe će biti pokopane, bez ponovnog uznemiravanja roditelja, jer je ovo izuzetno teško za njih - kaže Đorđević. - Problem je napravljen jer je JKP "Pogrebne usluge" odbilo da sahrani bebe, iako su po Zakonu to morali da urade. Pretpostavljam da je razlog takvog ponašanja strah od nove afere o krađi dece, pa su želeli dodatan potpis roditelja kao garant da neće biti optuživani. Međutim, za svaku bebu u opštini postoji izvod iz matične knjige rođenih, umrlih i to su sve osobe koje moraju da budu sahranjene.
Đorđević kaže da će svako dete biti sahranjeno posebno, a da će opština sve platiti odmah pošto "Pogrebne usluge" izdaju račun.
- U Ministarstvu su me uverili da postoji parafinski kalup koji nesumnjivo potvrđuje DNK i ne može da dođe ni do kakve zamene dece, ili krađe - objašnjava Đorđević. - Tvrdim da ubuduće do ovakvih propusta neće doći. Pre sedam dana smo u vašem listu saznali da postoji problem i direktor Kliničkog centra Bajec i ja smo ga rešili.
Đorđević kaže da je imao nameru da podnese prijavu protiv Porodilišta i "Pogrebnih usluga", ali da je shvatio da niko od njih nije imao lošu nameru, već želju da izbegne novu aferu krađe dece.
Iz JKP "Pogrebne usluge" u ponedeljak su nam rekli da ne mogu da komentarišu izjave predsednika opštine Savski venac.
Tomislav Đorđević kaže da je opština Savski venac pokrenula inicijativu da će ubuduće, ako beba umre nakon porođaja u porodilištu, Savski venac finansirati sahranu. Iako je to dužnost porodice, oni će je preuzeti na sebe, sem ako roditelji posebno ne insistiraju da preuzmu brigu o sahranjivanju.
Stabilniji kurs, skuplji krediti
Dinar jača. Srednji kurs evra u utorak iznosiće 84,7585 dinara. Monetarni odbor, kako je i najavio Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije, je usvojio set mera koji je doprineo stabilizaciji kursa. Ovi potezi centralne banke, međutim, imaju svoje lice i naličje. S jedne strane kurs se smirio, ali, s druge, kako kažu bankari, neminovno je poskupljenje kredita kako za građane, tako i za privredu.
Usvojenim merama predviđeno je povećanje procenta obračunate obavezne rezerve u evrima, koji se drži u dinarima, sa dosadašnjih 20 na 40 odsto.
- Takođe, između ostalog, menja se i način obračuna dinarske i devizne obavezne rezerve, čime će se doprineti da višak oslobođene devizne likvidnosti ostane u bankarskom sektoru umesto da se koristi za razduživanje banaka u inostranstvu ili za smanjenje depozita iz inostranstva - ističu u NBS.
Slavko Carić, potpredsednik Izvršnog odbora „Erste banke", kaže da je svaka mera NBS kao medalja sa dva lica.
- S jedne strane smirio se kurs, a s druge, povećale su se cene izvora dinarskih sredstava, odnosno smanjila se dinarska likvidnost. Može se očekivati da će dinarski krediti biti još skuplji, a to će pogoditi kako građane, tako još više privredu - naglašava Carić, dodajući da bankarski sektor očekuje da to bude privremena mera centralne banke, jer će, u protivnom, uticati loše na ukupnu dinarsku likvidnost u Srbiji, imajući u vidu da je preporuka Evropske centralne banke da se kamatne stopa lokalnih valuta i evra što više približavaju.
Dačić: Moguća i rekonstrukcija Vlade
Zamenik premijera i prvi potpredsednik Vlade Ivica Dačić izjavio je da je Srbiji neophodan novi politički dogovor o merama u narednoj godini zbog svetske ekonomske krize, ne isključivši mogućnost rekonstrukcije Vlade.
„Predsednik države i Vlade i predstavnici političkih stranaka treba da se dogovore o tome šta će da se radi u narednoj godini i da jasno saopšte građanima šta sve mogu da očekuju", rekao je Dačić u intervjuu agenciji Beta.
On je naveo da su izbori u Srbiji redovna pojava, ali da je pitanje šta bi se time promenilo i da je zato važnije da se već sada napravi politička procena ko sa kim može da funkcioniše.
„Ako postoje problemi u funkcionisanju, uvek može da se napravi rekonstrukcija Vlade i bez izbora", ocenio je on i naveo da je narod izabrao Vladu da vrši vlast četiri godine i poručio strankama da se ne kandiduju ako nisu spremne za to.
On je rekao da SPS kao koalicionog partnera i u budućnosti vidi Demokratsku stranku i istakao da je SPS pouzdan politički partner i stabilan faktor u svakoj koaliciji.
Dačić je rekao da na dogovor treba pozvati predstavnike poslodavaca, sindikata i političkih stranaka: niko ne treba da misli da može štrajkovima i buntovima da dobije povećanje plata, jer situacija nije takva.
„Mi imamo sve preduslove da uđemo u ekonomski haos i zato nam je potrebna politička čvrstina, politički dil o tome šta da se radi u narednoj godini", istakao je on.
Dačić je rekao da na dogovor treba pozvati predstavnike poslodavaca, sindikata i političkih stranaka: niko ne treba da misli da može štrajkovima i buntovima da dobije povećanje plata, jer situacija nije takva.
Slučaj male Anje prvi pred Sudom časti
Građani koji budu imali primedbe na nesavestan rad ili žele da ukažu na greške lekara moći će da se obrate sudovima časti Lekarske komore, koji su, nakon godinu dana zakašnjenja, konačno oformljeni. Rešavanje predmeta počeće krajem decembra kada budu prosleđeni svim regionalnim sudovima časti, a u Beogradu prvi na listi biće slučaj Anje Grahovac, koja je preminula nakon operacije katarakte u privatnoj klinici „Perfekta".
- Oformljeno je pet sudova časti prvog stepena, i to u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu i Kosovskoj Mitrovici. Izabrani su članovi - i to pet sudija, zamenici i predsednici sudova. Pored prvostepenih, postojaće vrhovni i drugostepeni sud, koji će razmatrati žalbe i osporavanja - kaže za „Blic" dr Tatjana Radosavljević, direktorka Lekarske komore.
Iako će sudije biti lekari, njih će obučavati Centar za medijaciju Ministarstva pravde, tako da, bar prema rečima članova komore, neće biti pristrasni prema svojim kolegama. Za predsednika Vrhovnog suda časti izabran je dr Slobodan Kovačević, profesor sudske medicine na Medicinskom fakultetu u Beogradu i predsednik Udruženja za medicinsko pravo.
Sudovi časti su osnovani da bi pomogli pacijentima u svim situacijama za koje smatraju da im je nanesena nepravda. Tu su problemi kao što su neljubaznost osoblja, nezakonito traženje novca za operacije, sumnja da je lekar napravio grešku...
Sud časti prvog stepena može da preduzme trostepene mere protiv nesavesnih lekara. Prva mera je opomena i stavljanje na sajt Lekarske komore. Drugi korak za krupnije propuste je privremeno oduzimanje licence, a najstroža kazna Suda časti je trajno oduzimanje licence, što tom lekaru oduzima pravo da radi zauvek.
- Nijedan predmet koji je dobila Lekarska komora nije zastareo. Rešavaće se po redosledu kako je koji pristizao u Komoru. Sada treba proslediti sve predmete regionalnim sudovima časti, a kada će oni početi da rade, zavisi od njihove organizovanosti, najverovatnije do kraja meseca. Sudije će moći da angažuju i veštake - objašnjava Radosavljević.
