Izvor: RTS, 24.Nov.2008, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (24.11.2008.)
Novosti: Rata malo lakša, Odbranjen interes Srba; Blic: I robija u radni staž, Majka poginula na svadbi sina; Politika: Obamin tim rivala
Današnja dnevna štampa piše o olakšicama za neke vrste kredita, Kosovu i Euleksu, novom zakonu o rehabilitaciji, tragediji u selu Vojka kod Stare Pazove, timu Baraka Obame, ...
Rata malo lakša
Od ponedeljka četiri najveće banke u Srbiji počeće da primenjuju olakšice za klijente, koje su dogovorile sa NBS. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Građani će moći u Intezi, Rajfajzen, Komercijalnoj i Hipo-Alpe-Adrija banci da vrate kredite pre roka bez plaćanja penala, zatim da svoje zajmove „prebace" iz jedne u drugu valutu, kao i da produže rok otplate za još godinu dana.
U Hipo-Alpe-Adrija banci kažu da će od danas omogućiti svojim klijentima prevremenu otplatu odobrenih kredita bez naknade. Počeće i da primaju zahteve za produženje roka otplate ranije odobrenih zajmova. Ova druga mera će sigurno ići naruku mnogima u ovo krizno vreme.
Jer, ukoliko je klijent, na primer, ranije uzeo potrošačku pozajmicu u iznosu od 10.000 evra, sa kamatom od 12,50 odsto na pet godina i uz ratu od 225 evra, sa produžetkom otplate za godinu mesečne obaveze će umanjiti za 27 evra. Odnosno, sada će imati ratu od 198 evra.
Rajfajzen banka najavljuje da će od 1. decembra početi sa prijemom i obradom zahteva, a produženje roka otplate kredita i njihovo refinansiranje u dinare iz švajcarskog franka i evra za gotovinske i potrošačke zajmove. Razlog je „prilagođavanje" određenih informacionih sistema na nove uslove. Ostale mere važiće u ovoj banci već od danas.
Osim što odobravaju olakšice, bankari i savetuju građanima da smanje svoja dugovanja koliko mogu. A, najlakše to mogu da učine sa dozvoljenim minusom na tekućem i kreditnim karticama.
Prekoračenje po tekućem računu i kreditne kartice nisu još poskupeli, jer ne zavise od kretanja novca na svetskom finansijskom tržištu. Ali, valja reći, da su to zajmovi koji su kod nas najskuplji.
Dozvoljeni minus je kredit koji se koristi u visini mesečne plate, a kamate na ovu pozajmicu kreću od dva do 2,5 odsto mesečno. U banci je najlakše, upravo ugasiti „minus". Jer, nije potrebno podnošenje zahteva. Kada se tekući račun dovede u pozitivno stanje, klijent samo treba da obavesti banku da više ne želi da koristi ovu vrstu pozajmice.
Sa gašenjem kreditnih kartica, međutim, procedura je malo zahtevnija.
Potrebno je da se podnese zahtev za gašenje i da se nakon obračuna duga uplati određeni iznos. Banka za ovu uslugu naplaćuje naknadu koja ide i do 1.500 dinara. Klijent treba da računa i na trošak zaostale kamate, koja obično stiže na naplatu sledećeg meseca.
Tekući računi i kartice
Prema podacima Kreditnog biroa, četiri miliona građana ima otvoreno šest miliona tekućih računa, a dozvoljeno prekoračenje iznosi 38,4 milijardi dinara. Korišćenje kreditnih kartica, kojih u Srbiji ima oko 1,2 miliona, sa limitom od 80,1 milijardom dinara, košta od 1,40 do 2,75 odsto kamate mesečno. Ova vrsta zajma od početka godine do kraja oktobra bila je veoma tražena, tako da je 916.520 korisnika potrošilo 41,5 milijardi dinara, ili oko devet milijardi dinara više nego na kraju prošle godine.
Odbranjen interes Srba
Posle višemesečnih pregovora između predstavnika UN i naših vlasti o planu od šest tačaka koji je predložio generalni sekretar UN Ban Ki Mun, u toku su i završne konsultacije među članicama Saveta bezbednosti. Dokument treba da dobije konačnu verziju koja će biti usvojena na predstojećoj sednici SB. Ovo je, za "Novosti", rekao Oliver Ivanović, državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju.
On ističe da se dokument od šest tačaka, oko kojeg su se usaglasili Srbija i UN, zasniva na poštovanju Rezolucije 1244, kojom štitimo naš suverenitet i integritet.
- Prve dve tačke, koje se odnose na policiju i pravosuđe, bile su dominantne, jer su to ključni uslovi za opstanak Srba na KiM. Takođe, insistirali smo i na stvaranju uslova za opstanak Srba na KiM, a to je moguće samo ukoliko ne učestvuju u kosovskim institucijama, jer mi ne priznajmo nezavnost KiM. Srbi ne mogu da budu deo struktura tzv. nezavisne države Kosovo. Zato zahtevamo da se nastavi saradnja sa Unmikom u cilju normalizacije života Srba na Kosmetu.
- Izvesno je da plan od šest tačaka, o kome su Vlada Srbije i UN postigle sporazum, ne odgovara Albancima, pogotovu što se on predlaže upravo u trenutku kada su mislili da su završili priču o nezavisnosti pokrajine. Ovaj plan pokazuje da to baš i nisu učinili. Takođe, smeta im i to što se pita i Srbija. Ipak, Albanci nisu spremni da ovaj dokument apsolutno odbiju, jer su svesni da sebi ne mogu da dozvole takav luksuz i zamere se ostalim učesnicima u pregovorima, pre svega Americi. Oni će morati da revidiraju svoje stavove, jer mi to sasvim sigurno nećemo učiniti. I, ukoliko dođe do izvesnih promena u tom planu, ključna stvar je da srpska strana neće popuštati.
- Već posle sednice Saveta bezbednosti mogla bi da usledi primena ovog plana na terenu. Misija Euleks se, u tom slučaju, može rasporediti na terenu, ali prvo u albanskim, a potom u srpskim sredinama. Tako bi se dalo vremena srpskom življu da se uveri da su prihvaćeni naši zahtevi - da Euleks bude statusno neutralan i da neće sprovoditi plan Martija Ahtisarija.
- Za nas Euleks, ukoliko prihvati tri zahteva - da dobije odobrenje SB, da bude statusno neutralan i da ne sprovodi plan Martija Ahtisarija - ne može biti nikako opasan. Za Srbe je opasnost predstavljala samo Međunarodna civilna kancelarija na čelu sa Piterom Fejtom, koja se jasno deklarisala da podržava nezavisnost i da namerava da sprovodi Athisarijev plan. Ali, srećom, ona se nigde više ne spominje, pogotovu što je došla samo na poziv albanske strane. Takođe, ukoliko Euleks želi da pokaže dobre namere i konkretne rezultate, mora da pokrene slučajeve zločina nad Srbima koji još nisu rešeni.
- Status Kosmeta nije definitivno rešen. Ovo je tranzicioni period, a status se mora ponovo razmatrati. Naravno da ne možemo isključiti činjenicu da su 52 zemlje priznale nezavisnost Kosova, ali svima je jasno da rešenja nema bez Srbije, kao što je jasno da Srbija nikada neće priznati nezavisnost. Toga postaju svesni i Albanci, ali i one zemlje koje su ih možda brzopleto podržale, pa će doći vreme kada će se preispitati.
I robija u radni staž
Radna grupa Ministarstva pravde privodi kraju izradu nacrta novog zakona o rehabilitaciji, koji treba da otkloni nedostatke sadašnjeg zakona i ponudi nova rešenja, saznaje „Blic nedelje".
- Sadašnji zakon reguliše samo jedan aspekt rehabilitacije, a to je poništavanje odluka donetih iz političkih motiva. Rehabilitacija bi trebalo da obuhvati i druge mere. Tako smo u nacrt uneli odredbu po kojoj će se brojnim žrtvama političke represije, koje su platile novčane kazne, ti iznosi vratiti, i to valorizovano. Predvideli smo i da se žrtvama, svojevremeno osuđenim na način nespojiv s pravnom državom i poštovanjem ljudskih prava, vreme provedeno u zatvoru uračuna u penzioni staž. Takođe smo predvideli i obavezu države da onima kod kojih je neka bolest nastala kao posledica takvog kažnjavanja omogući posebne zdravstvene mere, negu i pomoć - kaže za „Blic nedelje" dr Vladimir Vodinelić, rukovodilac radne grupe i profesor Pravnog fakulteta Univerziteta „Union".
Sadašnji zakon, prema mišljenju članova radne grupe, široko je postavio rokove za podnošenje zahteva za rehabilitaciju - od 6. aprila 1941. do 25. aprila 2006. godine. Prema nacrtu novog zakona, zahteve za rehabilitaciju neće više moći da podnose oni koji su kažnjavani i osuđivani za vreme rata, kao ni posle uspostavljanja nove vlasti nakon oktobarskih promena.
- To ne znači da i za žrtve rata nema šta da se uradi. Ali, to ne treba da se učini zakonom o rehabilitaciji, već zakonom o žrtvama ratnog nasilja - iznosi profesor Vodinelić.
Posebnu novinu predstavlja odredba kojom se po prvi put uvodi zakonska rehabilitacija.
- Ko god je u vreme autoritarizma bio osuđen po zakonima koji su sami po sebi protivni ideji ljudskih prava i pravne države po sili novog zakona morao bi da bude rehabilitovan. Postupak ne bi trebalo da se sprovodi od početka do kraja, već da se samo utvrdi da se radi o takvom slučaju. Između ostalog, ova odredba se odnosi na one koji su bili osuđivani za delikt mišljenja, odnosno samo zato što su o nekom pitanju imali drugačije mišljenje od tada vladajućeg političkog stava - objašnjava profesor Vodinelić.
Nacrt još predviđa da prilikom odlučivanja o zahtevima za rehabilitaciju, sud ne odlučuje samo po pravilima vanparničnog postupka, već i krivičnog. To praktično znači da će se pred sudom pojavljivati ne samo podnosilac zahteva, već i predstavnik države, pravobranilac ili tužilac.
Majka poginula na svadbi sina
Jelica Čobanović (55) iz sela Vojka kod Stare Pazove poginula je u subotu uveče u 21 sat na svadbi sina Dragoljuba (28), kada je na nju naleteo automobil „golf", dok je zajedno sa ostalim gostima izašla na ulicu da isprati kumove sa veselja.
Prema rečima očevidaca, svadbeno veselje u restoranu „Sremska kuća" u Ulici cara Dušana 85 u Vojki nastavljeno je na ulici, kada su kumovi krenuli kući. U trenutku kada je darivala kumove pojavio se „golf" i direktno udario u Jelicu koja je na mestu ostala mrtva.
- Prizor je bio jeziv. Pesmu je zamenila škripa guma i vriska gostiju koji su ugledavši Jelicu na haubi automobila počeli da beže. Auto se zaustavio tek posle 300 metara, a Jelica nije davala znake života. Od siline udara prednji deo automobila potpuno je smrskan - priča vidno uzbuđeni jedan od gostiju svadbenog veselja.
Policiju i Hitnu pomoć ubrzo je stigla na mesto nesreće. Jelica je prvo prevezena u Hitnu službu u Staroj Pazovi, a njeno telo je zatim prebačeno je u Institut za sudsku medicinu, gde će biti urađena obdukcija. Kako „Blic" nezvanično saznaje za volanom golfa nalazio se čovek iz Inđije koji je po zanimanju instruktor vožnje, a radio je i u policijskoj stanici u tom gradu.
Prema rečima Igora Bursaća, istražnog sudije iz Na Jelicu Čobanović (55), koja je pratila kumove sa veselja, naleteo velikom brzinom vozač „golfa" i usmrtio je na licu mesta
Obamin tim rivala
Šta nagoveštavaju najavljena kadrovska rešenja novoizabranog američkog predsednika Baraka Obame? Tačan odgovor na to pitanje koje uskomešava i ovdašnje i svetske „strateške kladionice"- doneo bi basnoslovno bogatstvo vidovitom prognozeru. Ali, ako takav odgovor neko i nudi- drugi ga ne priznaju ili bar kažu da treba „još sačekati i videti" šta će uraditi lider čiji su izborni govori i lične karakteristike pobudili nade da neće reprizirati „već viđeno".
„Promene ne dolaze iz Vašingtona, već promene stižu u Vašington", Obamin je proglas kojim je oduševljavao masepristalica koji su verovali da on „neće dozvoliti daVašington promeni njega". Ubrzo posle izbornog trijumfa, on je odabirom kadrova za budući vladajući tim, pokazao da se oslanja na „prekaljene Vašingtonce", političare i eksperte koji su bili u službi nekadašnjeg predsednika Bila Klintona (1993-2001).
Kad se ovih dana potvrdilo da će za šeficu diplomatije postaviti bivšu „prvu damu", koleginicu iz Senata s kojom je bio u maratonskom duelu, unutar Demokratske partije, za predsedničku nominaciju, mnogima su navrle nedoumice: da li se s odlaskom „bušizma" vraća „klintonizam", može li se sa „starim liscima" praviti novi kurs, neće li budući predsednik potpasti pod uticaj „bivših", ili je toliko samopouzdan da veruje da će njegov projekat promena najbolje ostvarivati baš oni koji su iskustvo stekli pre nego što se on politički „ispilio", pa i oni koji su mu bili direktni protivnici na putu ka Beloj kući?
Glavnini suparnika za stranačku predsedničku nominaciju već je dao ili ponudio visoke funkcije: Džozef Bajden je novoizabrani potpredsednik, a najavljeno je da Hilari dolazi na čelo Stejt departmenta, guverner Nju Meksika Bil Ričardson na čelo resora trgovine. I velika većina drugih nagoveštenih postavljenja za blisku budućnost, prilično je povezana s karijerama koje „vuku korene" iz nekadašnje Klintonove administracije.
Kao što novi menadžer može da popravi rezultate bejzbol tima sa zatečenim igračima, tako i novi šef izvršne vlasti može da donese različite rezultate (sada rekordno nepopularnoj) Beloj kući", izjavio je Obamin portparol Robert Gibs. Obama „ne traži ljude koji će mu dati viziju, već želi da sastavi vladu ličnosti koje mogu da ostvare njegove vizije" - izjavio je, takođe „Njujork tajmsu", glavni savetnik novoizabranog predsednika Dejvid Akselrod.
U prilog odabiru Klintonove, s kojom je Obama bio u izbornoj zavadi baš oko spoljne politike, pojedini analitičari navode da je ona „znatno disciplinovanija i koncentrisanija od njenog muža" pa i da je novoizabranom predsedniku bilska po „velikoj radnoj energiji", kao i da je „spremna" da sprovodi smernice državnog šefa a ne „glave njene porodice". Opstaju, međutim, slutnje, da se Bil neće lako pomiriti sa ulogom „pratilje", iako se javno zarekao da ničim neće otežavati (i da će se čak i odreći unosnih poslova) „političko partnerstvo" između supruge i Obame.
Pretvaranju rivalstva u partnerstvo, doprineli su, ukazuje se, bivši Klintonovi a sada važni Obamini saradnici - Ram Emanuel i Džon Podesta. Kao i, kako navodi „Tajms", potonji kontakti Hilari s budućom „prvom damom" Mišel Obama, posle kojih je ona kćerke, Maliju (10) i Sašu (7) upisala u istu privatnu vašingtonsku školu u koju je išla i kći Klintonovih Čelzi...
Nagoveštava se i da bi Hilari imala „slobodu izbora" glavnih saradnika u Stejt departmentu. Kad se u to stekne uvid, biće jasnije i da li uvažava Obamine izborne smernice - više dijaloga a manje konfrontacija.
Takav pristup joj, bar na Balkanu, nije registrovan (zagovarala je bombardovanje SRJ 1999. godine). Ali, tada je ona uticala na muža predsednika, a u buduće bi trebalo da sprovodi naloge predsednika koji ju je na izborima porazio, dok je posle izbora unapređuje, eksperimentišući zamisao o „timu rivala"...
