Izvor: RTS, 22.Nov.2008, 03:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (22.11.2008.)
Politika: I kosmetski Srbi razaličito o Euleksu, Nemački bombaši u Prištini; Novosti: Euleks spreman da preuzme dužnost, Dete nije imao ko da brani; Blic: Dinar se neće srozati, Lekari moraju da objasne loše veštačenje
Dnevne novine danas pišu o Euleksu, ekonomiji, zlostavljanju dece, lekarskim greškama, ...
I kosmetski Srbi različito o Euleksu
Dok se u Njujorku, uoči sednice Saveta bezbednosti UN, usaglašavaju stavovi između EU, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << SAD i UN o rekonfiguraciji Unmika, odnosno razmeštanju Euleksa, u Srbiji su sve suprotstavljeniji stavovi o misiji EU.
Osim vlasti i opozicije, o ovom pitanju nemaju jedinstven stav ni Srbi s Kosmeta. Tako su dve grupe predstavnika Srba sa Kosova i Metohije, koje su u sredu u odvojenim susretima razgovarali sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, iznele dijametralno različite stavove o rekonfiguraciji Unmika, odnosno raspoređivanju Euleksa u južnoj srpskoj pokrajini.
Jedni su zastupali stav da je dolazak Euleksa u suprotnosti sa Rezolucijom 1244 SB i da bi značio prihvatanje plana Martija Ahtisarija, dok su drugi zagovarali tezu da je za Srbe na Kosmetu „jedino prihvatljivo rešenje ono koje država Srbija nudi", odnosno da je misija Euleks „realnost na Kosovu".
Potpredsednik Skupštine Zajednice opština Autonomne Pokrajine KiM Marko Jakšić kaže za „Politiku" da je delegacija u dvoipočasovnom razgovoru sa Tadićem predočila stav „350 legitimno izabranih odbornika, ali i decidiran stav 70.322 Srbina koji su potpisali peticiju kojom se protive Euleksu".
„Kazali smo predsedniku da je i Narodna skupština u martu izglasala Rezoluciju koja se protivi dolasku neke nove misije koja će pod tim imenom nastaviti ono što je Tači zamislio: uvođenje carine, albanskog sudstva i policije. Ovih šest tačaka koje je država predložila, u stvari predstavljaju ulazak misije na 'mala vrata'", kaže Jakšić i naglašava da su oni legitimni predstavnici naroda, a „ne ona druga grupa koja na izborima ne dobije ni po 20 glasova".
Predsednik opštine Priština Radovan Ničić, koji je takođe bio u prvoj delegaciji, upozorio je Tadića na mogućnost da kosovski Albanci s juga Srbije do kraja meseca izazovu nerede na severu pokrajine, s ciljem da se proteraju preostali Srba iz pokrajine. Ničić tvrdi da su na severu Kosova već uočljivi pripadnici „političkog krila Albanske nacionalne armije (ANA)" koji su zaduženi da izazovu nerede, a da odgovornost prebace na srpsku stranu. I Srpska radikalna stranka juče je optužila Borisa Tadića da se „ignorantski odnosi prema upozorenjima kosovskih Srba da Albanci spremaju nove nasilne akcije".
Ničić kaže da su sa predsednikom Tadićem razgovarali i o jačanju institucija Vlade Republike Srbije na ovim prostorima, zbrinjavanju radnika koji su na osnovu akcionog plana, odnosno po preporuci napustili radna mesta u policiji i službama pri kosovskim ministarstvima, ali nikakav konkretan odgovor nisu dobili.
„Predsednik nam je rekao da ne brinemo, jer on o svemu brine, međutim, nije nam odgovorio kako to država brine o nama", kaže Ničić naglašavajući da srpski predstavnici nisu zadovoljni ovim razgovorom.
Predsednik Tadićje posle susreta sa predstavnicima Srba sa KiM rekao da je Srbija postigla dogovor sa UN da misija Euleks mora biti statusno neutralna.
U drugoj devetočlanoj srpskoj delegaciji bila je i Rada Trajković, koja dugo zagovara da se Euleks rasporedi na Kosmetu. Kako kaže za naš list, Euleks je realnost i „prihvatljivo rešenje koje država sada nudi".
I Nenad Radosavljević, koji je ostao upamćen kao savetnik za povratak u vladi Bajrama Redžepija, a koji je, kako kaže, u delegaciji bio kao vanstranačka ličnost (sada je vlasnik TV „Mir" u Leposaviću) kaže da je besmisleno boriti se „sa novim svetskim poretkom koji je oduvek postojao i koji je uvek odlučivao".
„Borba države je politička, a na Tadiću i vladi je da se sa svetskim poretkom bori i izbori. Uostalom, rezolucije suštinski nemaju nikakvu važnost, a Srbiji je sasvim svejedno da li će Rusija uložiti veto u SB oko neulaska Euleksa, jer je borba sa svetskim moćnicima borba s vetrenjačama", kaže Radosavljević naglašavajući da nije za to „da sever Kosova u bilo kom pogledu bude u povlašćenom položaju".
Nemački bombaši u Prištini
Dan posle lišavanja slobode trojice nemačkih državljana u Prištini - osumnjičeni su da su u petak, pre osam dana, izazvali eksploziju paklene mašine ispred zgrade misije Euleksa u tom gradu - u krugovima bliskim nemačkoj obaveštajnoj službi BND spekuliše se o motivima uhapšenih.
Krivica trojice navodnih bombaša još nije dokazana, ali ih indicije ozbiljno terete. To je, sa kosovske strane, potvrdio portparol policije Veton Elšani. Istovremeno, nemačko ministarstvo spoljnih poslova u Berlinu je potvrdilo ozbiljnost situacije, odbijajući, pri tom, da da bliža objašnjenja.
Podsećanja radi, podmetnuta paklena mašina eksplodirala je ispred sedišta misije Euleksa u Prištini, u petak 14. novembra. Diverzija koja, na sreću, nije izazvala ljudske žrtve, već samo materijalnu štetu, shvaćena je kao opomena EU, ne bi li odustala od prihvatanja šest tačaka srpskog zahteva u vezi sa ustoličenjem misije Euleksa.
Od prvog trenutka se sumnjalo da su takozvani radikalni elementi OVK vinovnici eksplozije, ili, u najmanju ruku, nalogodavci. Rezultati istrage, međutim, koju su zajednički vodile antiterorističke jedinice kosovske administracije i predstavnici policije UN izazvali su niz novih nedoumica. S obzirom da uhapšeni nisu nemački državljani, potekli sa prostora bivše Jugoslavije, već Nemci nemačkog porekla, nametnula su se dva zaključka - oba, naravno, zasnovana na spekulacijama.
Da li su uhapšeni bili plaćenici u službi radikalnog jezgra OVK, kako se sumnja u petom odeljenju BND-a, zaduženom za odbranu od terorizma, ili je reč o „agentima (čijim?) na specijalnom zadatku", kako se ističe u osmom direktoratu, nadležnom za kontrašpijunažu?
U prilog prvoj spekulaciji ide činjenica da članovi osumnjičene terorističke trojke nisu prvi Nemci koji su planirali, pripremali i izvodili terorističke akcije u ime i po nalogu OVK. U Prištini je juna 2001. uhapšen nemački terorista Roland Bartecko, pod sumnjom da je planirao atentat na jednog pukovnika srpske policije. Istovremeno je, sa zakašnjenjem, ustanovljeno da je bio i „arhitekta" terorističkog napada na srpski autobus koji je u februaru te godine, u blizini sela Livadice, uprkos pratnji pripadnika Kfora, dignut u vazduh. Tom prilikom je poginulo dvanaest osoba.
Sa druge strane, spekulacija o postojanju agenata koji u tuđem interesu nastoje da destabilizuju region, nailazi na svoju potvrdu u daljem toku pomenute istrage. Bartecko je, posle samo nekoliko dana provedenih u zatvoru policije UN prebačen u američku vojnu bazu Bondstil, praktično je „izmakao" kontroli i nadzoru nadležnih islednika...
Euleks spreman da preuzme dužnost
Pregovori oko Euleksa još su u ćorsokaku, ali Brisel to previše ne zabrinjava. U sedištu evropske diplomatije u više navrata do sada su istakli da bi najbolje bilo kada bi se zainteresovane strane dogovorile, ali da će njihova misija, u svakom slučaju, biti operativna od početka decembra. Jer, za njih, plan po kojem se vrši razmeštanje i priprema za početak punog rada već postoji.
To je unutrašnji interni dokument EU, koji je, pod imenom "Zajednička akcija", savet ministara usvojio u februaru ove godine.Šta, zapravo, sadrži ovaj dokument?
U samoj preambuli, u prvoj tački, navodi se da je odluka o "misiji vladavine prava Evropske unije na Kosovu" (Euleks) doneta "uzimajući u obzir da je 10. juna 1999. godine Savet bezbednosti UN usvojio Rezoluciju 1244".
- Naš dokument se oslanja na ovu rezoluciju, poštuje je i svoj rad baziramo na njoj - potvrđuju diplomatski izvori "Novosti" u Briselu.
Dalje, tekst na manje od deset stranica, s ukupno 21 članom, navodi kontekst, uslove i načine razmeštanja misije, njene zadatke i nadležnosti. Navodi se, tako, da "postoji potreba za prevencijom mogućih nereda, progona i zastrašivanja na Kosovu", kao i da Savet EU "ispoljava spremnost da
EU igra vodeću ulogu u jačanju stabilnosti u regionu u skladu sa evropskom perspektivom i sprovođenju rešenja definisanja budućeg statusa Kosova".
Upravo ovaj poslednji navod, koji se odnosi na status, stavlja se u kontekst Ahtisarijevog plana, ali u Briselu ističu da se taj plan nigde eksplicitno ne pominje i da se u "Zajedničkoj akciji" govori samo o "rešenju definisanja budućeg statusa", ponavljajući da je za njih relevantna Rezolucija 1244.
Međutim, u članu 2. ovog dokumenta ističe se da "Euleks pomaže kosovskim institucijama, pravosudnim organima i organima gonjenja u njihovom napretku ka održivosti i odgovornosti i u budućem razvijanju i jačanju nezavisnog multietničkog pravosudnog sistema i multietničke policije i službe carine, obezbeđujući da ove institucije budu bez političkog uticaja i da su privržene međunarodno priznatim standardima i najboljoj evropskoj praksi".
Prema planu "Zajedničke akcije", Euleks ima pravo da, uz konsultacije sa relevantnim međunarodnim civilnim organima na Kosovu, direktno preusmerava i poništava operativne odluke donete od nadležnih organa na Kosovu.
Naglašava se da operativna faza Euleksa otpočinje po prenosu nadležnosti sa misije UN na Kosovu (Unmik), ali da u toku tranzicionog preioda šef misije može da preduzme neophodne aktivnosti u cilju da Euleks bude u potpunosti operativan na dan prenosa nadležnosti, što se upravo događa. Ovaj paragraf eksplicitno naglašava da dvojnosti međunarodnih civilnih misija ne može da bude.
Euleks će imati svoju glavnu upravu u Prištini, regionalne i lokalne kancelarije širom Kosova, podršku u Briselu, kancelarije za vezu, po potrebi. Sve osoblje koje šalju strane zemlje ostaje pod potpunom komandom nadležnih nacionalnih organa zemlje članice koja ih je poslala, ili institucije EU.
Od posebnog značaja je što se "Zajedničkom akcijom" predviđa saradnja sa "trećim zemljama" koje učestvuju u sprovođenju prava na Kosovu.
Savet ministara EU procenjuje, najkasnije šest meseci posle početka operativne faze, da li misiju Euleks treba produžiti.
Raspoređivanje ide dobro. Euleks će biti spreman početkom decembra. Mi smo spremni da sprovedemo naš mandat od tog trenutka - rekao je portparol Euleksa Viktor Rojter.
- Od sada do početka decembra imaćemo oko 1.300 članova međunarodnog i nekoliko stotina lokalnog osoblja. Tako će misija malo pomalo da se približi broju od 2.000 ljudi - rekao je on.
Evropske unije namenjen za pokriće troškova za period od šesnaest meseci, počevši od odobravanja operativnog plana, isnosi 205 miliona evra. Državljanima zemalja regiona zapadnog Balkana ili "trećih zemalja" učesnica dozvoljeno je učešće na tenderima za rad po ugovoru.
Dete nije imao ko da brani
Mala Anđela (15), žrtva porodičnog nasilja, smeštena je na sigurno, oporavlja se, ali joj rane još neće zaceliti. Do očeve torture, bežanja od kuće, promrzlina i gladi verovatno ne bi ni došlo da su o njoj brinuli makar oni koji za to primaju platu. Zanemarena, prvo od roditelja, a potom i socijalnih radnika, sada čeka hraniteljsku porodicu koja bi joj nadoknadila barem malo topline.
Ovu je devojčicu, javnosti poznatu kao zaštitno lice kampanje za brigu o štićenicima Doma za decu ometenu u razvoju Kulina, pre nekoliko dana pronašla policija u žbunju u Rakovici. Tada je kazala da je pobegla od kuće jer ju je neprestano, godinama, na brutalan način silovao - otac. Majka je odavno napustila svoj dom i Anđela nije imala kome da se obrati za svih ovih osam godina otkako je Slobodan M. (63) ponovo dobio starateljstvo nad kćerkom.
Prvi smeštaj našla je u prihvatilištu Zavoda za vaspitanje dece i omladine, a odavde je prebačena u centar za brigu o maloletnim žrtvama zlostavljanja. Trenutno razgovara sa socijalnim službama, lekarima i psiholozima kako bi se našao optimalan smeštaj.
Dok u nadležnom Centru za socijalni rad Savski venac ističu da su učinili sve što im je bilo u opisu posla i da "nisu imali nikakvih indicija da posumnjaju u svoje procene", u Ministarstvu rada i socijalne politike se upravo sprovodi dispciplinski postupak nad čitavim timom u ovoj beogradskoj opštini.
- Propusta je svakako bilo - izričit je Miroslav Brkić, pomoćnik ministra u Sektoru za brigu o porodici i socijalnu zaštitu.
- Uradili smo hitan nadzor nad ovim slučajem. Nesumnjivo je da tim nije uradio svoj posao. Od 2005. godine pa sve do 14. novembra nije došlo ni do jednog kontakta socijalnog radnika sa devojčicom, iako je to obaveza ovih stručnjaka. U 2006. godini socijalni radnik je otišao do njihove kuće, ali tamo nisu nikoga zatekli, tako da je i to bio samo jedan neuspešan pokušaj.
U Ministarstvu napominju da je i ranije bilo razloga da se posumnja u stručnost tima sa Savskog venca. Prvo je unutrašnja kontrola posumnjala u kvalitet starateljstva koje je bilo u rukama ovog tima, a potom i u ispravnost odluke da se devojčica ponovo vrati ocu i majci koja je ubrzo napustila porodicu.
U Gradskom centru za socijalni rad, međutim, ne vide da je išta od ovoga njihova odgovornost.
- Potpuno je sramno govoriti o ovom slučaju jer je u pitanju klasična zloupotreba maloletnice - kažu u Centru. - Ceo slučaj je pod policijskom istragom i još je rano bilo koga optuživati za zlostavljanje.
Ujedno, naš tim nije utvrdio da je bilo ikakvog seksualnog kontakta, što naravno ne znači da do toga nije došlo, ali ako jeste, onda je do toga došlo mnogo, mnogo ranije.
U Centru na Savskom vencu napominju da su ovu porodicu svrstali u kategoriju "rizičnih" i da su samim tim imali česte obilaske ove kuće.
- U početku smo odlazili intenzivnije, a kasnije nešto ređe. Ipak, nismo mogli da zaključimo šta se radi iza zatvorenih vrta, a dete se ne oduzima roditelju samo zato što je sakupljač sekundarnih sirovina.
Dinar se neće srozati
Građani ne treba da strahuju od strmoglavog pada dinara. Ne može se ponoviti situacija sa početka devedesetih, kada je centralna banka emitovala pare državi, ona trošila i dizala plate, inflacija rasla, te se zbog velike količine domaće valute nezadrživo topila njena vrednost, smatra guverner Narodne banke Srbije, Radovan Jelašić. Dinar je, inače, blago ojačao prema evropskoj valuti, pa će zvanični srednji kurs u ponedeljak iznositi 87,77 dinara za jedan evro.
Narodna banka Srbije prodala je na međubankarskom deviznom tržištu 40 miliona evra, radi ublažavanja prekomerne dnevne fluktuacije kursa. Dinar je u prvih pet dana ove nedelje izgubio na vrednosti 3,96 odsto prema evru, ili 3,45 dinara. Od početka novembra, zaključno s tom intervencijom, NBS je prodala više od 200 miliona evra, a u oktobru je intervenisala sa 269 miliona.
Na pitanje da li i kako NBS može da uradi nešto da spreči dalje slabljenje srpske valute guverner Jelašić za „Blic" kaže:
- Narodna banka to već čini i svaki put kada prodamo devize na međubankarskom deviznom tržištu mi poništavamo određenu količinu dinara u opticaju i na taj način, povlačimo deo dinarske likvidnosti. Narodnoj banci ne pada na pamet da državi odobri kredit, a pošto mi nećemo emitovati dinare za potrošnju, pre ili kasnije pojaviće se oskudica dinara - objašnjava Jelašić i dodaje da ne postoji ni opasnost da će banke novac iz repo hartija povući u značajnijoj meri i pretvoriti ga u devize.
- Taj novac se, dakle, neće preliti na devizno tržište iz prostog razloga što ni bankama ne odgovara sadašnji kurs. Manje dinara opet znači da će, umesto pritiska na devizno tržište, morati da se prodaju devize da bi se došlo do dinara, što će pozitivno uticati kako na kurs, tako i na inflaciju. Ja ne mogu da kažem kada će doći do preokreta - za tri dana, nedelje ili tri meseca. Ali potpuno je sigurno da se ne može ponoviti situacija sa početka devedesetih - ističe Jelašić.
Lekari moraju da objasne loše veštačenje
Lekari Medicinskog fakulteta u Novom Sadu koji su uradili sudskomedicinsko veštačenje smrti trogodišnje Anje Grahovac biće pozvani da svedoče 5. i 9. decembra u istrazi Okružnog suda u Beogradu, saznaje „Blic" u ovom sudu.
Novosadski lekari predali su svoje veštačenje 17. oktobra prošle godine u kome su dali čak četiri moguća uzroka smrti devojčice. Ovim nalazom nije bio zadovoljan ni sud ni tužilaštvo, a osudila ga je i profesionalna lekarska javnost jer na najvažnije pitanje - kako je umrla Anja - nije dat odgovor.
U tom veštačenju se, između ostalog, navodi da je „sa teorijskog aspekta moždana smrt Anje Grahovac mogla biti izazvana: propustom tokom anestezije, koji uključuje propust anesteziologa i neispravnost anesteziološke aparature". S druge strane, samo nekoliko pasusa dalje navodi se da se nakon pregleda svih dokaza ne može tvrditi da je bilo lekarske greške.
U veštačenju se još spekuliše sa „teorijskim aspektom moždane smrti" male Anje, pa se navodi da je moguć zbog zastoja srca ili „maligne hipertermije". Kao četvrta mogućnost navodi se urođena anomalija ili genetsko oboljenje koje je aktivirano operacijom. Pregledom pre operacije, kao i obdukcijom, nije otkrivena nikakva anomalija kod devojčice.
Novosadski lekari biće pitani da se jasnije izjasne o uzrocima smrti deteta imajući u vidu obdukcijski zapisnik sa VMA, gde piše da je devojčica umrla usled nedostatka kiseonika. Obducenti sa VMA, koji su i svedočili, takođe su utvrdili da mala Anja nije imala nikakva genetska anomalije ili bolest.
.jpg)
