Izvor: RTS, 17.Feb.2009, 03:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (17. 02. 2009.)
(Re)konfiguracija BiH, misija Euleks na KiM, da li će Kosovo u međunarodne, pre svega regionalne organizacije, pod nazivom Republika Kosovo, koliko je Legija dobro čuvan, pišu danas beogradski dnevnici
Povratak na Kutiljerov plan
Izjavom da Bosna i Hercegovina treba da bude savez federalnih država premijer Republike Srpske Milorad Dodik je podelio bosanskohercegovačku političku scenu. Bošnjački >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << politički lideri su odmah odbacili njegov predlog, hrvatski ga principijelno podržavaju, a opozicija u Republici Srpskoj je iznenađena zaokretom koji je Dodik napravio.
Predsednik Stranke demokratske akcije Sulejman Tihić, prema izveštajima agencija, odbacio je Dodikov predlog i naglasio da „to o čemu on govori nema smisla i uporišta, kao i njegove ranije izjave o referendumu". Tihić je kazao da je „BiH mala država da bi se mogla dalje deliti".
Potpredsednik Stranke za BiH Beriz Belkić je medijima u Federaciji BiH rekao da je Dodikov predlog nastavak „velikosrpske politike", čijim se kreatorima za ratne zločine sudi u Hagu. Član Predsedništva BiH Željko Komšić je mostarskom „Dnevnom listu" kazao da bi stvaranje trećeg entiteta „izazvalo sukob u BiH". Komšić je, inače, član Socijaldemokratske partije, koju predvodi Zlatko Lagumdžija.
Srpska demokratska stranka saopštila je da je Dodikova ideja „nastavak opasnog pohoda" na Dejtonski sporazum na štetu Republike Srpske. Potpredsednik Partije demokratskog progresa Slobodan Nagradić je našem listu rekao da je iznenađen Dodikovim zaokretom. „Pre desetak dana on se zalagao za BiH sastavljenu od četiri teritorijalne jedinice, a sada je za to da BiH bude savez tri federalne države", upozorio je Nagradić.
„Oba ova koncepta znače redefinisanje Dejtonskog sporazuma, a u obe varijante moguće je umanjivanje ustavnopravnog kapaciteta Republike Srpske. Mudrije bi bilo da se najpre redefiniše Vašingtonski sporazum, kojim je osnovana Federacija BiH, koja je zbog nepovoljnog položaja Hrvata u odnosu na Bošnjake izvor svih napetosti u BiH. Redefinicija Vašingtonskog sporazuma je stvar dogovora Hrvata i Bošnjaka. I tek posle toga čina moglo bi se, eventualno, govoriti o promenama Dejtonskog sporazuma, i to pod uslovom da se uopšte ne menja dejtonska pozicija Republike Srpske", podvukao je Nagradić.
Predsednik nevladine organizacije „Kroacija libertas" Leo Pločkinić je našem listu rekao da Dodik u suštini, „traži primenu mirovnog plana koji je uoči rata u BiH predlagao portugalski diplomata Žoze Kutiljero". „Kutiljero je predložio da se BiH podeli na tri nacionalna kantona i da se ona spasi od rata. Bošnjaci su najpre prihvatili njegov plan, a zatim su odustali od njega.
I to je, prema Kutiljerovim rečima, izazvalo rat u BiH. Oni su se tada rukovodili idejom da uspostave dominaciju nad Hrvatima i Srbima. To im tada nije pošlo za rukom, a neće ni sada. Bez obzira na to, oni i danas nisu spremni za razgovore i za traženje drugačijeg i dugotrajnijeg rešenja za BiH, kao državu ravnopravnih naroda", ocenio je Pločkinić.
Član Predsedništva Hrvatske demokratske zajednice Ivo Miro Jović je našem listu rekao: „Mi ćemo podržati samo onaj dogovor koji će od BiH napraviti funkcionalnu državu u kojoj će sva tri naroda - Srbi, Hrvati i Bošnjaci - biti potpuno ravnopravni. I, naravno, uslov je da se o svemu dogovore predstavnici tri naroda, a ne da se dva naroda dogovore na račun trećeg."
Želimo pomoći Srbima
Ograđujući se od političkih pitanja, jer je misija na čijem je čelu, kaže, tehničkog karaktera, Iv de Kermabon, šef Euleksa na Kosovu, u intervjuu za "Novosti" tvrdi da je misija EU prisutna u interesu svih ljudi i zajednica. Uveren da će do kraja narednog meseca postići potpunu operativnost na terenu, nekadašnji komandant Kfora kaže da će se Eulkes, ukoliko bude obuhvaćen planom od šest tačaka UN, baviti tehničkim pitanjima u oblasti vladavine prava.
Ističući da Euleks nije promenio stav oko pitanja statusa, koje je individualna stvar zemalja članica Evropske unije (na osnovu čije odluke od 4. februara 2008. ova misija i ima mandat), Kermabon kaže da prva tačka ove odluke ukazuje da Euleks radi u okviru Rezolucije 1244.
- Policija funkcioniše dobro. Od prvog februara carinska služba je ponovo osnovala kontrole na prelazima jedan i 31. Mi ne sakupljamo carinu na ovim prelazima, niti kontrolišemo privatna vozila. Samo dolazimo do informacija koje razmenjujemo sa carinskim autoritetima Srbije. U oblasti pravosuđa se sporije krećemo, a razlog tome je manjak infrastrukture u Mitrovici. Sa više od 2.500 osoblja na terenu blizu smo našem punom operativnom kapacitetu.
- Srbi treba da shvate da se Euleks rasporedio na Kosovu u interesu svih ljudi i zajednica. Veoma se jasno vidi da postoji potreba da se obnovi vladavina prava na Kosovu. Svakom je u interesu da ima pristupa sudijama, da se odbrani od organizovanog kriminala, da živi u sigurnom naselju, i zbog toga smo mi ovde.
- Ne može se steći poverenje za jedan dan. To je pitanje saradnje tokom meseci. Jasno je da želimo osnovati uzajamno poverenje. Mi smo na Kosovu da bismo pomagali lokalnim autoritetima, a ne da bismo odlučivali šta treba da se uradi. Što se tiče incidenata na severu, saradnja između Euleksa i Kfora je bila veoma dobra.
- Mi nismo ovde da pravimo zakone ili da donosimo političke odluke. Euleks je tehnička misija. Ako budemo obuhvaćeni u takozvanom planu UN o šest tačaka, mi ćemo se baviti tehničkim pitanjima u oblasti vladavine prava.
- Veoma je jasno da mi radimo prema zajedničkoj odluci donetoj od strane zemalja Evropske unije 4. februara 2008. godine. Prva tačka ove odluke pokazuje činjenicu da mi radimo pod okvirom Rezolucije 1244.
- Ovo je rezultat veoma kompleksnih razgovora između EU sa Rusijom i Srbijom. Priznavanje je pitanje za individualne članice Evropske unije, a ne za Evropsku uniju u celini.
- Situacija se nije pogoršala od raspoređivanja Euleksa 9. decembra. Naprotiv! Stvari se poboljšavaju svakog dana i ja sam spreman da idem u Beograd i da razgovaramo oko briga Beograda, ali ne o političkim pitanjima. Želimo da postignemo regionalnu saradnju sa svim zemljama u regionu. Ne možemo raditi protiv organizovanog kriminala samo lokalno. Svi činioci u regionu treba da budu uključeni. To je u interesu Srbije, Kosova i Evropske unije.
Kosovo u MMF, Srbija protiv
Evropska unija vrši snažan pritisak na Srbiju kako bi Beograd popustio u svom stavu da ne dozvoli učlanjenje Kosova u međunarodne, pre svega regionalne organizacije, pod nazivom Republika Kosovo. Predsednik Srbije Boris Tadić preneo je prošle nedelje u Beogradu Oliju Renu da Srbija ne želi da blokira učlanjenje Kosova, ali samo ukoliko aplicira za članstvo pod imenom Unmik/Kosovo, pod kojim je primljeno i u zonu slobodne trgovine CEFTA.
U diplomatskim krugovima primećuje se da pritisak jača kako se približava prvo ročište po zahtevu Ujedinjenih nacija da se o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova izjasni Međunarodni sud pravde u Hagu, koje je zakazano za 17. mart. Međutim, Beograd ne namerava da popusti jer postoji uverenje da bi zeleno svetlo bilo protumačeno kao korak ka priznanju i da bi to moglo biti i argument koji bi se koristio pred MSP.
- Nećemo odstupiti ni milimetar. Takav stav potvrdila je pre dve nedelje i Vlada Srbije na jednoj od sednica - kaže za „Blic" zvaničnik iz vrha srpske vlasti. „Verujemo, ipak, da je naš stav fleksibilan. Želimo da nađemo rešenje koje neće ugroziti nijednu stranu, ni kosovske Albance, ni suverenitet Srbije. Takvo rešenje postigli smo 2007. godine, od kada pod nazivom Unmik/Kosovo vlasti u Prištini učestvuju u zoni slobodne trgovine jugoistočne Evrope i gde je predstavnik Unmika uvek član delegacije iz Prištine", kaže sagovornik „Blica".
Vlastima u Prištini stalo je, međutim, da što pre postanu deo regionalnih inicijativa, poput Procesa saradnje jugoistočne Evrope ili Regionalnog saveta za saradnju, koji je prošle godine nasledio nekadašnji Pakt stabilnosti jugoistočne Evrope, ali pod imenom Republika Kosovo.
Legija: Mogu da pobegnem
Milorad Ulemek Legija, najopasniji srpski robijaš, osuđen na 40 godina zatvora zbog ubistva premijera Đinđića i brojnih drugih zločina, juče je čuvarima u CZ-u rekao da može da pobegne kad god hoće!
Isprovociran vestima da je početkom ovog meseca spremao spektakularno bekstvo, juče je čuvarima poručio: „Mogu, bre, da pobegnem kad god hoću! Ako budem to rešio, niko neće moći da me spreči..." (?!?).
Presu je juče u Ministarstvu pravde potvrđeno da je 2. februara u ćeliji Milorada Ulemeka Legije pronađena plastična replika pištolja, posle čega su smenjeni neki stražari, a mere bezbednosti dodatno podignute.
Kako saznajemo, sedam dana kasnije, u noći između 9. i 10. februara, sprečeno je Ulemekovo prebacivanje na VMA iako mu je tada naglo pozlilo.
Legiji je lekarska pomoć ukazana u CZ-u, jer su postojale informacije da bi on prilikom prebacivanja u bolnicu mogao da pokuša da pobegne! Prema saznanjima Presa, policija je imala indicije da su bivši pripadnici JSO planirali prepad na kolonu sa Legijom i oslobađanje svog bivšeg komandanta!?!
U Ministarstvu pravde i MUP-u Srbije tvrde da ne postoji ni najmanja mogućnost da Ulemek pobegne, jer je on „najčuvanija osoba u Srbiji". Ministarka pravde Snežana Malović kaže da je Centralni zatvor odlično obezbeđen i da je „praktično nemoguće" da Legija pobegne:
- Odgovorno tvrdim da su visokorizični zatvorenici, poput Ulemeka, obezbeđeni na najvišem mogućem nivou i da je njihovo bekstvo neizvodljivo! Tačno je da je plastični pištolj pronađen u njegovoj ćeliji, ali ništa više od toga. Još utvrđujemo kako se plastični pištolj našao kod Ulemeka - kaže Malovićka za Pres.
Kako saznajemo, nakon što je u Ulemekovoj ćeliji pronađen plastični pištolj, u CZ-u je naređena interna istraga, a kompletna straža oko Ulemeka je zamenjena i protiv stražara je pokrenut disciplinski postupak.
U MUP-u Srbije kažu da su u noći između 9. i 10. februara dobili informacije o potrebi da Ulemek bude prebačen na VMA, ali da je policija sugerisala da se tako visokorizična akcija ne izvodi noću.
- Stalno kontrolišemo eventualne spoljne faktore koji bi mogli da budu Ulemekova veza, jer nam je to i način da dođemo i do ostalih odbeglih „zemunaca", ali nema nikakvih informacija da bilo ko sprema njegovo bekstvo - tvrde u MUP-u.
S druge strane, Ulemekov advokat Srđan Milivojević kaže za Pres da nema pojma o pronađenom pištolju i sumnja da je cela priča iskonstruisana.
- Pretpostavljam da žele da skrenu priču sa afera koje su otvorene u javnosti, pa je najlakše da izmisle Legijino bekstvo. Odmah Legiju na naslovnu stranu novina, kako bi se skrenula tema sa nekih njihovih afera. Moj klijent ne namerava da pobegne, niti to može, jer svaki njegov korak prate stražari, a svako napuštanje zgrade obezbeđuju specijalne policijske jedinice i ko zna koje službe još... - navodi Milivojević za Pres.
Advokat kaže da je Ulemeka posetio u sredu, 10. februara, dan nakon što je njegov klijent imao povišen pritisak.
- Mene u CZ-u nisu obavestili ni o kakvom plastičnom pištolju, niti vanrednom stanju, niti sam ja bilo kakve vanredne mere primetio. Ni on mi nije ništa rekao... - dodaje Milivojević.
