Izvor: RTS, 10.Dec.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (10.12.2008.)
Politika: Guverner Rod Blagojević uhapšen zbog korupcije, Doček u tišini; Novosti: Na dobrom ste putu, Nećemo u Pariz!; Blic: Dve milijarde evra da ne živimo gore, Stradao radnik u požaru u fabrici „Viskoza“
Dnevne novine danas pišu o hapšenju američkog guvernera srpskog porekla zbog korupcije, razmeštanju Euleksa, evrointegraciji Srbije, sudbini koncesije Horgoš - Požega, ekonomskoj krizi, požaru, u lozničkoj >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << "Viskozi", ...
Guverner Rod Blagojević uhapšen zbog korupcije
Prenos vlasti u Americi dobio je neočekivano dramatičan zaokret - pokušano je da se zloupotrebi vlast: guverner Ilinoisa Rod (Milorad) Blagojević, srpskog porekla, uhapšen je danas pod sumnjom da je hteo da se okoristi u procesu imenovanja naslednika novoizabranog američkog predsednika Baraka Obame (47) u Senatu.
Pripremao se da sutra proslavi 52. rođendan ali je, sa svojim šefom kabineta Džonom Herisom (46), stavljen pod nadzor federalnih organa koji ih optužuju za retko zabeleženi vid korupcije - da su hteli da profitiraju u postupku povezanim s promenom na vrhu SAD.
U izveštaju na 76 stranica, Federalni istražni biro (FBI) obaveštava da je, sa sudskim odobrenjem, prisluškivao Blagojevićeve razgovore u kojima je „pokušavao da pribavi ličnu finansijsku korist" u postupku određivanja političara koji treba da zauzme mesto u Senatu SAD, upražnjeno izborom Obame za šefa Bele kuće. Po ovdašnjim paragrafima, za takvu popunu (do isteka početog senatorskog mandata) nadležan je guverner savezne države (što je u Ilinoisu Blagojević).
Štab novoizabranog predsednika nije reagovao javno, bar u prvim satima, na vest o senzacionalnom hapšenju istaknutog člana Demokratske partije (čiji je član i Obama). A koji je svojevremeno ispoljavao ambicije da se kandiduje za šefa Bele kuće.
Osim sumnjičenja za korupciju u postupku određivanja Obaminog naslednika u Senatu, Blagojeviću se prebacuje i da je pretio konzorcijumu izdavačke kompanije Tribjun, koja upravo traži zaštitu u bankrotstvu. Zahtevao je, navodi se, da se prethodno iz lista „Čikago tribjun" izbacečlanovi uredničkog tima koji su o njemu nepovoljno pisali. Taj dnevnik je tražio parlamentarno suđenje (impičment) Blagojeviću za ranije „prestupe".
On je znao da je protov njega u toku istraga, saopštio je FBI. A ipak je „ubrzao nedozvoljene radnje", dodao je predstavnik policije.
Potomak je, inače, srpskih iseljenika koji su ovde došli posle Drugog svetskog rata i radili u metalurgiji. Jedini je guverner „naše gore list", posle Džordža Vojnoviča (republikanca) koji je na toj funkciji bio u Ohaju.
Blagojević, koji je vernik Srpske pravoslavne crkve, prvi je demokrata koji je u Ilinoisu izabran za guvernera posle 1972. Nedavne ankete pokazivale su da uživa podršku samo četiri odsto ispitanika u toj saveznoj državi. Istraživačka organizacija Rasmusen riport proglasila ga je najmanje popularnim guvernerom u SAD. Slično je konstatovao i „Čikago tribjun", na osnovu svojih istraživanja u poslednje tri decenije...
Čuju se zahtevi da Blagojević podnese ostavku. Uz napomenu da nikome od kandidata za naslednika Obame u Senatu ne bi odgovaralo da ga postavi guverner osumnjičen za korupciju.
Ilinois i Srbija uspostavili su pobratimske odnose, jer u toj američkoj državi živi najveći deo ovdašnje srpske dijaspore. Prema dostupnim procenama, u Ilinoisu živi oko 300.000 ljudi srpskog porekla.
Doček u tišini
Pripadnici najveće civilne misije koja se sprovodi pod pokroviteljstvom EU - Euleks ušli su juče ujutru na teritoriju severnog Kosova. U isto vreme, nešto pre osam sati, oko 20 pripadnika misije EU, od kojih je sedam sudija i tužilaca, ušlo je u zgradu suda. Ostali članovi misije koja deluje u saglasnosti sa Rezolucijom 1244 obezbeđivali su zgradu suda opasanu visokom metalnom ogradom.
Pukovnik francuske žandarmerije Macija Ervea u kratkom obraćanju poručila je da pripadnici Euleksa na severu ne očekuju nikakve probleme. Juče ih, do kasnih popodnevnih sati, nije bilo ni u severnom delu Kosovske Mitrovice, ali ni na teritoriji opština Zvečan, Leposavić i Zubin Potok, gde će biti raspoređeno oko 100 pripadnika ove misije.
U Severnu policijsku stanicu ušlo je pet policajaca, a kapetan Milija Milošević, komandir stanice, kazao je da ne zna kako će ovi policajci delovati na terenu, jer nisu iznosili pojedinosti. Bio je to samo prvi kontakt, a Milošević očekuje da će imati dobru saradnju sa policajcima Euleksa, čiji je zadatak da nadgledaju rad ove policijske stanice.
U Mitrovici su svi iščekivali ovaj dan „D". Glavnom ulicom koja vodi od glavnog Ibarskog mosta do izlaza iz Mitrovice u pravcu ka Zvečanu, u dužini od nekih 500 metara, nisu primećena vozila Unmika, Kosovske policije, ali ni Kfora. Prethodne noći, oko ponoći, i poslednji međunarodni policajci napustili su grad.
Mnogi Mitrovčani, s kojima smo juče razgovarali, sa zebnjom su primili dolazak novih misionara. Svi skoro isto kažu: da ne vide razliku između Unmika i Euleksa, kao i da je neće ni biti, jer devet godina je pokazalo da ovde „zapadni mentori ne rade ništa za dobrobit srpskog življa, već da su tu da bi zaokružili jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova".
Ima i onih koji misle da će nova misija uvesti vladavinu prava, zaštititi srpsku imovinu, obezbediti slobodu kretanja.
Policija Euleksa je raspoređena i na dva administrativna prelaza - u Donjem Jarinju (Leposavić) i u Brnjaku (Zubin Potok) - s tim što su u Donje Jarinje pristigli i carinici. Na prelazu Jarinje su 16 policajaca Euleksa i dva carinika, potvrdio je za „Politiku" Dragan Stefanović, komandir Policijske stanice u Leposaviću.
Za razliku od Donjeg Jarinja, na punktu u Brnjaku predviđeno je da bude ukupno 21 pripadnik Euleksa koji će raditi u tri smene sa još 32 policajca iz redova KPS-a. Kako nam je potvrdio jedan od pripadnika Kosovske policije, poslednji Unmik policajac je sa ovog prelaza otišao u 8.35. I ovde ostaje danski bataljon Kfora, dok na Jarinju u improvizovanoj mini-bazi ostaju Francuzi. Ono što je karakteristično za oba prelaza jeste da je Unmik-policija predala svoje objekte, ali opremu nisu ostavili.
Na dobrom ste putu
Došlo je vreme da Srbija ubrza svoj hod na evropskom putu - kaže visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana.
U intervjuu za "Novosti", prvi evropski diplomata kaže da očekuje da naša zemlja uskoro dobije status kandidata za članstvo u EU, hvali Skupštinu koja je, na putu ka liberazaciji viznog režima, usvojila veliki broj zakona, kao i Vladu koja je pravilno fokusirala ciljeve, dok kosovsko pitanje ostavlja za "završne faze" evropskih integracija Srbije.
- Veoma sam srećan što je u Savetu bezbednosti UN postignut sporazum na osnovu izveštaja generalnog sekretara. EULEKS će se razmestiti na osnovu ovog opšteg okvira, kao i na osnovu našeg plana Zajedničke akcije iz februara ove godine, iza čega u potpunosti stoji 27 zemalja članica EU, i uz punu podršku i Beograda, ali i Prištine.
Solana se nada da će izveštaj glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca u Savetu bezbednosti UN krajem ove nedelje omogućiti Savetu ministara EU da donese odluku za započinjanje primene Privremenog trgovinskog sporazuma i ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom.
Ritam integracija Srbije u Evropsku uniju zavisiće od ritma urađenog posla, kaže Solana za "Novosti" i dodaje da smatra da se srpska vlada u ovom trenutku pravilno fokusira na ono što treba da uradi. "Srbija može već sada da utvrdi dobar pravac primenom Privremenog sporazuma. Na taj način će ubrzati svoj put ka dobijanju statusa kandidata."
"Liberalizacija viznog režima je zajednički cilj EU i Srbije. Raduje me što je Skupština u Beogradu popločala put u tom pravcu, u oktobru, usvajanjem velikog broja važnih zakona. Ima još posla koji treba da se uradi, pre svega na kontroli granica i bezbednosti dokumenata. Ali, verujem da to može brzo da bude urađeno. I, ubrzo posle toga, na tim osnovama, Savet ministara bi mogao da bude u mogućnosti da donese odluku o liberalizaciji viznog režima."
"Sve zemlje sa zapadnog Balkana imaju jasnu evropsku perspektivu. Uslovi su svima dobro poznati, kao i posao koji treba da se uradi. Srbija će bez sumnje usredsrediti svoju energiju na postizanje brzog napretka. Pitanje Kosova je za kasniju fazu ovog procesa", izjavio je Solana za "Novosti"
Nećemo u Pariz!
Za sporazumni raskid koncesionog ugovora Horgoš - Požega, izgleda, još ima nade. U austrijskoj „Alpini" očekuju da će do 20. decembra sa Vladom Srbije ipak biti postignut dogovor i da će na zadovoljstvo obe strane arbitraža biti izbegnuta. Sudu u Parizu koncesionar će se obratiti samo ako na to bude primoran, kaže u ekskluzivnom intervjuu za „Novosti" Helena Aluta, koordinator „Alpine" za Balkan i supruga suvlasnika kompanije.
- Naša ponuda je da nam nadoknade 12,9 miliona evra i to je minimalno za sve ono što smo do sada uradili na ovom projektu, a u pitanju su sve studije, dokumentacija, analize, snimanja, dodatna istraživanja, ispitivanje tla... Reč je o realnim troškovima koji su proizašli iz potpisanog ugovora i nadamo se da će Vlada Srbije to imati u vidu. Mi ne želimo na arbitražu, već nudimo Vladi Srbije dogovor.
"Zapravo još ne znamo šta Vlada nudi. Tek smo u utorak dobili prvi zvaničan pisani dokument od premijera Mirka Cvetkovića. Obavešteni smo da dodatnog roka za zatvaranje finansijske konstrukcije posle 31. decembra neće biti. U dopisu se ne pominje cifra koliko je Vlada spremna da plati za dokumentaciju koju posedujemo. Ipak, u pismu vidimo šansu za dogovor i bord direktora će vrlo brzo odgovoriti."
"Vlada Srbije je naš partner ne samo u koncesiji već i u drugim projektima i zato je arbitraža poslednja varijanta na koju idemo i to ako budemo morali. „Alpina" u Srbiji upošljava na projektima više od 1.500 građana. Stalno zaposlenih je oko 500, a samo je kapital austrijski. "
Dve milijarde evra da ne živimo gore
Premijer Cvetković je prognozirao tešku, ali ne i neizdrživu 2009. tokom predstavljanja mera za pomoć privredi pred naletima svetske ekonomske krize. On smatra da budžet nije samo restriktivan već i podsticajan za razvoj privrede. Međutim, ekonomisti i privrednici ne veruju da Srbija može u idućoj godini ostvariti privredni rast u uslovima opšte stagnacije, iako pozdravljaju većinu mera koje je premijer izneo.
- Cilj Vlade Srbije je da nam u 2009. ne bude lošije nego ove godine. Uskoro ćemo osetiti posledice svetske krize, ali poznati su nam mehanizam i način njenog prelivanja u Srbiju, znamo slabe tačke naše privrede. Ne zna se, međutim, prava dubina globalnog finansijskog potresa niti koliko će trajati.
- Pripremili smo kompleks budžetskih restriktivnih i podsticajnih mera za preživljavanje privrede i građana, zadržavanje postojećih i otvaranje novih radnih mesta. O tim merama imamo punu saglasnost u vladajućoj koaliciji - izjavio je Cvetković. On je saopštio da će država sa dve milijarde evra pomoći privredi iduće godine, delom iz budžeta, delom od međunarodnih finansijskih institucija.
Po njegovim rečima, u okviru makroekonomske politike Vlada planira ograničenje javne potrošnje na jedan i po odsto bruto društvenog proizvoda, dopušta inflaciju od osam procenata na godišnjem nivou, prepolovljenje privrednog rasta na 3,5 odsto, što će podržati, ako bude potrebno, kreditnim aranžmanom sa MMF. Računa se i na dalju saradnju sa NBS.
- Budžet je ključna mera štednje u fiskalnoj politici, njegova prihodna strana je oko 700 milijardi dinara, rashodna oko 750 milijardi dinara, tako da nas očekuje budžetski deficit oko 50 milijardi dinara. Suštinski, ovaj budžet donosi da zarade budžetskih korisnika rastu osam odsto, što će im omogućiti jednak nivo potrošnje kao ove godine i da inflacija ne ugrozi njihov standard. Zatim, penzije rastu 13 odsto, dok socijalna zaštita ostaje na istom nivou kao ove godine - kaže premijer Cvetković.
Stradao radnik u požaru u fabrici „Viskoza"
Milivoje Kokanović iz Novog Sela, koga je preduzeće „Tehnomed" angažovalo na demontiranju ventilacije, nastradao je juče u požaru koji je zahvatio deo lozničke Holding kompanije „Viskoza". U trenutku izbijanja požara u tom delu fabrike nalazila su se petorica radnika, a četvorica od njih su odmah spasena.
Vatrena stihija pretila je da stigne i u skladište u kome se čuva 500 tona opasne materije ugljen-disilfid (CS2). Prema rečima ministra za životnu sredinu Olivera Dulića, opasnost da plamen zahvati skladište opasne materije, čije bi sagorevanje dovelo do ekološke katastrofe, za sada je sprečeno.
Vatra je izbila nešto pre devet sati, a dojava o požaru primljena je u devet časova i pet minuta. Posle pet minuta prve vatrogasne ekipe su izašle na lice mesta i počele da gase plamen. Međutim, kako je ko izlazio iz hale, skidajući šlem sa znojave i ogaravljene glave, prokomentarisao bi: „Biće teško."
Iako nisu bili raspoloženi da pričaju šta se događa unutar hale, po njihovoj reakciji moglo se zaključiti da situacija nije nimalo bezazlena. Na samom početku gašenja požara, vatra je uz pomoć vode iz šmrkova u jednom delu fabrike gotovo bila obuzdana, ali je baš u tom trenutku nestalo vode u cisterni. Dok je stigla nova količine, požar se na tom mestu ponovo rasplamsao.
U jednom trenutku u pomoć vatrogascima priskočio je i novinar jedne lozničke medijske kuće, koji je odvrtao ventile na vatrogasnim crevima. - Pusti ga, on je naš, završio je kurs za vatrogasce - vikao je jedan vatrogasac.
U jeku najveće borbe sa vatrenim plamenovima, nebo iznad fabrike zaparao je zvuk helikoptera MUP-a, što je oduševilo vatrogasce. Ali, nedugo zatim, zvuk je utihnuo. - Otišli su po vodu za gašenje, u Drinu, a moguće i na Zvorničko jezero - komentarisali su prisutni.
Ispostavilo se, međutim, da helikopteri u tom trenutku nisu mogli mnogo da pomognu jer je najjači požar besneo u podrumu jedne od fabričkih hala. A onda je stiglo naređenje koje nije slutilo na dobro - svi moraju da napuste fabrički krug radi sopstvene sigurnosti. Ipak, do veće nesreće nije došlo.
Za to vreme u osnovnoj školi u Trbušnici, naselju koje se nalazi u neposrednoj blizini „Viskoze", nastava je prekinuta zbog jakog dima, a đaci su poslati kući. Vest o požaru brzo se proširila Loznicom i izazavavla paniku među građanima. Lozničane je najviše plašilo saznanje da na dva do tri kilometra od grada bukti požar u fabrici u kojoj su skladištene opasne materije. U gradu je zabeležena povećana količina sumpor-dioksida, pa je građanima savetovano da zatvore prozore i da se ne kreću preterano na otvorenom prostoru.
Prema rečima Slavka Kojića, direktora" Viskoze", požar je izbio u fabrici „Svila", a potom je zahvatio deo „Celvlakna", koji se zove „kiselo kupatilo".
- Tu se nalaze plastični rezervoari, a ravan krov je od bitumina, što je uzrokovalo mnogo dima. Čim je buknuo požar, glavni zadatak nam je bio da sprečimo da plamen dopre do skladišta i rezervoara ugljenik-disulfida. Odvojili smo cevovode i trebalo bi da smo sprečili tu opasnost - rekao je Kojić.
Međutim, vatra je i dalje pretila da se proširi. Plamen je kuljao kroz prozore jednog od pogona, a gusti crni dim je dosezao i nekoliko desetina metara u visinu. Ubrzo je na mesto nesreće stigao i pomoćnik ministra policije Predrag Marić.
- U akciji su angažovani vatrogasci iz Loznice, Šapca, Valjeva, Bajine Bašte i Sremske Mitrovice. Tri helikoptera MUP-a Srbije još nisu korišćena za gašenje požara jer pokušavamo da nađemo najbolji način da priđemo plamenu. Problem je nepristupačnost terena, a zbog visoke temperature nije moguće ući u halu - objasnio je Marić oko 14 časova i dodao da je u tom trenutku požar pod kontrolom.
Prema njegovim rečima, o uzrocima požara još nije moguće da se priča. U Holding kompaniji „ Viskoza" proizvodnje nema. Ugljenik-disulfid, koji eksplodira u dodiru sa vazduhom, ranije se koristio u proizvodnji viskoze, celvlakna i svile. Sadašnji CS2 ostao je u „Viskozi" nakon prekida proizvodnje, februara 2005. godine. Od tada se ova opasna, otrovna i lako zapaljiva tečna materija nalazi u fabrici.
