Izvor: RTS, 06.Jan.2009, 04:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (06. 01. 2009.)
Novosti: Sloga je brana za krizu; Politika: Ivanović: Smeniti rukovodstvo bolnice u Mitrovici; Blic: Preminula porodilja koja je vraćena iz Urgentnog; Pres: Gastarbajteri se vraćaju!
Dnevne novine danas pišu o Srbiji u 2009. godini, zbog čega komandant Kforovih multinacionalnih taktičkih snaga „Sever" Mišel Jakovljev i komandir Euleks policije Rajner Kun nisu mogli da obiđu povređene u bolici u severnoj Kosovskoj Mitrovici, smrti porodilje koja je vraćena iz Urgentnog >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << centra, povratku gastarbajtera u domovinu, ...
Sloga je brana za krizu
Srbija 2009. godine mora da uđe u mirnije političke vode. Glavne reči treba da budu kompromis i stabilnost, a ne sukobi, podele, kampanja i izbori. Ulazimo i u godinu najveće ekonomske krize koju ne pamti moderni svet. Zbog toga su nam više nego ikad potrebni solidarnost, jedinstvo i štedljivost, a ne štrajkovi, bahatost i izazivanje haosa.
Mirko Cvetković, predsednik Vlade Srbije, za božićno izdanje "Večernjih novosti", upućuje te dve optimističke ali i upozoravajuće poruke - građanima, radnicima, sindikatima, političkim strankama, kolegama u Vladi, opozicionim prvacima.
- Svetska ekonomska kriza koja nam kuca na vrata nije nikakva televizijska šala. Stvar je velika i ozbiljna. Svet tako nešto nije doživeo od tridesetih godina prošlog veka, i to niko ne sme da krije. Vlada Srbije, svi mogu da budu potpuno uvereni, ima snage i kapacitete da drži tu krizu pod kontrolom. Mere koje smo preduzeli i koje ćemo preduzeti omogućiće da Srbija prođe kroz krizu bez velikih teškoća - gladi i siromaštva. Neće nam biti laka ova godina, ali sve ćemo učiniti da ne bude ni teža.
- Sigurno je da će kriza imati uticaja na sve prioritete, pa i na put Srbije ka Evropskoj uniji. Kriza je već zahvatila Evropu, koja će zbog toga mnogo više biti zaokupljena sama sobom.
- Planiramo, već u aprilu, da podnesemo zahtev za dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU. Nastavićemo da usvajamo evropske zakone u parlamentu Srbije i tako ćemo da se pripremamo za punopravno članstvo.
Govoreći o uticaju ekonomske krize na radna mesta u Srbiji, premijer Cvetković za „Novosti" kaže: „Sve ćemo učiniti da u ovoj godini očuvamo broj radnih mesta. Naravno, negde će biti otpuštanja, ali će biti i zapošljavanja. Ne smemo da vodimo politiku očuvanja radnih mesta koja nisu produktivna. Država će da stvara ambijent koji će kreirati efektivna radna mesta koja donose poslodavcima profit, državi poreze, a zaposlenima sigurnost. Taj podsticajni karakter smo predvideli budžetom za ovu godinu. Na primer, za nastavak velikih radova na Koridoru 10 izdvojili smo više novca iz budžeta. Za taj lanac poslova javiće se mnogobrojna preduzeća koja će da otvaraju i nova radna mesta".
- Suština je da ne postoje realni izvori da se pokriju zahtevi sindikata o isplati regresa i toplog obroka. To je dodatak od sedam hiljada dinara mesečno, što, u odnosu na prosečnu zaradu od 33.000 dinara, predstavlja povećanje zarada za više od 20 odsto. Tih para nema. Ponudili smo im realnu opciju, tačnije, da ne primenjujemo sporne tačke ugovora koje imaju finansijske implikacije dok ne prođe kriza. Sindikati su zahtevali automatsku primenu, a poslodavci su od nas zatražili da povučemo potpis, i to smo morali i da učinimo.
Premijer Mirko Cvetković je zadovoljan prodajom NIS-a ruskom „Gaspromnjeftu". "To je veoma važan posao za Srbiju", naglasio je i dodao: „S obzirom na kretanja cena naftnih kompanija u svetu, cena dobijena za NIS u ovom trenutku je adekvatna".
- Došlo se do zaključka da ne možemo da potpišemo sva tri ugovora, jer nema dokumentacije za preostala dva. Rešili smo da izvučemo maksimum iz sva tri posla i ceo aranžman će, uveren sam, biti povoljan za Srbiju. Dogovoreni su jasni rokovi i u drugoj polovini 2010. godine moći ćemo da potpišemo i ugovor za izgradnju gasovoda.
Cvetković kaže da se o rekontrukciji Vlade ne razmišlja i da su vanredni izbori najlošija opcija po zemlju. „Bez obzira na to što sva istraživanja govore da bi DS prošao bolje nego na prošlim izborima, smatram da bi izbori izazvali veliki zastoj u mogućnosti da uspešno iznesemo teret krize. Oko fundamentalnih stvari za sada nema sporova. Ako bi neko rekao - neću da podnesemo molbu za kandidaturu u EU, automatski bi se izgubio smisao njegovog opstanka u Vladi."
Ivanović: Smeniti rukovodstvo bolnice u Mitrovici
Državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović smatra da će Vlada Srbije morati da smeni rukovodstvo bolnice u severnom delu Kosovske Mitrovice i spreči zloupotrebu institucija u političke svrhe. Ovakva reakcija iz resornog ministarstva usledila je nakon što rukovodstvo mitrovičke bolnice u nedelju nije dozvolilo komandantu Kforovih multinacionalnih taktičkih snaga „Sever" Mišelu Jakovljevu i komandiru Euleks policije Rajneru Kunu da obiđu povređene.
- Zabrana komandantu severnog sektora Kfora da obiđe povređene je diplomatski skandal - rekao je Ivanović za „Politiku".
Na primedbu da je upravnik mitrovičke bolnice dr Vladimir Adžić izjavio da se sa međunarodnim zvaničnicima mimoišao na bolničkoj kapiji u pet minuta i da je u pitanju raskorak, Ivanović kaže da je raskorak to što je svakome dozvoljeno da uđe u bolnicu, ali je zabranjeno francuskom generalu koji je komandant sektora.
- Kada se uzme u obzir da je Kfor jedina kredibilna institucija, da njih pozivamo da intervenišu kada god se desi neki incident, kada se uzme u obzir da imamo poremećene odnose sa NATO-om, a pokušavamo da ih ispravimo, u takvoj situaciji nedopustivo je takvo iskazivanje samovolje - kaže Ivanović.
Predstavnici Kfora ponovili su juče da im je u nedelju bio onemogućen ulazak u bolnicu u severnom delu Kosovske Mitrovice, dok u bolnici tvrde da ta poseta nije bila najavljena. Kfor je saopštio da je komandantu multinacionalnih snaga „Sever" generalu Mišelu Jakovljevu onemogućen ulazak u bolnicu kada je hteo da poseti vatrogasce i novinarku, koji su povređeni u petak uveče u severnom delu Mitrovice. „Od direktora bolnice Marka Jakšića očekujem ubedljivo objašnjenje za prilično neljubaznu opstrukciju na ulazu u bolnicu", naveo je general Jakovljev.
Zamenik direktora Zdravstvenog centra u Kosovskoj Mitrovici Milan Ivanović rekao je juče da je predstavnicima Kfora upućeno pismo da posete bolnicu u severnom delu Mitrovice. Ivanović je objasnio da poseta francuskog vojnog generala nije bila najavljena i da oni nemaju ništa protiv predstavnika Kfora. „Oni koji žele da posete našu ustanovu, treba da najave nama, a ne nekom ko nema veze sa bolnicom u Kosovskoj Mitrovici", rekao je zamenik direktora bolnice Milan Ivanović.
Upravnik bolnice dr Adžić prethodno je rekao da niko iz uprave Zdravstvenog centra nije ništa znao o dolasku i poseti generala i komandira Euleksa. „Mene je u neko doba zvao Oliver Ivanović, državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju, kome sam odgovorio da dolazim i da ćemo zajedno obići pacijente. Međutim, dok sam ja stigao, za nekih desetak minuta, general i komandir su otišli", rekao je Adžić.
Državni sekretar Oliver Ivanović potvrdio je za „Politiku" da je zvao upravnika bolnice dr Adžića, pokušao da mu objasni situaciju i ispravi grešku.Komandant Kfora general Jakovljev u nedelju je rekao da je više od pola sata čekao odobrenje da uđe u bolnicu.
Preminula porodilja koja je vraćena iz Urgentnog
Svetlana Vučković, koja je teško povređena u saobraćajnoj nesreći 11. novembra, preminula je 30. decembra 2008. zbog upale pluća i sepse, saznaje „Blic" u Kliničkom centru Srbije. Njen nevenčani suprug optužio je lekare Urgentnog centra za nesavesno lečenje i nemar.
- Samo su mi poslali telegram da je 30. decembra u 23.20 sati preminula, a bez moje saglasnosti su uradili obdukciju, i to da bi prikrili svoje greške - plačnim glasom priča Vladan Živković iz Gornjeg Ribnika kod Trstenika.
Živković i Svetlana Vučković (34) imaju devetoro dece. Najmlađi sin rođen je carskim rezom samo nekoliko sati posle nesreće na autoputu u kojoj je Vučkovićeva teško povređena. Svetlana je sa teškim povredama glave, temporalne i potiljačne kosti, prelomom rebara i posle obavljenog carskog reza, u komi iz požarevačke bolnice prevezena u Urgentni centar, ali je dežurna ekipa odbila da je primi. Istim sanitetom vraćena je u požarevačku bolnicu, a sutradan je ponovo dovezena u Beograd i primljena u Urgentni centar.
Posle „šetnje" između Požarevca i Beograda, odbijanja dežurne neurohirurške ekipe da je prime u Urgentni centar, reagovali su direktor Kliničkog centra Đorđe Bajec i ministar zdravlja Tomica Milosavljević. Oni su tada rekli da lekari Urgentnog centra nisu načinili medicinsku grešku, ali da je bilo propusta u organizaciji i međusobnoj komunikaciji lekara. Zbog toga su hirurg dr Mirjana Mihajlovska, šef neurohirurške ambulante dr Ivan Milić i anesteziolog dr Mirjana Mitrašinović kažnjeni opomenom pred otkaz.
U proteklih mesec i po dana Vučkovićeva je bila smeštena na odeljenju neurohirurgiju, čiji tim je odbio da je primi u bolnici posle nesreće.
- Dva puta sam je zatekao sa infuzijom u krilu. Pitao sam osoblje zašto je skinuta sa infuzije, ali su mi drsko odgovorili da nisu dužni da mi to objašnjavaju, a lekar me je čak isterao iz sobe. Svetlani se glava izobličila, a lekari su me ubeđivali da joj se stanje popravlja iako sam znao da to nije istina. Zbog ponašanja lekara koji su odbili da je prime u bolnicu, tražio sam da je prebace na VMA ili Ortopedsku kliniku na Banjici, jer je imala povredu kičme. Čak četiri puta sam podnosio zahtev, obrazlažući da mi lekari Urgentnog centra ne ulivaju poverenje, i da svaki pacijent ima pravo da bira gde će biti lečen. Međutim, u Urgentnom centru su se oglušili o moj zahtev i Svetlana je ostala tu. I vidite kako se sve završilo - tvrdi Živković.
On je, navodi, podneo i krivičnu prijavu protiv lekara Urgentnog centra.
- Nakon toga se Svetlani stanje malo popravilo. Bila je svesna, čak je komunicirala sa mnom i decom. Usporeno je pričala, ali je pitala decu „kako ste". Poslednjih dana njenog života primetio sam da je uspavana - kaže Živković.
Svetlanu je poslednji put video 30. decembra u devet sati. Spavala je, kaže Živković, i pretpostavlja da su joj lekari pre toga dali lekove za smirenje. Sledećeg dana dobio je telegram u kome ga „sa žaljenjem obaveštavaju o smrti supruge".
- Uradili su obdukciju, iako ja nisam to dozvolio. Još nisam dobio izveštaj sa autopsije i ne znam uzrok smrti. Ali verujem da je to urađeno da bi se prikrile greške lekara i nesavesno lečenje - tvrdi Živković i dodaje da želi da se otkrije istina o lečenju njegove supruge, kao i da odgovorni lekari iz Urgentnog centra, koji su njegovu suprugu vratili iz bolnice, budu kažnjeni.
Svetlana Vučković biće sahranjena danas na mesnom groblju u Gornjem Ribniku.
Gastarbajteri se vraćaju!
Veliki broj srpskih gastarbajtera koji rade u zemljama zapadne Evrope i Amerike usled svetske ekonomske krize izgubiće posao, a dobar deo njih će zbog toga da se vrati u Srbiju! Pomoćnik ministra za ekonomska pitanja dijaspore Đorđo Prstojević kaže za Press da su na udaru naročito naši ljudi u Nemačkoj i Austriji.
- Spremaju se velika otpuštanja radnika, jedan broj Srba već je na prinudnom odmoru, a naši ljudi strahuju da je sledeći korak otkaz - kaže za Press Prstojević.
Prema podacima Ministarstva za dijasporu, u Nemačkoj živi više od 700.000 Srba, dok ih u Austriji ima oko 250.000.
Pretpostavlja se da u zapadnoj Evropi radi nekoliko stotina hiljada gastarbajtera iz Srbije bez kvalifikacije i sa nižom stručnom spremom. Ekonomski stručnjaci prognoziraju da će se upravo oni koji obavljaju slabo plaćene poslove prvi naći na udaru poslodavaca!
- U Nemačkoj i Austriji spremaju se velika otpuštanja radnika. Recesija i ekonomska kriza veoma su prisutne u ovim zemljama, a posebno teška situacija je u automobilskoj industriji. Veliki koncerni poput „Folksvagena" već su poslali određen broj radnika na plaćene prinudne odmore. Još nema otpuštanja, ali naši ljudi strahuju da je to sledeći korak - kaže Prstojević.
Ekonomisti strahuju da će broj nezaposlenih samo u Nemačkoj u 2009. godini narasti za oko 700.000. Interesantno je da i pored toga što je Amerika najviše pogođena svetskom ekonomskom krizom i recesijom, više od milion Srba koji žive „preko bare" manje strahuje za svoja radna mesta od naših radnika u Nemačkoj i Austriji.
- Tokom 90-ih u Ameriku i Kanadu uglavnom su odlazili visokoobrazovani ljudi iz Srbije koji većinom rade na poslovima koji nisu na direktnom udaru krize.
Drugi veliki talas srpske emigracije bio je posle 1945, pa i oni koji su tada došli odavno su se snašli. Naravno, Srbi zaposleni u sistemima koji su pod pritiskom svetske krize dele sudbinu ostalih američkih građana. Srbi koji žive u Americi najviše su pogođeni hipotekarnom krizom. Veliki broj naših ljudi uzimao je povoljne stambene kredite, a pošto je vrednost nekretnina prepolovljena, sada imaju problem kako da povrate uložena sredstva - kaže Prstojević.
On ističe da je svetska ekonomska kriza ipak donela i nešto dobro, jer je podstakla jedan broj naših ljudi koji žive u Americi i Kanadi, ali i u nekim drugima zemljama, da ozbiljno razmisle o povratku u Srbiju.
- Pre nekoliko dana posetio nas je Milovan Perišić, uspešan investitor iz Kanade, koji želi da se vrati u Srbiju i da u Kikindi otvori fabriku PVC stolarije. U fabrici planira da zaposli između 200 i 250 radnika - kaže Prstojević.
Poverenik ministarstva dijaspore za Francusku Miloš Aleksić kaže za Pres da naši ljudi koji žive u Francuskoj i Belgiji još ne osećaju svetsku krizu u onoj meri u kojoj je ona vidljiva u nekim drugim zemljama Evrope i Amerike.
- Srbi u Francuskoj najviše rade u uslužnim delatnostima, koje nisu u velikoj meri pogođene ekonomskom krizom. Posledice najviše osećaju naši ljudi koji rade u automobilskoj industriji, ali i u nekim većim industrijskim centrima - ističe Aleksić.
