Izvor: RTS, 26.Jan.2012, 22:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Osservatorio Balcano e Caucaso: Euleksove "brljotine"
Slučaj guvernera kosovske centralne banke Hašima Redžepija svojevrsna je optužnica protiv misije čiji je zadatak uspostavljanje vladavine prava. Umesto uspostavljanja pravnog porekta rad Euleksa obeležen je korišćenjem anonimnih pisama kao dokaznog materijala, tajnim dosijeima, neosnovanim pritvaranjima i uskraćivanje prava na fer suđenje, navodi se u tekstu bivšeg direktora ekonomskog odeljenja MCK.
Zbog optužbi za korupciju i pranje novca, 23. jula 2010. godine, guvernera >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << kosovske centralne banke Hašima Redžepija su pred televizijskim kamerama iz kancelarije izvukli do zuba naoružani policajci. Pre pojavljivanja pred sudom proveo je četiri meseca u pritvoru.
Istragu je vodila misija Evropske unije za vladavinu prava (EULEKS-Kosovo), koja je najveća civilna misija koju je Unija ikada imala i okosnica njene zajedničke spoljne i bezbednosne politike.
Tužiocima Euleksa bilo je potrebno godinu dana da podignu optužnicu, a kada su to uradili, odbačene su sve teške optužbe. Preostala dela za koje se teretio Redžepi, Euleksov sudija je odbacio pre početka suđenja. Tužioci su se žalili, ali žalba nije usvojena. Poslednji put, sudsko žalbeno veće odbacilo je sve optužbe. Njihova odluka je konačna.
Teško je prikazati koliko veliku grešku su napravili Euleksovi tužioci, čak i ako se ne zalazi u detalje. Pošto sam tada bio šef ekonomskog odeljenja Međunarodne civilne kancelarije, međunarodnog tela koje nadzire Kosovo, pratio sam čitav slučaj veoma pažljivo. Centralna banka Kosova bila je jedan od mojih glavnih "sagovornika".
Pisao sam o ovoj temi na još nekim mestima, a sada, kada je slučaj zatvoren, osvrnuću se na greške Euleksa i izneti svoj zaključak u kratkim crtama.
Tajni dokazi i anonimna pisma
Nijedna od nekoliko optužbi na račun guvernera Hašima Redžepija nije izgledala ubedljivo niti verodostojno. Na primer, optužen je za uzimanje mita kako bi jednoj osiguravajućoj kompaniji dao dozvolu za rad. Iznos mita za koji ga optužuju bio je veći od godišnjeg prometa te kompanije, a sam Redžepi nije bio jedini čovek koji je odlučivao o izdavanju dozvole.
Pročitao sam šest uzastopnih odluka Euleksovih sudija koje utvrđuju ili potvrđuju pritvaranje gospodina Redžepija. Sudije u odlukama nikada nisu razmatrale dokaze protiv Redžepija, kako to priliči, već su se tek osvrtali na njih.
Njihove odluke, prema mom mišljenju, nemaju nikakvog osnova. Sada znamo da optužbe na osnovu kojih je Redžepi pritvoren nisu imale osnova, zato što se na kraju uopšte nisu ni uvrštene u optužnicu. Da su sudije pažljivije proučile dokazni materijal i optužbe protiv njega, slučaj je mogao da se završi dan posle hapšenja.
Neki od dokaza bili su neodbranjivi. Tokom tri meseca, kada je Redžepijev advokat konačno uložio prigovor, Euleksovi tužioci su izneli – a sudija prihvatio – anonimna pisma kao ključni dokaz koji je podržavao neke od teških optužbi protiv guvernera. Kada je sudija zatražio "bolje" dokaze i kada su ih tužioci predali, oni su prihvaćeni izvan sudnice i nisu predočeni odbrani.
Ne mogu da zamislim goru optužnicu protiv misije koja treba da uspostavi vladavinu prava i koja predstavlja Evropsku uniju: korišćenje anonimnih pisama kao dokaznog materijala, tajni dokazi i neosnovane optužbe za držanje u zatvoru čoveka koji je, sada to znamo, nevin.
Postavlja se pitanje da li je ovo kršenje Redžepijevog prava na fer suđenje rezultat potpune nesposobnosti ili, pak, namernog pokušaja da se sakriju greške sa samog početka postupka.
Ugrožena nezavisnost sudija i tužilaca
Ova pitanja moraju da se postave, zato što izgleda da je rukovodstvo Euleksa izobličilo pojam nezavisnosti pravosuđa. Euleks ima način da utiče na sudije i tužioce, zato što produženje njihovih jednogodišnjih ugovora, na kraju krajeva, i zavisi od šefa Euleksa.
Šef misije je, u novembru 2010. godine, zatražio da bude unapred obavešten o svim "pravnim radnjama od veće važnosti". Shvaćeno doslovno, to bi značilo da "zahtev" pokriva informacije o istragama, hapšenjima i suđenjima, što radikalno odstupa od pojma nezavisnnog pravosuđa.
U svetlu ovog događaja, veoma je uznemirujuće i primećuje se da su sve najteže optužbe, koje su podigli Euleksovi tužioci protiv gospodina Redžepija, gotovo iste kao one koje su korišćene u kampanji koju su protiv guvernera vodili provladini mediji nekoliko meseci pre hapšenja.
U stvari, jasno je da je kosovska elita već dugo želela da skloni Redžepija sa funkcije guverenera, kako bi preuzela kontrolu nad centralnom bankom i njenim novcem.
Mediji su kasnije pisali da je kosovska elita bila protiv guvernera zato što je odbio njihove zahteve da novac iz centralne banke prebaci kao depozit u banke "prijatelja elite". Elita je bila protiv njega i zbog toga što nije izdao dozvolu za rad jednoj sumnjivoj osiguravajućoj kući.
Štampa je pisala i da je "elita" koristila moćnu i ilegalnu tajnu organizaciju kako bi napravila i proširila dosije protiv Redžepija. Ovi izveštaji su veoma prihvatljivi i mislim da iz tog dosijea i potiče čitav slučaj.
Greška ili namera
Prvo pitanje je, dakle, da li je Euleks greškom poverovao u taj dosije i anonimna pisma ili se to desilo zbog vođstva misije koja, izgleda, ima prekomernu autonomiju u radu ili slab nadzor iz Brisela, što sve ide u korist kosovskoj eliti.
Drugo pitanje je, ko je u kosovskoj eliti smislio zaveru protiv centralne banke i njenog guvernera? Euleks bi trebalo da svoju pažnju usmeri na istraživanje tih pitanja, zato što je možda reč o ozbiljnom kriminalu.
Elita je postigla samo jedan od svojih ciljeva: Redžepi je smenjen, ali ga je zamenio dobar guverner. Dok je Redžepi bio u zatvoru, savet centralne banke – koji treba da štiti nezavisnost i integritet te institucije – odmah je probao da ovlasti političke institucije da dobiju pravo da smenjuju guvernera (što je bio ilegalan potez koji je zaustavila Međunarodna civilna kancelarija).
Savet je onda pokušao da smeni guvernera, pod lažnim izgovorom (ovog puta se, suprotno mom savetu, MCK nije oglašavala). Međutim, kada je savet pokušao da promeni pravila i svog predsedavajućeg postavi na mesto guvernera, Međunarodna civilna kancelarija je intervenisala, i na to mesto je izabran ugledan i sposoban kandidat, u procesu koji je bio transparentan.
Ozbiljni propusti
Iz ovog slučaja može se izvući pet zaključaka.
- Euleksovi tužioci i sudije uhapsili su i pritvorili nevinog čoveka na osnovu neutemeljenih, malo verovatnih optužbi i u više navrata su prekršili njegovo pravo na fer suđenje. Euleksove sudije jesu ispravile tu nepravdu, 18 meseci kasnije, ali su greške tako teške i brojne da gotovo čine optužnicu protiv same misije, naročito zbog toga što je ovo jedini slučaj korupcije na visokom nivou koji je otvoren i zatvoren (samo je nekoliko slučajeva uopšte otvoreno, ali svi čame po fiokama), a od Euleksa se očekuje da se bori upravo protiv tog vida kriminala.
U stvari, tri godine otkako je misija raspoređena, kada svi indikatori pokazuju da je korupcija rasprostranjena i u porastu, glavno pitanje o Euleksovim rezultatima je: zašto su sudija i tužioci tako dugo verovali u anonimna pisma koja su im predočena i u dosije iz kojeg je sve, verovatno, proizašlo.
Ostaviću ovo pitanje otvorenim, nadajući se da će nezavisna istraga utvrditi da li se radilo o velikom nemaru ili o zloj sreći. Kako god, ne mogu baš da vidim kako će Euleks da povrati svoj poljuljani kredibilitet misije zadužene za vladavinu prava, bez reforme, smene vrha i kažnjavanja onih koji su odgovorni za ove greške. Mandat Euleksa ističe u junu, što izgleda kao dobra prilika da se misija unapredi ili spreči dalja šteta za EU i Kosovo.
Šteta naneta centralnoj banci
- Gospodin Redžepi je ostao bez četiri meseca svog života, bez reputacija i bez posla. Istraga je oštetila i centralnu banku, koju mnogi smatraju za najbolju instituciju na Kosovu - kao i njenu nezavisnost. Kada su ga videli pognute glave, sa lisicama na rukama, okruženog specijalcima Euleksa, svi u centralnoj banci znali su da je nevin i da je vlada odlučila da ga se reši. Kako će oni odgovoriti kada "elita" bude tražila neku zabranjenu uslugu?
Uistinu, pod političkim pritiskom, Savet centralne banke se bukvalno odrekao svoje nezavisnosti. Način da se povrati kredibilitet centralnoj banci i zaštiti sadašnji guverner jeste da savet odmah bude raspušten.
Gospodina Redžepija nisu napadali samo mediji koje kontroliše elita. Sećam se jednog teksta koji se pojavio na naslovnoj strani lista Koha ditore, najuglednijih novina na Kosovu, dva dana posle njegovog hapšenja. "Guverner, Bog osiguravajućih kompanija" bio je naslov teksta koji otišao mnogo dalje od provladine štampe, citirajući izvore koji su tvrdili da je Redžepi vlasnik osiguravajuće kompanije koju je dobio putem ucene i da je zloupotrebio svoja ovlašćenja.
Na osnovu čega je napisan ovaj članak? Ko su bili anonimni izvori? Zašto su te smešne optužbe objavljivane? Ovaj slučaj pokazuje koliko su nezavisni mediji na Kosovu, ono malo što ih ima, ranjivi kada je reč o lažnim informacijama koje širi pešadije elite.
Nezainteresovana opozicija i ranjivi mediji
- Opozicija u skupštini Kosova i civilno društvo nisu obraćali mnogo pažnje na ovaj slučaj. Nažalost, opšte shvatanje je da su sve institucije korumpirane, tako da, kada nekog moćnika optuže za korupciju, jedva da se neko zapita da li je stvarno kriv.
Optužbe protiv Redžepija nisu bile verodostojne, ali je samo nekoliko ljudi to primetilo i štampa uopšte nije pomogla. To je izuzetno opasno jer, kada je nezavisnost pravosuđa na klimavim nogama, elita lako može zloupotrebiti kampanju protiv korupcije kako bi se obračunala sa protivnicima.
Naravno, nisu svi koji rade u kosovskim institucijama korumpirani. Upoznao sam neke zaista posvećene javne službenike i nadam se da će sledeći put, kada se elita ustremi na nekog od njih, oni imati podršku javnosti, ali javnost mora da bude pronicljivija.
- Ovaj slučaj bio je kulminacija pokušaja elite da preuzme kontrolu nad centralnom bankom i nad svim nezavisnim institucijama. Ovakav incident predstavlja debakl za hibridni sistem vladavine na Kosovu koji vodi Evropska unija. Međunarodni nadzornici su potpuno omanuli. Euleks je uradio nešto sasvim suprotno od onoga što je trebalo da uradi, a Međunarodna civilna kancelarija je uradila samo polovinu svog posla.
Što je još važnije, nijedan od stubova demokratskog društva ne funkcioniše: pravosudni sistem, nezavisne institucije, opozicija, mediji, civilno društvo. Niko od njih nije intervenisao da zaustavi napad na centralnu banku i nepravdu prema guverneru. Ovo je, posle četiri godine nadgledane nezavisnosti, pre svega otrežnjujuća misao.
