Izvor: B92, 08.Feb.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Operativni plan: 28 meseci Misije
Beograd, Brisel -- Desetak dana pre planiranog dolaska Misije EU na Kosovo, u Briselu se ubrzano usvajaju ključni dokumenti za njen angažman.
Nakon nacrta dokumenta Unije o zajedničkoj akciji za uspostavljanje evropske misije EULEKS, a u koji je B92 imao uvid, članice evropske dvadesetsedmorice sinoć su po prvi put razmatrale nacrt "Operativnog plana", čijim bi usvajanjem do 18. februara Misija bila i formalno odobrena.
Misiju Unije na Kosovu, i Beograd i >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Priština, sa različitih pozicija, vide kao arhitektu nezavisnosti Pokrajine.
U svega nekoliko dana, pred zvaničnicima Unije našla su se dva važna dokumenta, čijim bi usvajanjem misija Evropske unije, nazvana EULEKS, dobila zeleno svetlo da krene put Kosova.
B92 je imao uvid u nacrt prvog dokumenta Unije o zajedničkoj akciji za uspostavljanje Misije Evropske unije na Kosovu, u kojem se nijednom rečju ne pominje budući status Kosova, niti se precizira kada će Misija na Kosovu zvanično početi sa radom.
Umesto toga, navodi da bi ona trebalo da traje 28 meseci, uz mogućnost produženja.
Pravni osnov za slanje Misije, Evropska unija je pronašla u delovima Rezolucije 1244 koji određuju da je na Kosovu 10. juna 1999. godine uspostavljeno međunarodno prisustvo, koje podrazumeva i aktivno učešće Unije.
Član pregovaračkog tima iz Demokratske stranke Goran Bogdanović pozdravio je činjenicu da se u planovima misije Unije ne spominje status Kosova, ali je ponovio zvanični stav Beograda da ta misija može da zameni UNMIK samo uz odobrenje Saveta bezbednosti.
"Ako se ima u vidu činjenica da kosovski Albanci već najavljuju proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije, onda se s pravom pribojavamo da će ta Misija, koja je isto u Ahtisarijevom planu naznačena, i gde mi i tada kada smo o njemu razgovarali, upravo na toj misiji nismo podnosili amandmane, jer smo smatrali da je ta misija dobrodošla, s tim da je odobri Savet bezbednosti. Ako Savet bezbednosti odobri takvi misiju, naravno da bi Srbija morala da prihvati tako nešto", kazao je Bogdanović.
Dolazak evropske misije u Prištini se smatra prednošću, koja će Kosovu omogućiti da brže reformiše institucije i skrati put ka EU.
Komentarišući kompetencije koje će misija Unije imati na Kosovu, kosovski premijer Hašim Tači izjavio je da je ova misija dobrodošla.
"Usko ćemo sarađivati zato što je reč o saradnji koja će biti u interesu građana Kosova, kao i u interesu mira i stabilnosti u regionu. Kosovske institucije će upravljati važnim ovlašćenjima, dok će novi međunarodni zvaničnici ostvarivati nadziruću i savetodavnu funkciju", rekao je Tači.
"Misija ne određuje status"
Svi dokumenti Unije o misiji su "statusno neutralni", odnosno ne spominju konkretan budući status Kosova, jer eventualnu nezavisnost ne bi priznavala sama EU, već njene države članice.
Slanje misije predstavlja, međutim, prvi korak u primeni plana Martija Ahtisarija o "nadziranoj nezavisnosti" Kosmeta.
Članice Evropske unije upoznale su se sinoć po prvi put s nacrtom "Operativnog plana", dokumenta čijim bi se usvajanjem dalo "zeleno svetlo" za slanje misije EU na Kosovo, preneli su danas Tanjugu izvori u Uniji.
Formalna rasprava o ovom dokumentu će početi u ponedeljak i neophodno je da on prođe kroz niža tela EU da bi se našao na dnevnom redu ministara spoljnih poslova Unije, koji bi trebalo da ga usvoje.
Iako je za usvajanje ovakvog dokumenta obično potrebno više vremena, izvori u EU smatraju da je moguće da se on "po ubrzanoj proceduri" nađe pred šefovima diplomatije na Savetu ministara EU 18. februara.
U "Operativnom planu" bi trebalo da bude precizirano kako misija konkretno namerava da ispuni postavljene zadatke.
Usvajanje "Operativnog plana" je poslednji korak pred samo slanje misije EU na Kosovo - nazvane "EULEKS" - i ona bi praktično bila poslata dan nakon usvajanja tog dokumenta.
B92 je juče imao uvid u nacrt dokumenta Evropske unije o zajedničkoj akciji za uspostavljanje misije EU za vladavinu prava na Kosovu.
U dokumentu se nigde ne pominje konačan status Kosova. Navodi se da je cilj misije, koja će se skraćeno zvati EULEKS, da promoviše demokratiju, ekonomski razvoj i stabilnost na Kosovu.
Evropski izaslanici biće zaduženi za unapređenje pravosuđa, policije i carinske službe.
Opširnije možete čitati u jučerašnjoj vesti.
Rusija protiv misije EU
Aleksandar Aleksejev (FoNet)
Misija Evropske unije može da dođe na Kosovo samo po odluci Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, kaže ruski ambasador u Beogradu.
Na pitanje da li bi Rusija bila spremna da kroz Savet bezbednosti da "zeleno svetlo" za dolazak te misije, Aleksandar Aleksejev je rekao da mu je poznato da oni koji žele da misija dođe velike nade polažu u generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, ali je, kako je dodao, "ubeđen da te nade neće biti opravdane".
"Mislim da bi bila velika greška ako bi generalni sekretar dao neki znak koji bi mogao da se protumači kao 'zeleno svetlo' za slanje misije na Kosovo", kazao je Aleksejev.
Na pitanje šta Rusija može da uradi ukoliko Brisel pošalje misiju na Kosovo, Aleksejev je rekao da Rusija ima veoma prisne kontakte sa Srbijom i istakao je da "jako ceni saradnju koja je uspostavljena u vezi sa Kosovom".
"Naše dve zemlje već su prešle put od 'koordinisane' do zajedničke politike. Možete da budete apsolutno sigurni da ćemo, u zajedničkom kontaktu, pronaći odgovor kako da odgovorimo na ovaj izazov", kazao je ambasador Ruske Federacije.
Što se tiče jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, ukoliko ga bude, Aleksejev kaže da odmah treba da bude sazvan Savet bezbednosti, i da je on "obavezan da donese odluku kojom bi to proglašenje proglasio pravno ništavim".
Na novinarsku konstataciju da Rusija nikada neće priznati nezavisnost Kosova, Aleksejev je odgovorio: "Možete da budete sigurni da je tako."
Kipar: Misija i status razdvojeni
Ministarka inostranih poslova Kipra Erato Kozaku-Markulis izjavila je da je zvanična Nikozija bila uzdržana prilikom izjašnjavanja članica Evropske unije jer nije bila zadovoljna pravnim obrazloženjem za eventualnu misiju EU na Kosovu i Metohiji.
Na pitanje Bi-Bi-Sija da li je time što se nije otvoreno usprotivio misiji čiji je zadatak da primeni Ahtisarijev plan Kipar, zapravo, popustio pod pritiskom ostalih članica EU, Erato Kozaku-Markulis jeodgovorila da je Kipar "svesno doneo takvu odluku".
"Nismo bili zadovoljni pravnim obrazloženjem u ponuđenim dokumentima i, mada su unete izvesne promene, za nas je to i dalje bilo neprihvatljivo, pa smo odlučili da se uzdržimo prilikom glasanja", navela je ona.
Erato Kozaku-Markulis je ponovila da je poznat stav Kipra po pitanju priznavanja i naglasila je: "Čvrsto smo odlučili da ne priznamo Kosovo, i taj stav ni u kom slučaju nećemo promeniti."
Na pitanje da li je upućivanje misije EU deo scenarija za proglašenje nezavisnosti Kosova, Erato Kozaku-Markulis je rekla: "Ova misija nema nikakve veze sa nezavisnošću. Ta dva pitanja su potpuno razdvojena. Mi smo učinili sve što smo mogli da terminologija u usvojenim dokumentima ne prejudicira status Kosova."
Ona je naglasila da Kipar nije bio jedini nezadovoljan ponuđenom pravnom osnovom za misiju EU i dodala da je bilo još zemalja koje su sa tim imale problema.
Fejt specijalni predstavnik EU?
Savet Evropske unije, imenovaće diplomatu Pitera Fejta za specijalnog predstavnika EU na Kosovu, saznaje FoNet.
On bi trebalo da ima vodeću ulogu u jačanju regiona i primeni rešenja za budući status Kosova.
Fejtov zadatak biće stvaranje stabilnog, održivog, mirnog, demokratskog i multietničkog društva, koje će doprinosititi regionalnoj saradnji i stabilnosti, navodi se u dokumentu predloženom za usvajanje na zasedanju Saveta EU.
Specijalni predstavnik Misije EU na Kosovu bi trebalo da ponudi savete i podršku Unije političkim procesima na Kosovu, promoviše sveobuhvatnu političku koordinaciju EU na Kosovu, da osigura konzistentnost i koherentnost akcija Unije prema javnosti.
U dokumentu se ne navodi kada bi Fejt trebalo da stupi na dužnost, ali se precizira da će je obavljati do 28. februara 2009. godine.
Komitet za politiku i bezbednost biće veza specijalnog predstavnika EU sa Savetom EU i on će obezbediti pravce i okvir za rad misije.
Specijalni predstavnik će biti odgovoran za implementaciju mandata Misije EU na Kosovu i za svoj rad odgovarače visokom predstavniku EU.
On će svoj tim sastaviti posle konsultacija sa Predsedavajućim EU, visokim predstavnikom i Evropskom komisijom.
Specijalni predstavnik EU će redovno usmeno i pismano izveštavati o svom radu visokog predstavnika i Komitet za politiku i bezbednost.
