Izvor: B92, 25.Jun.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljubljana: Uspešno predsedavanje
Brisel, Moskva -- Slovenački premijer Janez Janša povodom kraja predsedavanja Slovenije istakao ulogu EU u smirivanju situacije na Kosovu, ali i jedinstvenost EU povodom misije EULEKS.
Za manje od nedelju dana Slovenija će polugodišnje predsedavanje EU predati Francuskoj, a slovenački premijer Janez Janša u utorak je pred Evropskim parlamentom poslednji put nastupio kao predsednik Evropskog saveta.
Janša >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je Evropskom parlamentu predstavio zaključke usvojene na poslednjem susretu Evropskog saveta, ali i najvažnija dostignuća postignuta u vreme slovenačkog predsedavanja EU.
Janša je naglasio i važnu ulogu EU "u umirivanju situacije na Kosovu i zapadnom Balkanu uopšte. "Raduje nas što smo uskladili praktične mere i da možemo, uprkos strahovima koji su postojali u januaru, kada smo govorili o tim prioritetima i kada sam odgovarao na vaša pitanja u vezi sa situacijom u toj regiji, danas da kažemo da je situacija u regiji bitno stabilnija", rekao je Janša evropskim poslanicima.
Janša je dodao i da je zaključena mreža SSP-a, da je otvoren dijalog o ukidanju viza, uveden jedinstven sistem instrumenata za finansiranje projekata u regiji, ali i jedinstvo povodom misije EULEKS.
Slovenački premijer je dodao i da postoji neophodnost jačanja evropskog uticaja prema spolja u saradnji sa međunarodnim partnerima i traženju sinergija u odgovorima na izazove sa kojima se suočava EU.
Među najvažnije događaje u vezi sa radom EU tokom pola godine slovenačkog predsedavanja Janša je naveo širenje evrozone (zone u kojoj se kao valuta koristi evro) na Maltu i Kipar, kao i poziv Slovačkoj da od 1. januara 2009. uđe u evrozonu.
Naveo je i uvođenje šengenskog režima i u vazdušnom prostoru za nove članice, evropsku godinu međukulturalnog dijaloga, osnivanje Evro-sredozemnog univerziteta, dogovor o sedištu Evropskog instituta za inovacije i tehnologiju u Budimpešti, početak drugog ciklusa Lisabonske strategije i uvođenje Pete slobode EU - slobodnog protoka znanja.
Povodom odbacivanja Lisabonskog ugovora na referendumu u Irskoj, Janša je rekao da se tu radi o starom izazovu politike kako da predlozi reformi dobiju većinsku podršku i onda kada "ide dobro, kada se ne vide velike spoljne opasnosti, kada vidimo da današnje generacije žive bitno bolje od pređašnjih".
On navodi da treba razmisliti i zašto dolazi do odbijanja i kako Evropljanima objasniti zbog čega im je potreban novi, Lisabonski ugovor, za šta je, po njegovom mišljenju, potrebno vreme.
Slovenački premijer je podsetio i na teške početke slovenačke samostalnosti pre tačno 17 godina, zahvalivši se za podršku EU i za saradnju, tokom predsedavanja, koja je Sloveniji bila neprocenjivo iskustvo.
Rupel: Srbija u centru pažnje
Ministar spoljnih poslova Slovenije i predsednik Saveta EU za opšta pitanja i spoljne odnose Dmitrij Rupel izjavio je da je veoma zadovoljan što je za vreme slovenačkog predsedavanja EU potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom.
On kaže da to pokazuje da je faktički Srbija bila u centru pažnje, kao i u centru pažnje celokupne EU.
"Najvažnije je da se to isplatilo: progresivne snage Srbije zauzimaju liderske pozicije, stanovništvo Srbije vidi prijatelja u Evropskoj uniji.", rekao je Rupel u razgovoru za RIA Novosti, uoči samita Rusija – Evropska unija.
Rupel je naveo da je jedan od ključnih prioriteta slovenačkog predsedavanja EU bio je nastavak napora u cilju osiguranja stabilnosti na Zapadnom Balkanu.
"Postigli smo uspeh u završetku rada na Sporazumima o stabilizaciji i asocijaciji sa svim zemljama regiona i suštinski napredovali u liberalizaciji viznog režima za te države. To je, značajan doprinos jačanju stabilnosti, a za stabilnost u tom regionu zainteresovani su kako Evropska unija, tako i Rusija", rekao je Rupel.
Kacin: Ne mešaju više Sloveniju i Slovačku
Evropski poslanik i izvestilac za Srbiju Jelko Kacin je rekao da je slovenačko predsedavanje EU sigurno doprinelo i tome da "više nema nedoumice da li dolazite iz Slovenije ili Slovačke".
"U ovih pola godine mi se ni jednom više nije desilo da me neko pošalje nazad u Bratislavu", rekao je Kacin.
Kacin ipak nije delio ocene o dostignućima na zapadnom Balkanu, jer smatra da je postignuto manje no što je bilo moguće, pre svega što se tiče Makedonije, koja još uvek nije dobila datum početka pregovora o pristupanju EU.
"Tamo se stanje nije popravilo, situacija se pogoršava, politička kultura nazaduje, dobrosusedski odnosi idu unazad", rekao je Kacin ocenivši da je zbog toga još dosta posla pred EU.
Kacin je, povodom slovenačkog predsedavanja, dodao i da "bi bilo dobro kada bismo imali priliku da još koji mesec ostanemo ovde i pomognemo francuskom predsedavanju".
"Do kraja ove godine Slovenija bi svojim znanjem mogla još puno da doprinese uspehu francuskog predsedavanja", rekao je Jelko Kacin.
