Izvor: Blic, Beta, 11.Okt.2009, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosti životinja podmetali kao dokaz za ratni zločin
Advokat Miro Delević
Sudsko veće Vrhovnog suda Kosova, sastavljeno od Euleks sudija, donelo je oslobađajuću presudu za Miroslava Vučkovića iz Kosovske Mitrovice, koji je na osnovu iskonstruisanih dokaza iz lažnih svedočenja bio optužen da je tokom 1999. godine počinio ratni zločin nad civilnim stanovništvom.
– Svi navodi optužnice su pali u vodu. Ni jednu jedinu tvrdnju javna tužba nije uspela da dokaže. Nažalost, Vučkoviću je uz pomoć >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << odbrane, koju su pored mene zastupali advokati Milan Vujin, Veljko Guberina, Miodrag Brkljač, Živojin Jokanović i Nenad Vukasović, trebalo više od deset godina da dokaže da nije kriv – kaže za "Blic nedelje” Miro Delević, jedan od Vučkovićevih advokata.
Vučković je uhapšen u zajedničkoj akciji Unmik policije i Kfora avgusta 1999. i u pritvoru je proveo pet godina. Na suđenjima pred Unmikovim Okružnim sudom, pedesetak svedoka, očigledno instruisanih, pokušalo je da ubedi sudsko veće da je Vučković tokom aprila 1999. godine ubio više Albanaca, opljačkao više albanskih domaćinstava i zapalio nekoliko desetina kuća u selima Suvi Do i Vinarce.
– Ne upuštajući se u relevantnost dokaza, sudska veća, kojima su uglavnom predsedavale međunarodne sudije uz po dva Albanca, pod pritiskom albanske javnosti su u tri navrata presuđivala da je Vučković kriv i da je, iako invalid, počinio ratni zločin – kaže advokat Miro Delević.
O kakvim se iskonstruisanim optužbama radi dovoljno govori to što su oštećeni, kao svedoci optužbe, pokušali da podmetnu spisak nestalih lica uz tvrdnje da ih je ubio Vučković i bacio u masovnu grobnicu u Suvom Dolu.
- Ekshumacijom i obdukcijom nađenih ostataka utvrđeno je da su u pitanju kosti životinja i da na toj lokaciji nema posmrtnih ostataka ljudskog porekla – kaže Delević.
Vučković, inače bivši vozač saniteta KBC iz Kosovske Mitrovice je invalid. Ostao je bez leve noge i kretao se samo uz pomoć štaka. Tokom bombardovanja 1999. bio je radno angažovan u KBC i prema navodima troje Albanaca , svedoka odbrane, pružao je pomoć svima, ne praveći razliku između Srba i Albanaca.
Miroslav Vučković je u pritvorskoj jedinici zatvora u Kosovsoj Mitrovici proveo pet godina
– Svedočenja ovih Albanaca i navode odbrane, sudska veća su odbacivala i slepo prihvatala iskonstruisana svedočenja optužbe – kaže Delević.
Posle dve godine provedene u pritvoru i tridesetak pretresa, Vučkoviću je izrečena prva presuda od 16 godina zatvora. Odbrana je uložila žalbu Vrhovnom sudu Kosova, koji je ukinuo prvostepenu presudu i naredio novo suđenje. Međutim , i u obnovljenom postupku, novoformirano veće u kome je predsednik bio međunarodni sudija, ostalo je pri stavu da je Vučković počinio ratni zločin i osudilo ga na 12 godina zatvora.
Ponovo je usledila žalba Vučkovićevih advokata. Predmet je preuzelo novo krivično veće predvođeno Filipinkom Lolitom Duval, a zastupnik javne tužbe je na trećem suđenju odustao od optužbe da je Vučković ubio više Albanaca.
– Nisu više imali mogućnosti da podmetnu ni svedoke ni tvrdnje o masovnoj grobnici. Jer, obdukcioni nalazi, koji su jasno pokazivali da su u navodnoj masovnoj grobnici ostaci životinjskog a ne ljudskog porekla bili su na stolu – kaže Delević.
Ipak, sudsko veće je prihvatilo optužbu da je Vučković kriv za paljevinu, pljačku i progon Albanaca i osudilo ga na osam godina zatvora.
Da sudije Euleksa nisu preuzele ceo slučaj, ko zna još koliko bi Vučković čekao na pravdu.
– U ponovljenom postupku koji se odvijao po žalbi Vrhovnom sudu, predmet su preuzele Euleks sudije. Utvrđeno je da ne postoje dokazi da je Vučković počinio ratni zločin nad civilnim stanovništvom i tako je naš klijent konačno oslobođen svih optužbi – kaže Delević.
On dodaje da ovo nije jedini slučaj procesuiranja kosovskih Srba na osnovu lažnih optužbi i iskonstruisanih dokaza. Kao primer Delević navodi i nedavno hapšenja Svetlane Stojanović iz Novog Brda, koja se tereti za ratni zločin samo na osnovu usmene izjave dvojice Albanaca, njenih komšija.
„Neću da bežim"
– Početkom 2004. godine, više desetina pritvorenika iz mitrovačkog zatvora pobeglo je zbog odugovlačenja procesa. Vučković nije hteo da im se pridruži. Rekao je: "Ja ne bežim. Trpeću i dokazaću da nisam kriv. Ja sam domaćin. Živeo sam i živeću kao slobodan čovek” – iznosi Delević.
.jpg)
