Izvor: Politika, 16.Okt.2011, 00:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kosovki rašomon

Zatvaranje očiju pred činjenicama dosad je ovu zemlju skupo koštalo. Sudbinsko je vreme za razumevanje realnosti, a ne njeno iskrivljeno čitanje

Nije prošlo ni 24 časa od saopštavanja preporuke Evropske komisije da Srbija dobije status kandidata, a pripadnici Euleksa počeli su da kvare slavlje razdraganom Beogradu.

U četvrtak pre podne je Božidar Đelić na B92 govorio da je Srbija dala „kreativne predloge“ kako da se reši pitanje administrativnih prelaza >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Jarinje i Brnjak. Dodao je da je EU na potezu.

Euleks i Kfor su odgovorili „nekreativno“. Držeći se načela da je očigledna nastava najbolja nastava, krenuli su u akciju zatvaranja alternativnih puteva u blizini prelaza kod Jarinja i ponovnog uspostavljanja „ovlašćenih pravaca“.

Ispostavilo se da i komesar Štefan File ima dijametralno suprotan zaključak od Đelića: lopta je u srpskom dvorištu, kaže on. Jedan u klin, drugi o ploču.

Tako smo uleteli u pomalo paradoksalnu situaciju. Evropljani kažu da mogu da čekaju, ali je Euleks uz podršku Kfora odmah krenuo da raščišćava teren. Srpski profesionalni optimisti pominju da bi datum mogao da se dobije već u decembru, ali sede skrštenih ruku jer „Beograd ne menja svoju politiku“.

OK. Klasičan rašomon. Ali kome verovati? Onima u Briselu koji kažu da možemo da dobijemo kandidaturu u decembru, ali da o datumu možemo da sanjamo dok ne normalizujemo odnose s Kosovom?

Ili treba da verujem ovima ovde koji nastavljaju da raspiruju optimizam? Vuku Jeremiću koji budističkom predanošću ponavlja mantru da su Kosovo i EU dva odvojena procesa, onima koji žele da nas ubede da je Srbija dobila pozitivno mišljenje bez dodatnih uslova? Neće biti. Dalje približavanje je i te kako uslovljeno.

Komesar File je sve to rekao u jednoj rečenici. Šef nemačke diplomatije lepo kaže: „Pozdravljamo predlog EK da se dodela statusa kandidata Srbiji u decembru poveže s napretkom u odnosima s Kosovom“.

Ako uporedimo izveštaj Komisije i ono što je ovde u avgustu saopštila Angela Merkel, nije teško zaključiti da se Brisel poveo za Berlinom. Razlika je samo u stilu. Ovaj je nešto umereniji, ali suština poruke je ista: gospodo u Beogradu, ili EU ili Kosovo.

Koliko puta treba da nam ponove da nema pet-šest uslova. Već samo jedan? A Beograd insistira da neće menjati svoju poziciju oko Kosova. Bez promene, ukoliko umem da čitam, od datuma početka pregovora neće biti ništa.

Evropljanima se ne žuri. Niti su postavili rok u kome bi se razmatralo srpsko „napredovanje“, niti postoji neki vremenski cilj kada bi Srbija mogla da postane kandidat. Zatvaranje očiju pred činjenicama dosad je ovu zemlju skupo koštalo. Sudbinsko je vreme za razumevanje realnosti a ne njeno iskrivljeno čitanje.

Realnost kaže sledeće: Kosovo nije Srbija. Srbija ne mora da prizna nezavisnost Kosova. Srbija treba da nastavi da se politički bori za prava kosovskih Srba – visok stepen autonomije za sever i u enklavama. Srbija mora da odustane od ograničavanja suvereniteta kosovske države. Srbija će samo tako ostvariti davno proklamovanu ambiciju ulaska u EU.

Realnost može da bude i drukčija: Srbija će nastaviti da knjiži Kosovo kao sopstvenu teritoriju. Srbija će ohrabrivati kosovske Srbe sa severa da čuvaju svoju SAO Mitrovicu sa okolinom. Srbija će zaboraviti na Srbe južno od Ibra. Srbija će naći izgovor da ne uđe u EU.

Dobro je što je pregovarač Borko Stefanović konačno pozvao Srbe da se ne suprotstavljaju daljim akcijama Kfora na rasturanju barikada. Pošto su prethodno bili ohrabrivani da ih podignu, šta ćemo ako se sada „odmetnu“ i kažu Ne? Nije dobro što im je pregovarač poručio da posle mogu da podignu nove. Ne verujem u barikada-diplomatiju.

Ali, iza barikada krije se u neuspeh politike vlasti u Prištini da se izbore za „srca i duše“ kosovskih Srba. Da im pokažu da su poverenje i suživot mogući. Da svoju propagandu ne svedu samo na poklon–traktor Hašima Tačija.

Kako god, ali EU je nedvosmisleno zauzela stav da neće prihvatiti soft-podelu Kosova. To je zajednička pozicija 27 članica, uključujući i onih pet koje nisu priznale Kosovo.

Ako već naši političari neće jasno da kažu pred kakve su dileme dovedeni, dozvolite da pomognem: od Beograda se traži da prihvati teritorijalni integritet i suverenitet Kosova, jedino ne mora da to učini u pismenoj formi.

To znači demontažu srpskih vlasti na severu, uspostavljanje novih institucija – što ne znači gubitak etničkog identiteta. Školstvo i zdravstvo da funkcionišu prema Ahtisarijevom planu, koji na te teme uopšte nije škrt, ali sudstvo mora pod jurisdikciju Prištine.

Može li Boris Tadić – koji svoju političku karijeru više gradi na ulasku Srbije u EU nego na otvaranju koridora A-10 – da proguta tu gorku pilulu? Ne zna se da li je ona za varenje teža Tadiću-predsedniku ili Tadiću lideru DS-a.

Zapad je rekao šta ima da kaže. Skrojio sudbinu dopadalo se to nama ili ne. Naše je da kažemo da ili ne. Uključujući i „koracima za normalizaciju odnosa“ i dopuštanju misiji EU da funkcioniše „na svim delovima Kosova“.

Dokle ćemo se vrteti u krug? Zašto Đelić kaže da Beograd iskreno želi obnovu dijaloga sa Prištinom, ali dodaje da je to nemoguće dok se puca na građane na severu pokrajine. Ko je prvi pucao, neće da nam kažu. Ko podiže barikade, znamo.

Kamo sreće da je ovdašnja politička elita – tako sami sebe zovu – bila hrabrija i da je javno postupala onako kako oko Kosova privatno misli. Od toga ništa. Ne shvataju da se za kosovske Srbe bore – do poslednjeg kosovskog Srbina.

Primili su na sebe teret prethodnih režima, ali malo toga su učinili da ga se oslobode. Krivi su za još jednu izgubljenu deceniju.

A nove opasnosti vrebaju. Rastrežnjenja radi, ponavljam da je nemački „Zidojče cajtung“ jasno napisao da Srbija „nije zaslužila status kandidata za članstvo u EU“.

„Državu koja se nalazi u otvorenom sporu sa drugom državom, a ne pokazuje ubedljiv trud da taj spor reši, treba držati podalje od vrata Evropske unije. Evropska komisija bi trebalo da Srbiji još jednom jasno stavi do znanja da će pristup Uniji imati tek kada kosovski konflikt definitivno i mirnim putem bude rešen, u čemu se očekuje značajan doprinos Beograda“.

„Unija ne bi ništa rizikovala ni na političkom ni na geostrateškom planu kada bi vladi u Beogradu pokazala bič, umesto da je obasipa kockama šećera. Srbija je mnogo više upućena na EU nego obratno“.

I još šta piše „Vol Strit džornal“: Kosovo, kao najskuplja srpska reč koja je Srbiju „koštala“ četiri izgubljena rata, međunarodne izolacije i ekonomskog propadanja sada preti da podrije evropsku budućnost zemlje“.

Morao sam ovo da citiram jer me sve više iritira pojava za koju sam mislio da je davano sahranjena: da naši političari nama stalno ponavljaju ovo što oni kažu, a ne šta drugi kažu.

Boško Jakšić

objavljeno: 16.10.2011
Pogledaj vesti o: Jarinje,   Brnjak

Nastavak na Politika...