Izvor: S media, 01.Okt.2011, 01:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako su na Kosovu prodavani bubrezi
Optužnica za slučaj „Medikus” nema veze sa događajima u „žutoj kući”, objašnjavaju u Euleksu.
Postupak protiv turskog lekara Jusufa Sonmeza, kome se u Istanbulu sudi zbog nezakonite trgovine organima, nema nikakve veze niti je od uticaja na predmet poznat kao „žuta kuća”, u kojem su žrtve bili Srbi, koji procesuira tužilaštvo Euleksa.
Kako je za „Politiku” objasnila portparol >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << Euleksa Irina Gudeljević, reč je o dva potpuno različita slučaja. Zbog trgovine organima na klinici „Medikus” podignute su dve optužnice, dok je slučaj „žuta kuća” kojim se bavio Dik Marti, evropski izvestilac još u fazi preliminarne istrage.
Tužilac: 171 godina zatvora za učesnika u trgovini organima
Pripreme za istragu o trgovini organima pri kraju
Euleks: Istraga o trgovini organima u septembru
Tužioci Euleksa sarađuju sa kolegama u Istanbulu, s obzirom na to da Turska ne izručuje svoje građane drugim državama. Turski tužilac tražio je da Sonmezu bude izrečena kazna od 171 godine zatvora. U drugoj, Euleksovoj optužnici, pored Sonmeza tereti se i izraelski državljanin Moše Harel. Optužnica obuhvata krijumčarenje ljudi, organizovani kriminal i nezakonito sprovođenje medicinskih delatnosti, dok je Moše Harel optužen za krijumčarenje ljudi i organizovani kriminal.
Sonmez je bio zadužen za ilegalne hirurške operacije u privatnoj bolnici „Medikus” na periferiji Prištine.
Ova krivična dela počinjena su 2008. godine, a žrtve su bili siromašni ljudi iz inostranstva koji su dovođeni na Kosovo, uzobećanja da će im biti plaćeno ako prodaju bubreg za transplantaciju.
U optužnici je opisan slučaj turskog državljanina Jilmaza Altuna, rođenog 1984. godine. Istragom je utvrđeno da se Altun u Istanbulu sreo sa čovekom koji se predstavio kao Ismail, tri meseca pre nego što je otputovao na Kosovo. Dogovorili su se da Altun „donira” nepoznatoj osobi bubreg za 20.000 dolara i da isplata bude na aerodromu u Istanbulu, posle operacije. Ismail je uzeo od Altuna uzorke krvi za dalju analizu. Altun je izjavio da mu je Ismail platio avionsku kartu i obezbedio vizu za Kosovo, kao i da ga je 29. oktobra odvezao kolima na aerodrom. Altun tad upoznaje Mošu Harela koji mu je dao pozivno pismo za medicinski tretman na klinici „Medikus”.
Altun navodi da je u operacionoj sali upoznao čoveka kojem je trebalo da bude presađen njegov bubreg, ali je ubrzo dobio anesteziju, zbog čega se više ničega ne seća. On je ispričao da ga je narednih dana u bolnici posećivao doktor Jusuf i da je Harel došao 3. novembra, saopštavajući mu da sutradan odlazi kući u Istanbul. Altun je policiji na graničnom prelazu kao razlog svog dolaska na Kosovo naveo donaciju bubrega, zbog čega je zadržan na ispitivanju i podvrgnut lekarskom pregledu. Prebačen je u policiju gde je na pokazanim fotografijama prepoznao doktora Jusufa.
Istragom u klinici „Medikus” došlo se do pacijenta identifikovanog kao Bezalel Šafran, rođenog 1934. godine u Izraelu, koji je zbog oboljenja bubrega došao na Kosovo radi transplantacije. On je 30. oktobra došao na Kosovo sa ženom i sinom.
Kada je stigao u „Medikus”, Šafran upoznaje doktora Lutfija Dervišija, koji je trebalo da ga operiše, kao i Altuna, koji mu je predstavljen kao donor bubrega. Obojica potpisuju izjave da je transplantacija obavljena iz humanitarnih razloga, bez ikakve naplate. Altunov bubreg zatim je presađen Šafranu, koji je 18. novembra napustio Kosovo. Njegova ćerka uplatila je 90.000 evra na Harelov račun.
U optužnici su opisani i slučajevi kanadskog državljanina Raula Feina kao i Nemca Valtera Jungmana. Njima su po jedan bubreg donirale Ana Rusalenko i Vera Ševdko. Fein je, kako se navodi u optužnici, bubreg platio 87.000 evra, a Jungman 82.000.
A. K. je 2008. godine bio student iz Belorusije koji je preko Interneta pokušavao da dođe do zarade. Tako je naišao na veb sajt o prodaji ljudskih organa. Poslao je mejl i ubrzo dobio odgovor da za 10.000 evra može da proda bubreg. Objašnjeno mu je da obavi medicinske testove u Belorusiji i da rezultate pošalje izvesnom Juriju Katsmanu. A. K. stiže na Kosovo, gde je na klinici „Medikus” njegov bubreg presađen Amerikancu, čija mu porodica zahvaljuje i interesuje se za njegovo zdravlje. Iako je cena bubrega trebalo da bude 10.000 evra, A. K. od Jurija dobija 8.000. Kada ga je pitao zašto nije dobio čitavu sumu, Jurij mu odgovara da će ostatak dobiti kada u Belorusiji nađe još ljudi spremnih da prodaju bubreg, kao i da će on dobiti po 500 dolara od svake operacije. A. K. i pored truda nije našao nikog ko bi želeo da na ovaj način zaradi novac. On je izjavio da mu Jurij pretio, dodajući i da se nikada nije sasvim oporavio od operacije.
(Politika)
