Izvor: Politika, 22.Dec.2010, 00:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ignjatović: Euleks ima najveću odgovornost
Veoma je važno utvrditi sudbinu svih nestalih osoba na Kosovu, bez obzira na to kojoj naciji i veri te osobe pripadale, kaže za „Politiku” šef Kancelarije za saradnju sa Haškim tribunalom
Pravosuđe Euleksa ima najveću odgovornost za procesuiranje osoba za koje postoji sumnja da su odgovorne u vezi sa navodima o trgovini ljudskim organima, smatra Dušan Ignjatović, šef Kancelarije za saradnju sa Haškim tribunalom.
– Manje je bitno ko će da procesuira >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ove osobe, a mnogo važnije je da se sprovede ozbiljna istraga i da sve relevantne institucije u to budu uključene, da ne dođemo u situaciju da misija Euleksa nema pristup dokumentaciji Unmika ili tribunala, kako to navodi specijalni izvestilac Saveta Evrope Dik Marti u svom izveštaju. Ne želimo politizaciju postupka, već da sud koji je nadležan, sud Euleksa, sud u Beogradu ili sud u Albaniji, otvori istragu na osnovu navoda iz izveštaja Dika Martija, knjige Karle del Ponte, kao i svih drugih prikupljenih dokaza. Srbija je spremna da pruži svaku vrstu pomoći. Svi imaju veliku odgovornost, ali smatram da Euleks u ovom trenutku ima najveću odgovornost – kaže Ignjatović za „Politiku”.
Nacionalni savet za saradnju sa Haškim tribunalom podneo je prijavu Haškom tužilaštvu protiv bivšeg šefa Unmika Sorena Jesena Petersena i drugih funkcionera te policije zbog ocene da postoje razlozi koji ukazuju da su navedene osobe odgovorne za nepoštovanja suda zbog ometanja istrage u postupku protiv Ramuša Haradinaja.
– Obavestili smo tužioca Serža Bramerca da postoje razlozi da se istraže navodi Karle del Ponte o tome da je Unmik ometao istragu tribunala na Kosovu. Iako tribunal ne može da otvara nove istrage za ratne zločine od 2004. godine, novi postupci za nepoštovanje suda mogu da se vode – kaže Dušan Ignjatović.
Prijava protiv čelnika Unmika podneta je još u aprilu 2008. godine, posle objavljivanja knjige Karle del Ponte u kojoj su prvi put pomenuti podaci o trgovini ljudskim organima. Tada je Nacionalni savet za saradnju sa tribunalom tražio da tribunal ponovo otvori istragu o slučaju poznatom kao „žuta kuća” ili da se sve informacije o tome dostave Tužilaštvu za ratne zločine Srbije.
– Mnogo je stvari koje su tu bile čudne. Petersen je izjavljivao da mu je Haradinaj prijatelj, on ga je ispratio na aerodrom i rekao da mu je žao što Haradinaj ide u Hag. Zatim, Unmik je Hagu dao garancije da se Haradinaj brani sa slobode, na osnovu čega je pušten iz pritvora. Za to vreme su nestajali svedoci na Kosovu protiv Haradinaja. Smatramo da bi bilo dobro istražiti zašto se ovo događalo i odakle ovako prisan odnos čoveka optuženog za ratne zločine i šefa misije UN – dodaje Ignjatović i zaključuje da je veoma važno utvrditi sudbinu nestalih osoba na Kosovu, bez obzira na to kojoj naciji i veri te osobe pripadale.
D. Čarnić
objavljeno: 22.12.2010.
