Izvor: Politika, 16.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Euleks – Mejd in Srbija
Dok se kosmetski Albanci pripremaju da današnji dan provedu na ulicama, slaveći samoproglašenu nezavisnost, Srbi iz enklava obeležavaju desetogodišnjicu terorističkog napada na autobus „Niš ekspresa”
Od našeg specijalnog izveštača
Priština –Priština je ovih dana u znaku obeležavanja prve godišnjice jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova. Ne može se reći da je stanje euforično, ali pojedini Albanci na ulicama Prištine novinarima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kažu da im je taj dan bitniji i od sopstvenog rođendana. Srbi u enklavama su, pak, juče obeležili desetogodišnjicu terorističkog napada na autobus „Niš ekspresa” u Livadicama kod Podujeva, u kojem je ubijeno 11 i ranjeno 47 srpskih putnika. Dan ranije, 15. februara, Srbija je obeležila Dan državnosti. Tri važne godišnjice su se, dakle, izređale u tri dana, jedna za drugom.
U Prištini će danas biti održana svečana sednica parlamenta, dok je za veče najavljeno nekoliko događaja. Elita kosovskog društva sprema se za gala koncert filharmonije, koji je zakazan za šest popodne, dok će „običan narod” uglavnom biti na Trgu majke Tereze na kojem će od devet uveče nastupati dvadesetak pevača i pevačica, među kojima su i ovde popularni Alma Bektaši, Leonora Jakupi i Sabri Fejzelahu.
Mladi Albanci uglavnom planiraju odlazak na koncert poznate rumunske grupe „Morandi”, na kojem se očekuje više od pet hiljada ljudi, kao i na žurku na kojoj gostuje čuveni japanski di-džej Satoši Tomi. Planiran je i vatromet.
Centralne ulice Prištine – one na kojima se nekad raspoznavala nacionalnost po tome što su Albanci hodali sa jedne strane, a Srbi sa druge –juče su uglavnom bile ispunjene ljudima koji, čini se, stalno negde žure. Tek ponegde neko zastane da na jednoj od mnogobrojnih tezgi u glavnoj ulici koja nosi naziv Majke Tereze (nekadašnja Maršala Tita) za tri evra kupi zastavu Kosova, Albanije, SAD ili NATO-a.
Zastave su jedino obeležje po kojima se može naslutiti da se za danas nešto sprema u Prištini. Plave zastave na kojima je prikazana teritorija Kosova iznad kojih lebde šest zvezdica (one predstavljaju šest naroda koji žive na ovim prostorima)nalaze se bukvalno svuda, čak i na na većini automobila.Zastava Kosova se nigde ne može videti sama već se uglavnom vijori pored obeležja Albanije i SAD. Ponegde se vijore i zastave Nemačke, ali i NATO-a, čime se zapravo izražava zahvalnost onima koje kosmetski Albanci smatraju za najzaslužnije što je ovaj deo Srbije otet kontroli zvaničnog Beograda.
Vidljive su na svakoj građevini pored puta koji od Kosovske Mitrovice vodi do Prištine. Čak je neko kod Vučitrna postavio ova obeležja na ograđenom prostoru nekog otpada.Sam put od administrativnog prelaza kod Raške do Prištine traje, uz opreznu vožnju, malo više od sat vremena. Vidljivi su ostaci ratnih sukoba, a može se naslutiti u kojoj su kući živeli Srbi, a u kojoj Albanci. Neke su potpuno nove, dok na nekima, osim armature, postoji i pokoja cigla.
Upečatljiv detalj, koji može da se shvati kao dobra konkurencija, ali zapravo pokazuje da nije bilo nikakvog planiranja, jesu benzinske pumpe. Ima ih tridesetak, različitih, na putu dugom oko 40 kilometara i većinom su sagrađene jedna preko puta druge. Na svakih deset kilometara se može videti neki vozač koji skreće sa puta, skida registarske tablice i nastavlja vožnju bez ikakvih obeležja.
Dnevne novine su juče osvanule sa naslovima posvećenim godišnjici proglašenja nezavisnosti. Na Kosovu inače radi oko 600 novinara koji pišu za devet dnevnih novina na albanskom jeziku i mnoštvo radio i TV stanica. Ukupni tiraž dnevnih novina je 25.000 primeraka, od kojih je 15.000 prodaju „Koha ditore” i „Kosova sot”.
Juče je u grad pristiglo i dvadesetak novinarskih ekipa iz zapadne Evrope koji su „okupirali” hotel „Grand” u centru Prištine. Za sebe kažu da nisu „brejkink njuz” novinari već reporteri koji su došli da proprate godišnjicu jednostranog proglašenja nezavisnosti.
Politikina ekipa dosad nije doživela nijednu neprijatnost u Prištini, iako je poprilično pažnje izazvao naš ulazak u grad crnim džipom, beogradskih tablica. Jedan Albanac koji je primetio naš ulazak u Prištinu kasnije nam je u kafiću prišao, pitao da li smo baš mi došli sa beogradskim tablicama i čestitao nam na tome. Na ulicama smo, doduše uz oprez, pričali srpski, a na našem maternjem jeziku samo razgovarali i sa Albancima sa kojima smo se susreli.
Na fasadama u glavnim prištinskim ulicama vidljivi su grafiti „Euleks – Mejd in Srbija”. To je akcija Pokreta „Samoopredeljenje" koji se protivu planu u šest tačaka koji mnogi Albanci vide kao pretnju samoproglašenoj nezavisnosti.
Retki su Albanci koji su pod imenom i prezimenom pristali da pričaju za „Politiku”. Uglavnom ne žele da im se ime pojavljuje u srpskim novinama da ih došljaci (starosedeoci Prištine nemaju toliko lepo mišljenje o onima koji su se doselili iz ruralnih krajeva posle ulaska snaga NATO-a na Kosmet) ne bi proglasili „izdajicama".
Jedan od onih koji je želeo da priča bez straha jeste građevinski inžinjer Zajedin Haradinaj. On je samo rekao da se ranije borio protiv Srba kriminalaca, a ne protiv Srba. Dodao je samo da će nastaviti da se bori protiv kriminalaca, ali ne i protiv Srba.
Srpski smo pričali i u kafiću „Strip depo" koji se nalazi u centru Prištine, u Ulici Redžepa Ljuce, arhitekte i urbaniste koji je ubijen 2000. godine zbog toga što se protivio urbanističkoj anarhiji koja vlada u Prištini. Taj čovek je digao svoj glas zbog priličnog haosa koji gradu i danas donosi probleme. I ubijen je zbog toga. „Građevinska mafija" svuda postoji.
Grad je projektovan za 200.000 ljudi, a danas u njemu živi oko 600.000 osoba. Na nekim mestima se mogu videti velelepne futurističke zgrade, pored kojih se nalaze udžerice obrasle u korov. Putevi izgledaju zapušteno. Ipak, najveći problem je voda, jer u sekundi nedostaje 800 litara za piće. „Iznajmljujem stan od 50 kvadrata za 300 evra mesečno u centru Prištine, a svake večeri posle 10 časova nemam vode", priča jedan mladi Prištevac.
-----------------------------------------------------------
Poslanike iz Srbije nema ko da zaustavi
Dnevnik „Koha ditore” donosi udarni naslov „Poslanike iz Srbije nema ko da zaustavi”. Reč je o najavama da će srpski parlamentarci doći na sever Kosmeta na dan proglašenja nezavisnosti. List „Kosova sot” udarno najavljuje tekst „Nijedan lider ne dolazi na proslavu nezavisnosti”, a odnosi se na predsednike zemalja u regionu. Tabloidni „Ekspres” se u tekstu pod naslovom „Suština nezavisnosti” bavi time šta bi trebalo učiniti na razvijanju kosovskog društva, dok list „Zeri” objavljuje tekst „Republika Kosovo slavi prvi rođendan”.
-----------------------------------------------------------
Ajvar kao kosovski brend
Prištevci, baš kao i Beograđani, kao nešto domaće i autentično, strancima, umornim od „Mekdonaldsa” i „koka-kole”, nude pljeskavicu, ćevape, albanski konjak „skenderbeg" i rakiju. I to ne bilo koju – već šljivovicu. U poslednjem broju lista na engleskom „Priština insajt”, u rubrici pod nazivom „Ukus Kosova”,ajvar je predstavljen kao proizvod sa Kosova na koji bi trebalo obratiti pažnju.
Dušan Telesković
[objavljeno: 18/02/2009]
