Izvor: Akter, 15.Avg.2015, 15:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bukumirić: I zataškavanje je zločin
Lično sam ubeđen da ne postoji želja i volja međunarodne zajednice, Kfora i Euleksa, za daljom istragom zločina u Goraždevcu od pre 12 godina, izjavio je u intervjuu FoNetu Bogdan Bukumirić, koji je tom prilikom i sam teško ranjen, i još jednom apelovao da se u ceo proces uključe i predstavnici srpskih vlasti
"Teško je gledati da se i 12 godina posle ništa ne radi po ovom pitanju. Da su imali volje i želje >> Pročitaj celu vest na sajtu Akter << da slučaj privedu kraju, to bi uradili. Neverovatno je da se na tako malom
prostoru nije mogao naći nijedan dokaz", rekao je Bukumirić.
Prema njegovim rečima, i toliko godina kasnije često se priseti stravičnog događaja, "sanja sve on što se dogodilo, čuje zvuk metka, vrištanje, plač, drugare i prijatelje koji
su bili tu".
Taj osećaj ne mogu da izbrišem iz glave i srca, ispičao je Bukumirić, koji "smatra i lično je ubeđen da ne postiji želja međunarodne zajednice da se istraga nastavi".
"I zataškavanje zločina je veliki zločin. Porodice žrtava i ja, kao žrtva, želimo da znamo ko su počinioci tog zločina", izjavio je Bukumirić.
"Nadam se i apelujem na međunarodnu zajednicu i vlast u Srbiji da preduzmu neke korake kako bi se ceo slučaj ponovo otvorio. Moje rane i tuga, i bol za Ivanom i Pantom i drugima koji su nastradali tog dana, zaslužuju to", zaključio je Bukumirić.
U stravičnom zločinu u Goraždevcu, kada je iz puškomitraljeza pucano na decu, ubijeni su Pantelija Dakić (12) i Ivan Jovović (19), dok su, osim Bukumirića, teško ranjeni i Đorde Ugrenović (20), Dragana Srbljak (13) i Marko Bogićević (12).
Tog 13. avgusta 2003. godine, na reci Bistrici bilo je više od 80 ljudi, kada je iz žbuna, koji je od Bukumirića bio udaljen svega desetak metara, na decu otvorena vatra.
"Tada sam pogođen. Zadobio sam sedam prostrelnih rana. U pomoć mi je pritekao komšija, koji me je prevezao do ambulante u Goraždevcu, gde mi je ublaženo krvarenje", objasnio je Bukumirić.
Prilikom transporta u pećku bolnicu, kako kaže Bukumirić, na automobil u kojem se nalazio, nasrnuli su Albanci i počeli da ga udaraju i razbijaju staklo.
"Naišle su dve patrole Kfor i odvojile Albance od automobila. Odmah zatim sam prebačen u bolnicu u Peći", prepričava Bukumurić.
On smatra da je preživeo, zahvaljujući upornosti srpskih lekara, posebno doktorke Milene Cvetković, koja je tri sata ubeđivala pripadnike Kfor da ga prebace u severni deo
Kosovske Mitrovice.
Bukumurić je prethodno najpre prebačen u francusku bolnicu u južnom, albanskom delu Mitrovice, a zatim i u severni deo grada na Ibru.
Pošto helikopter Auto moto Saveza Jugoslavije nije dobio dozvolu da preleti administrativnu liniju, Bukumirić je automobilom prevezen u Rašku, a odatle helikopterom na
Vojnomedicinsku akademiju u Beogradu.
Iste večeri nije, međutim, mogao da bude operisan, jer su lekari ustanovili da je u sebi imao samo litar i 400 grama krvi.
Operisan je narednog jutra, posle čega je bio u komi šest dana. Kasnije je operisan još četiri puta. Sada živi u Beogradu.
