Izvor: Politika, 23.Maj.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ako hoće na silu, moraće bez nas
Stejt department je prošlog meseca zaustavio pregovore sa kancelarijom UN u Beogradu nadomak postizanja sporazuma o nadležnostima UN i srpskih opština u pokrajini, kaže Slobodan Samardžić
Od proglašenja nezavisnosti na Kosovu ništa ne ide onako kako su američki i evropski planeri zamislili, tvrdi za Politiku Slobodan Samardžić, ministar za Kosovo i Metohiju u odlazećoj vladi. Novi ustav će verovatno biti proglašen 15. juna, kako je i planirano, ali on kaže da u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tom trenutku u Prištini neće biti više od par stotina pripadnika civilne misije EU, umesto 2000. O Euleksu, koji je trebalo da bude kičma nove države, sve više se i u evropskim prestonicama govori kao o mrtvorođenčetu. Nezavisnost nije priznalo ni pola zemalja koliko se očekivalo. Najveća misija u istoriji EU, kako je Euleks najavljivan, još nije rešila svoj glavni problem, pravnu osnovu svog postojanja. Zbog toga na severu pokrajine nema evropskih službenika, a i srpsko stanovništvo prihvata samo autoritet Ujedinjenih nacija. Unmiku predstoji „rekonfiguracija”, ali između Moskve, Brisela, Njujorka i Vašingtona nema saglasnosti o prenosu nadležnosti na Euleks.
Uoči sastanka Saveta ministara EU, koji u ponedeljak treba da se održi u Briselu a na kome će se raspravljati o „vremenskom roku” raspoređivanja misije, u sedištu EU vlada prilična nervoza.
Deo diplomata u Briselu još se nada da će generalni sekretar UN Ban Ki Mun popustiti zapadnom pritisku i dati zeleno svetlo za prenos nadležnosti i infrastrukture sa Unmika na Euleks. Taj plan je ove zime propao posle posete generalnog sekretara Moskvi.
Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić tvrdi da ni odluka generalnog sekretara UN ne bi bila dovoljna da pruži pravnu osnovu tako radikalnoj promeni misije i njenog cilja.„Unmik po Rezoluciji 1244 podržava suštinsku autonomiju Kosova i Metohije, a mandat Euleksa prema Ahtisarijevom planu služi za obezbeđivanje nadgledane nezavisnosti pokrajine, što su dve potpuno različite stvari”, kaže Samardžić.
Zamenica pomoćnika američkog državnog sekretara Rozmari di Karlo juče je rekla da su u toku pregovori o američkom angažovanju u okviru Euleksa. Ona je u Prištini učestvovala na sastanku Međunarodne upravljačke grupe zemalja koje su priznale samoproglašenu kosovsku nezavisnost i potvrdila da je već započeto smanjenje i promena uloge misije UN na Kosovu. Posle sastanka je saopšteno da će ova upravljačka grupa imati ulogu glavnog kontrolora međunarodnog prisustva na Kosovu i sprovođenja nadgledane nezavisnosti. Di Karlo je ipak naglasila da UN ostaju na Kosovu i posle 15. juna, kada stupa na snagu kosovski ustav, a da će se o njihovoj budućoj ulozi odlučiti „nakon razgovora koji su u toku”.
Ministar za Kosovo i Metohiju kaže da ne treba očekivati nikakve velike promene 15. juna „osim frustriranosti albanskog faktora što nije sve završeno kako im je obećano”. On zaključuje da Euleks „kao američki instrument na Kosovu, prosto, ne funkcioniše”. „Amerikanci ne mogu ništa pozitivno da učine da bi ostvarili zamisao nezavisnog Kosova, ali čine sve da spreče da se iz ove loše situacije napravi bar neki boljitak za stanovništvo koje tamo živi”, kaže Samardžić.
U tom kontekstu Samardžić kaže da su prošlomesečni uspešni razgovori sa šefom kancelarije UN u Beogradu Ričardom Vilkoksom o regulisanju nadležnosti Unmika i srpskih opština prekinuti na jaku intervenciju Stejt departmenta. „SAD nisu htele da dozvole da UN naprave neki sporazum sa Srbijom. A mi smo već imali jednu vrstu načelnog dogovora oko konkretnog sporazuma koji bismo potpisali”, kaže Samardžić.
Osim protivljenja Srbije i Rusije, blokadu Misije EU izazvali su i suprotstavljeni stavovi o legalnosti Misije EU na Kosovu i Metohiji među zemljama članicama EU. Iako je svih 27 članica donelo političku odluku o slanju takve misije, problemi su nastupili kada je trebalo slati svoje osoblje u tu misiju. Osim toga, pojedine zemlje su se protivile daljem uvlačenju u nerešeno pitanje Kosova pod pritiskom SAD koje ne učestvuju u toj misiji.
U pokušaju da se prevaziđe blokada, nezvanično, ali iz pouzdanih izvora, dopisnik „Politike” iz Brisela Vlada Jokanović saznaje da je mesto zamenika Pitera Fejta, specijalnog civilnog predstavnika EU na Kosovu, već rezervisano za predstavnika SAD. Takođe, odlučeno je da će Vašington snositi deo troškova misije EU, a jedan od argumenata kojim Zapad pokušava da ubedi Rusiju da odustane od blokiranja Euleksa jeste taj da upravo zemlje koje čine Upravljačku grupu ulažu najviše novca u međunarodno prisustvo na Kosovu, pa samim tim i mogu da određuju pravila igre.
Od trećih zemalja (koje nisu članice EU) za koje su od početka planiranja misije predviđena mesta, učešće u misiji su pored SAD prihvatile Turska, Hrvatska, Norveška i Švajcarska.
Treći faktor zbog koga se odugovlači sa traženjem rešenja je izazvan i političkim prilikama u Srbiji. Prvo se čekalo na izbore, a sada administracije pojedinih evropskih država poručuju da treba prebroditi i neizvesnost oko formiranja vlade u Beogradu, pošto veruju da bi sa evropski orijentisanom vladom bilo lakše razgovarati o Misiji EU.
Briselska analitičarka za Balkan Lučija Montanaro Žankovski je u sredu za Bi-Bi-Si objasnila da postoji i ideja da UN prenesu ovlašćenja na vladu u Prištini, a ne na Euleks.
„Ukoliko bi se dogodilo da Unmik sve svoje nadležnosti prenese na lokalne organe vlasti, Srbija bi preuzela iste te nadležnosti za srpske opštine”, kaže ministar za Kosovo i Metohiju.
Ukoliko bi i došlo do učešća SAD u Euleksu, opet se postavlja pitanje na koji bi se način ta misija rasporedila na severu pokrajine i u enklavama. Resorni ministar je rekao juče za „Politiku” da nikada i ni na koji način Beograd neće ući u razgovore sa ljudima koji predstavljaju Misiju EU, koja treba da dovede do nezavisnosti Kosova. „Zašto bismo im mi u tome pomagali. Ako hoće na silu, neka probaju, ali bez nas”, kaže Samardžić.
-----------------------------------------------------------
Haradinaj: Dve hiljade evra svakoj srpskoj kući
Tvrdeći da nisu dovoljne samo političke deklaracije o potrebi uključivanja Srba sa severa Kosova u kosovsko društvo, bivši kosovski premijer, lider Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj, koji je u Haškom tribunalu oslobođen svih optužbi za ratne zločine, založio se juče da se Srbima sa severa Kosova ponudi po dve hiljade evra po porodici. On je rekao da ni jedna „visoka međunarodna institucija nema nikakvu konkretnu ponudu na stolu za sever Kosova” i da treba ići od kuće do kuće i ubeđivati ih konkretnim merama da se integrišu, prenosi prištinski dnevnik „Ljajm”.
On je rekao da bi za tu namenu uz pomoć međunarodne zajednice trebalo obezbediti 20 miliona evra.
Biljana Mitrinović
[objavljeno: 24/05/2008]
