Izvor: B92, 16.Jun.2008, 03:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žitarica će biti i za izvoz
Beograd -- Proizvođači pšenice u Srbiji mogu ponovo slobodno da prodaju tu kulturu u inostranstvu jer je prestala da važi uredba o zabrani izvoza.
Vladina Uredba o zabrani izvoza pšenice i kukuruza istekla je u nedelju i neće biti produžavana, rekao je ministar poljoprivrede Slobodan Milosavljević. Milosavljević je rekao da će ovogodišnji rod pšenice biti dovoljan za domaće potrebe i za izvoz, kao i da će na nešto manje zasejanih površina u odnosu na prošlu godinu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << biti natprosečnih pinosa.
"Očekujem da ćemo, na nešto manje zasejanim površinama u odnosu na prethodnu godinu, imati ove godine natprosečne prinose kada je pšenica u pitanju", rekao je on.
"Žetva je na pragu, za otprilike dve nedelje će početi, a prognoze su da ćemo ove godine doći do oko 1,8 miliona tona žita. Sa negde između 200 i 300 hiljada tona prenetih iz prethodne godine, to je sasvim dovoljna količina i za nekoliko stotina hiljada tona žita za izvoz, koja će sigurno naći kupca na svetskim berzama”, kazao je Milosavljević.
Ministar poljoprivrede očekuje da će biti dobra godina za skoro sve ratarske proizvode i da bi u Srbiji prvi put za poslednjih nekoliko godina mogao da bude rast poljoprivredne proizvodnje.
"Prve procene ministarstva govore da ćemo prekinuti trogodišnji pad poljoprivredne proizvodnje u Srbiji. Procene su da ćemo ove godine imati ukupan rast poljoprivredne proizvodnje za oko 10 odsto i da će to biti početak jednog kontinuiranog rasta i oporavka poljoprivrede", kaže on.
"Ponovo ističem, poljoprivrednicima i ljudima koji žive na selu država konačno pomaže da bolje žive od svoga rada”, rekao je Milosavljević.
Izvoz neće ugroziti cenu pšenice
Vlada i ekonomisti slažu se da mogućnost izvoza neće ugroziti cenu pšenice na domaćem tržištu, niti će dovesti do povećanja cene hleba.
Pšenicom je ove godine zasejano oko 472.000 hektara, što je najmanje u poslednjih deset godina. Postojeće zalihe i očekivani prinosi biće dovoljni za domaće potrebe, a nešto oko 200.000 tona ostaće i za izvoz.
"Sve to ukazuje da su se cene stabilizovale. Pošto naše cene nisu u ovom momentu toliko atraktivne, ne očekujem da bi u kratkom roku došlo do velikog izvoza", kaže Danilo Golubović iz Ministarstva poljoprivrede.
On dodaje da "u ovom momentu ne postoje mogućnosti ni potrebe da dođe do bilo kakvog poskupljenja hleba".
Domaća pšenica trenutno uopšte nije konkurentna, pošto je aktuelna cena na berzi u Novom Sadu 370 dolara po toni, dok je u Budimpešti 255 dolara, a u Čikagu 317.
"Mislim da nema bojazni da će ukidanje zabrane izvoza značajno poremititi bilansu ravnotežu na domaćem tržištu, ali je pred kreatorima ekonomske politike da vide kako da pospeše proizvodnju ovog važnog strateškog proizvoda", kaže Vojislav Stanković iz Privredne komore Srbije.
Procene su da će svetsko tržište pšenice u narednih pet godina biti stabino i da Srbija ima mogućnost da izveze od 600.000 do milion tona. Međutim, za to je, pored većih površina zasejanih pšenicom, potrebno unaprediti i kvalitet prinosa.
