Izvor: B92, 12.Jan.2015, 21:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zemlja Al Ravafedu-korist ili šteta
Dolazak kompanije Al Ravafed iz UAE, koja bi trebalo da uzme u zakup 10 hiljada hektara oranica u Vojvodini, najavljivan prošlog leta, još je neizvestan.
Republička i vojvođanska vlast imaju različite stavove prema tome treba li ovaj investitor da dođe u pokrajinu. U Srbiji je čak 50.000 hektara obradivog zemljišta zapušteno i ne koristi se.
U SNS kažu da se veliki deo takvog zemljišta nalazi upravo na poljoprivrednim gazdinstvima u Vojvodini koje sada treba >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da oživi arapska kompanija.
"Godinama je stajalo neobrađeno zato sto je to uglavnom zemljište propalih poljoprivrednih kombinata koji su u bescenje bili prodavani vrlo sumnjivim ljudima, od Mileta Jerkovića, Darka Šarića i tako dalje, koji su očigledno i za sadašnju pokrajinsku vladu, a nekada i republičku, onu u vreme Demokratske stranke, izgleda bili pravi investitori", kaže Vladimir Đukanović iz SNS-a.
Poljoprivredna gazdinstva u Srbiji prosečno koriste 5,3 hektara zemljišta, dok je prosek u Evropskoj uniji 17,9 hektara.
Pokrajinski sekretar za poljoprivredu Branislav Bogoroški negira da je vlast u Novom Sadu imala ikakve veze sa prodajom poljoprivrednih gazdinstava u prošlosti i dodaje da će vojvođanski paori biti oštećeni dolaskom Al Ravafeda.
"Ukoliko se ovaj posao završi mi ćemo doći u situaciju da registrovana poljoprivredna gazdinstva iz sela oko kojih se nalaze ti kompleksi državnog zemljišta nemaju nikakvu perspektivu, nikakvu budućnost i uopšte neće moći da računaju u svom radnom veku da će ikada moći da zakupljuju državno zemljiste", kaže Bogoroški.
Đukanovic, s druge strane, navodi da je vojvođanska vlast na primeru kompanije Al Dahra već pokazala da želi da otera strane kompanije.
"Izvodili su određene paore kojima su plaćali to i onda su govorili "pa nećemo da dajemo Arapima da nose našu zemlju", ko da ta zemlja može negde da se odnese. Zasto? Oni se plaše konkurencije i svi ti u Pokrajinskoj vladi, a i naravno tajkuni koji su njima bliski, plaše se bilo kakve konkurencije. Dolaskom jednog ozbiljnog konzorcijuma oni moraju ipak da igraju po nekim pravilima, a to znači da ne mogu da imaju monopole", navodi Đukanović.
Jedna od zamerki lokalnih poljoprivrednika jeste ta da su oni plaćali zakup 400 evra godišnje po hektaru, dok će Al Ravafed plaćati 250 evra.
"Mi se evidentno nista nismo naucili na primeru Naftne industrije Srbije kad smo se takođe direktno dogovarali sa investitorom, nego sad ćemo napraviti identičnu grešku na poljoprivrednom zemljištu", kaže Bogoroški.
Naprednjaci ističu da bi arapski investitor oživeo zamrlu poljoprivrednu proizvodnju i doneo najmodernije sisteme za hidromelioraciju. Al Ravafed bi trebalo da uloži 140 miliona evra u kompaniju u kojoj će srpska strana zadržati 20 odsto vlasništva.
