Izvor: Blic, 03.Feb.2015, 08:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Završena rasprava o amandmanima, danas glasanje u Skupstini

Skupština Srbije završila je večeras raspravu o amandmanima na šest zakonskih rešenja kojima se pojačava kontrola banaka i uvode mehanizmi ranije intervencije Narodne banke Srbije u slučaju problema u poslovanju, a nova sednica na kojoj će poslanici glasati je zakazana za danas.

Poslanici su raspravljali o izmenama Zakona o bankama i Zakona o Agenciji za osiguranje depozita i Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje, kao i izmene Zakona o ministarstvima i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << o osiguranju depozita.

Zakon o bankama stavlja na raspolaganje NBS-u širi spektar mera koji će joj omogućiti efikansiju intervenciju nad problematičnom bankom, pri čemu te instrumente NBS može primeniti pre i nakon oduzimanja dozvole za rad banci.

Taj zakon omogućava uspostavljanje celovitog pravnog okvira za restrukturiranje banaka.

NBS preuzima ulogu tela koje će voditi restrukturiranje banaka, pri čemu će ovaj postupak, kako je obrazložio predlagač zakona, biti odvojen od supervizije.

U postupku restrukturiranja banke, NBS može primeniti nekoliko instrumenata - prodaju akcija, odnosno imovine i obaveza, zatim prenos akcija, odnosno imovine i obaveza banci za posebne namene, zatim odvajanje imovine, a četvrta opcija je raspodela gubitaka na akcionare i poverioce.

Ovaj zakona predviđa i osnivanje banke za posebne namene, a dozvolu za njen rad daje NBS, na osnovu zahteva Republike Srbije.

Cilj ovih mera je da održe finansijsku stabilnost, kao i da upotrebu budžetskih javnih sredstava svede na najmanju moguću meru tako što će gubitke propasti banke snositi najpre akcionari i poverioci banke uz ograničenje da ne mogu da pretrpe veće gubitke od onih koje bi pretrpeli u slučaju sprovođenja stečajnog postupka nad bankom.

Zakon o agenciji za osiguranje depozita predviđa ukidanje nadležnost agencije za restrukturiranje banaka, kao i za sprovođenje testa najmanjih troškova.

Na taj način će se poslovanje agencije pojednostaviti i svesti na uobičajene poslove koji se obavljaju u uporednoj praksi.

Zakon o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje uvodi mehanizam koji bi trebalo da ubrza postupak okončavanja stečaja i likvidacije banaka i društava za osiguranje.

U skladu sa direktivama Evropske unije, prilikom isplate iz stečajne mase, prioritet se daje osiguranicima poveriocima čiji su depoziti osigurani u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje depozita.

Izmene Zakona o ministarstvima podrazumevaju da se upravljanje banakama čiji je akcionar Republika, uključujući i osnivanje banke za posebne namene, prodaja akcija banaka u vlasništvu Republike, kao i prodaja društvenog i državnog kapitala u društvima za osiguranje prenesu i u delokrug nadležnosti ministarstva za poslove finansija.

Zakon o osiguranju depozita predviđeno je povećanje premije osiguranja u skladu sa rizikom koji je potrebno da se pokrije.

Istovremeno se ogranicava upotrebe sredstava akumuliranih u fondu, kojim upravlja Agencija samo do iznosa osiguranih depozita, i to za isplatu osiguranih depozita ili za finansiranje postupka restrukturiranja banaka, u obimu i pod uslovima utvrđenim zakonom kojim se uređuju banke.

Finansiranje fonda će biti obezbeđeno uplatom premije osiguranja depozita od strane banaka.

Ukoliko za potrebe isplate osiguranih depozita nema dovoljno sredstava u fondu, nedostajući iznos se može pozajmiti od Srbije ili drugih poverilaca, a predviđena je i mogućnost povećanja premije osiguranja depozita radi popune fonda.

Izmenene i dopune zakona o NBS se donose radi usklađivanja sa Zakonom o platnim uslugama i Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o bankama. Izmene Zakona o javnim nabavkama predviđaju manje pogodnosti za

domaće ponuđače i za prodaju robe proizvedene u Srbiji.

Tim izmenama je predviđeno da u slučaju kad je javnom nabavkom propisan kriterijum najniže cene naručioci roba i usluga će i dalje morati da izaberu domaće ponuđače i da kupuju robu proizvedenu u Srbiji ako su ponuđene cene do pet odsto više od onih koje su ponudili ponuđači iz inostranstva, odnosno koja je ponuđena za inostranu robu.

Do sada je ta prednost za domaće prozivođače i robu domaćeg porekla bila 15, odnosno 20 odsto. Vlada Srbije procenila je da bi tim novinama u javnim nabavkama u javnom sektoru moglo da se uštedi milijardu i po dinara.

Nastavak na Blic...