Izvor: Politika, 02.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zatalasana Srbija
Državu treba decentralizovati da bi se lokalni problemi rešavali "lokalno"
Lokalne vlasti, uz podršku Nacionalne službe za zapošljavanje, moraju da preuzmu svoj deo odgovornosti za rešavanje problema nezaposlenosti, jer upravo oni, a ne mi u Beogradu, najbolje znaju koji im profili trebaju i gde sve novac može biti iskorišćen za otvaranje novih radnih mesta", poručio je na nedavnom sastanku, posvećenom osnivanju lokalnih saveta za zapošljavanje u opštinama, ministar >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rada, zapošljavanja i socijalne politike Slobodan Lalović lokalnim poslenicima.
Lokalni saveti zapošljavanja (LSZ) postoje u 75 od ukupno 165 opština u Srbiji (bez Kosova i Metohije), što znači da je pokriveno 46 odsto opština. Nažalost, pre samo godinu i po dana postojala su u svega 24 LSZ-a.
Lokalni saveti postoje u svih 25 opština u šest okruga: u Severnobačkom (tri LSZ), u Srednjobanatskom i Raškom po pet i u Borskom, Zaječarskom i Moravičkom po četiri.
Međutim, LSZ ne postoji u svih 11 opština Južnobanatskog (osam) i Podunavskog (tri) okruga.
– Nedovoljna finansijska sredstva za razvoj LSZ-a mogu se nadoknaditi saradnjom sa raznim fondovima, donatorima... čiji su projekti i dobra volja okrenuti razvoju lokalne zajednice i pokretanju privrede u zapostavljenim opštinama – ističe Radovan Ristanović, direktor NSZ-a. To su pre svega "Karc" program, "Ju-En-Di-Pi", "Ju-Es-Ejd" i još neki.
Ipak, nisu sve aktivnosti lokalnih saveta uslovljene finansiranjem, jer ove institucije u saradnji sa nadležnim organima mogu pomoći na suzbijanju rada na crno, sive ekonomije, zatim prilikom utvrđivanja predloga mreže škola i drugih obrazovnih institucija u lokalnim područjima, ali i zapošljavanje mladih, žena, lica starijih od 50 godina, invalidnih lica, Roma, nacionalnih manjina i drugih ugroženih kategorija.
– Saveti su jedna od novina koju je, kao mogući oblik razvijanja partnerstva na tržištu rada ustanovio Zakon o zapošljavanju, usvojen pre tri godine – objašnjava mr Đorđe Lazić, savetnik direktora NSZ i koordinator za LSZ. – Prema članovima koji se odnose na LSZ, lokalne samouprave će imati obavezu da osnuju saveze za zapošljavanje koje, pored predstavnika organa vlasti u opštini, čine i predstavnici reprezentativnih sindikata, poslovnih organizacija, agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća, filijala NSZ-a, privatnih agencija za zapošljavanje, nevladinih organizacija, školskih uprava, itd.
Prema rečima Lazića, serija regionalnih sastanaka ostvarila je pozitivan efekat u lokalnim, više godinama devastiranim područjima, nadležni su dobili potrebna saznanja o ovoj problematici, a i javnost se prilično "zatalasala", iako, priznaje naš sagovornik, ima još "nesnalaženja i lutanja". Ovo je i svojevrsna forma socijalnog dijaloga, koji mora da zaživi u lokalnim područjima, ne bi li se osnovni egzistencijalni problem – pronalaženje posla – ostvario. U prilog LSZ ide i pospešivanje preduzetništva, a i rešavanje tehnoloških viškova.
– Korisno bi bilo osnivanje i funkcionisanje saveta za zapošljavanje na lokalnom nivou pospešiti finansiranjem prema posebnom konkursu, pa samim tim povećati sadašnje skromne razvojne i finansijske mogućnosti lokalne samouprave. Rečju, država mora da stimuliše razvoj lokalnih sredina, a Srbija bi valjalo da postane decentralizovana kako bi se lokalni problemi rešavali lokalno – zaključuje mr Đorđe Lazić.
S. Bogdanović
[objavljeno: 02.08.2006.]
