Izvor: Politika, 21.Sep.2014, 12:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto skupo kada može jeftinije
Iskustvo s novim zakonom o javnim nabavkama kazuje da smo proteklih godina često i skupo plaćali nedostatak konkurencije
Jednu tabletu leka „kapecitabin” Republički fond za zdravstveno osiguranje prošle godine plaćao je 239 dinara, a kad je RFZO oglasio narudžbinu i omogućio konkurenciju, u prvom polugodištu 2014. od iste firme tabletu ovog leka kupovao je za 62 dinara.
Tako je ovaj medikament za lečenje bolesnika posle operacije karcinoma debelog creva ove >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << godine poreske obveznike koštao bezmalo četiri puta manje. Na isti način Zdravstveni centar u Čačku cenu reagenasa snizio je za trećinu, a toliko je uštedeo i Aerodrom „Nikola Tesla” na tečnosti za odleđivanje aviona.
Ovo su samo neki od primera Uprave za javne nabavke koji dokazuju da mnogo toga što država kupuje može znatno manje da košta. Pod uslovom da se nabavka blagovremeno oglašava, umesto da se ugovara samo sa jednim ponuđačem, kome se na taj način omogućava da po vlastitoj volji određuje cenu svoje robe ili usluge.
– Navedeni primeri kazuju da smo proteklih godina često plaćali mnogo skuplje samo zato što nije bilo konkurencije – kaže Predrag Jovanović, direktor Uprave za javne nabavke.
– Zato Uprava insistira na stvaranju konkurencije, odnosno na poštovanju postupka koji važi u zemljama Evropske unije, a neki su uporni u nastojanju da ta pravila za njih ne važe.
Od kada Uprava nadzire primenu važećeg Zakona o javnim nabavkama, koji je na snazi od 1. aprila 2013. godine, broj takozvanih „otvorenih postupaka” u javnim nabavkama povećan je sa 54 odsto u prvom polugodištu 2013, na 86 procenata u istom periodu 2014. godine.
Tako je Srbija po učestalosti ovog načina ugovaranja javnih nabavki, kao najkonkurentnijeg i javnog, koji omogućava svima da naručiocu ponude svoju robu ili uslugu, dostigla neke zemlje Evropske unije. Po jednom tenderu u Srbiji ima 2,7 ponuda, u Sloveniji 3,6, Crnoj gori 3,1, Poljskoj 2,7, a najbolje su skandinavske zemlje sa sedam do osam ponuda.
Istovremeno je smanjeno učešće takozvanog pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva sa 24 odsto u prvom polugodištu 2013, na četiri procenta u isto vreme ove godine
Povećan je i broj naručilaca robe i usluga koji izveštavaju ovu državnu službu o izvršenim nabavkama.
Za prvo polugodište ove godine izveštaje je dostavilo 4.843 naručilaca, što je za 56 odsto više nego u istom periodu prethodne godine. Ovome je doprinelo više preduzetih mera, uključujući i podnošenje prekršajnih prijava protiv onih koji nisu dostavljali izveštaje.
– Izveštaj Uprave o primeni Zakona o javnim nabavkama donosi neke zaista ohrabrujuće podatke o postignutim rezultatima, ali ima dosta toga čime ne možemo biti zadovoljni – ukazuje Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija.
– Bitno je da se znatno povećao broj naručilaca koji podnose izveštaje, ali još ima onih koji nisu ispunili ovu osnovnu zakonsku obavezu. Obaveza objavljivanja nabavki male vrednosti prepolovila je njihov broj. To je odličan rezultat zato što se sprečava njihovo direktno ugovaranje sa unapred izabranom firmom. Na isti način treba tumačiti i petostruko smanjenje učešća pregovaračkih postupaka bez objavljivanja javnog poziva, naročito onih zbog navodne hitnosti, koji su bili jedan od najvećih problema.
Nenadić, međutim, smatra da u javnim nabavka još nema dovoljno konkurencije sa manje od tri ponude u proseku.
– Taj pokazatelj govori o nedovoljnom verovanju privrede da je moguće doći do posla sa državom bez prethodnih dogovora, ili je reč o nesolventnosti preduzeća – kaže Nenadić. – Uočljivo je i malo učešće, samo dva odsto, ponuda stranih firmi, iako SSP i CEFTA sporazum brišu ili smanjuju privilegovan tretman domaćih ponuđača.
Dobro je što u ovom periodu nije bilo mnogo novih nabavki kod kojih je primena Zakona isključena po osnovu međudržavnog sporazuma, a ugovoreni infrastrukturni poslovi kod kojih se umesto domaćeg zakona primenjuju pravila kreditora bili su vredni blizu šest milijardi dinara, napominje Nenadić.
– Transparentnost Srbija godinama ukazuje da je izuzimanje primene domaćeg zakona kod međunarodnih aranžmana loša praksa i da bi isplativost svakog takvog aranžmana morala brižljivo da se ispita poređenjem sa alternativama – kaže Nenadić.
– Isto važi i za druge ugovore koji se sprovode na osnovu međudržavnih sporazuma, kao što su razna javno-privatna partnerstva koja se realizuju ili najavljuju, naročito sa firmama iz UAE.
Od marta do juna Uprava za javne nabavke pokrenula je 26 prekršajnih postupaka zbog kršenja zakona. Nenadić je uveren da je bilo mnogo više prekršaja u ovom periodu. Zato se zalaže da se Uprava kadrovski ojača kako bi mogla da sprečava kršenje zakona.
Godišnja vrednost ukupnih javnih nabavki u Srbiji procenjuje se na četiri milijarde evra, što je oko 15 odsto bruto domaćeg proizvoda. U prvom polugodištu 2014. ukupne javne nabavke vredele su 147,6 milijardi dinara, u poređenju sa 139,6 milijardi u istom periodu prošle godine.
U proceduri usvajanja zakona bilo je tvrdnji da bi moglo da se uštedi 20 do 30 odsto od te sume ako bi se nabavke sprovodile efikasnije, a korupcija smanjila.
Nemanja Nenadić smatra da su navedene procene neutemeljene, jer nije moguće precizno izračunati koliko se na javnim nabavkama ukupno može uštedi. Bitno je da država ne plaća više nego što treba i da se potrebe građana zadovoljavaju na najbolji mogući način.
Aleksandar Mikavica
objavljeno: 21/09/2014
