Izvor: Večernje novosti, 17.Dec.2019, 19:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zašto nije obezbeđen zakonski okvir za doniranje namirnica: Hranu bacamo, gladni gledaju

Oko pola miliona ljudi u našoj zemlji nema dovoljno sredstava ni za osnovne potrebe. Traže ukidanje poreza na donaciju KADA bi zdravstveno bezbedne namirnice završavale u procesu donacije, umesto na smeću, to bi bilo dovoljno da se nahrane gladni u Srbiji. Prema zvaničnim podacima, oko pola miliona ljudi u našoj zemlji nema dovoljno sredstava ni za osnovne potrebe. Donošenje zakona o doniranju viškova hrane i sistemsko uređenje u ovoj oblasti, koje bi uklonilo prepreke >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << da megamarketi, restorani i proizvođači prehrambenih proizvoda daruju ispravne namirnice, najavljuje se godinama, ali do danas nema pomaka.PROČITAJTE JOŠ - Pola hrane završi na otpadu, “banka hrane“ jedino rešenje protiv gladi Kako "Novosti" saznaju od članova aktuelne radne grupe koja radi na unapređenju ovog zakonskog okvira, dve su ključne promene koje treba da se usvoje. Neophodno je da se ukine porez na doniranu hranu, kako bi se većina podstakla da je usmeri ka onima kojima je neophodna. Zbog PDV-a, mnogi se sada radije odlučuju da viškove bace. Izmena Pravilnika o bezbednosti hrane, koja bi omogućila da namirnice sa oznakom "najbolje upotrebiti do" budu donirane na dan isteka tog roka, doprinela bi tome da velika količina ispravnih proizvoda stigne do gladnih. Oni su zdravstveno bezbedni, ali je kvalitet malo slabiji.PROČITAJTE JOŠ - Dok jedni gladuju, drugi bacaju višak hrane Godine 2015. formirana je radna grupa koja je trebalo da reši ove probleme, ali ništa nije učinjeno. Ove godine Savet za filantropiju predsednice Vlade formirao je Radnu grupu za unapređenje zakonskog okvira za doniranje viška hrane. Kada može da se očekuje novi zakon, pitali smo u kabinetu Ane Brnabić, ali su nam rekli da dok Radna grupa ne formuliše predlog, ne mogu ništa konkretno da kažu za javnost.KLIK ZA POKLON DONIRANjE hrane će biti lakše i transparentnije od juna naredne godine kada počne da funkcioniše digitalna platforma. To će, kako ističu Radmila Ivetić i Milica Popović, pomoći da se poveća količina hrane koja se daruje i broj ljudi koji dobijaju obroke. Banka hrane Beograd već 13 godina sakuplja namirnice od kompanija donatora, skladišti ih, sortira i prosleđuje na adrese više od 150 udruženja širom Srbije, koja ih dele svojim članovima. - Hrane sigurno ima dovoljno, ne samo kod nas, nego i u svetu, jer se jedna trećina baca, što bi moglo da podmiri potrebe svih gladnih i siromašnih, samo je problem u preraspodeli - kaže, za "Novosti", Radmila Ivetić, predsednica Banke hrane Beograd. - U proseku, mesečno obezbeđujemo 110 tona namirnica, a tokom 2018. godine smo sakupili i podelili 1.494 tone. Dodaje da njihova organizacija nema kapaciteta da koordinira veći obim donacija i ističe da u razvijenim zemljama radi po 40 banaka hrane. Kompanija "Delez Srbija" i Banka hrane, od 2015. godine, u 35 gradova u našoj zemlji realizuju projekat "Pomažemo da imaju i oni koji nemaju". - Od tada je donirano više od 3.000 tona hrane - ističe Milica Popović, menadžer komunikacija u kompaniji "Delez Srbija". - Voće i povrće svakodnevno dobija 9.000 socijalno ugroženih građana. Godišnje, samo domaćinstva u Srbiji bace 247.000 tona hrane, što je na jednodnevnom nivou 676 tona. Nema zvaničnih podataka o tome kolike količine namirnica iz megamarketa, restorana i od proizvođača završe u smeću. TREĆINA U NARODNIM KUHINjAMA SU DECA U NAŠOJ zemlji radi 77 narodnih kuhinja Crvenog krsta Srbije, a u taj broj ne spadaju one koje postoje u Beogradu i na teritoriji KiM. - U našim kuhinjama jedan topli obrok dnevno dobije 33.175 korisnika - kaže za "Novosti" Slađana Dimić iz ove organizacije. - Gotovo trećina njih su deca do 18 godina. Svako dobije po pola litra kuvanog jela i pola vekne hleba dnevno, a to je za oko 70 odsto njih i jedini obrok tokom dana.

Nastavak na Večernje novosti...