Izvor: Politika, 12.Jun.2015, 08:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto je ugovor o železari tajna
Država i menadžment tražili zaštitu od Komisije za zaštitu konkurencije, a ona je podatke iz ugovora proglasila informacijama koje nisu od javnog značaja
Glosa: Kako HPK nije kupio železaru, po kom osnovu se onda obavezao da u smederevsku fabriku uloži 20 miliona dolara u sirovinama koje bi se odloženo plaćale, nije poznato, iako je i sam premijer izjavio da je „to čudno za ovakvu vrstu ugovora“
Smederevo – Sudeći po odluci Komisije za zaštitu konkurencije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << javnost Srbije nikada neće saznati detalje ugovora o upravljanju „Železarom Smederevo” koji je država u martu sklopila sa firmom HPK, registrovanom u Holandiji. Komisija je 2. juna na zahtev države i novog upravljačkog menadžmenta zaštitila podatke iz ugovora, kao i svu prateću dokumentaciju i proglasila ih informacijama koje nisu od javnog značaja. „Politiku” je o tome zvanično obavestilo Ministarstvo privrede, i to dva meseca nakon našeg zahteva da nam se dostave kopije ugovora o pružanju usluga upravljanja i savetovanja u železari.
„Država i HPK menadžment tražili su od Komisije zaštitu podataka iz dokumentacije imajući u vidu da bi njihovo objavljivanje otvorilo mogućnost nastanka znatne štete zbog otkrivanja izvora podataka, kako direktno za HPK, tako i za Srbiju koja bi potencijalno bila dužna da nadoknadi štetu”. Iz tih razloga, objašnjava Ministarstvo privrede, komisija je donela zaključak „da se zaštićeni podaci ne mogu razgledati, niti kopirati, kao i da nemaju svojstvo informacija od javnog značaja u smislu zakona kojim se uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja“, navodi se u odgovoru.
Kako je moguće da podaci o upravljanju državnom svojinom ne treba da interesuju javnost, nije objašnjeno. Zbog čega se od poreskih obveznika kriju aranžmani oko fabrike koja je i dalje u vlasništvu države, a do juče je bila na njenoj grbači? Zašto se državni poslovi „štite” od javnosti koja ima pravo da zna da li je država sklopila isplativ aranžman u interesu svih građana?
Ministarstvo privrede pozvalo se na rešenje komisije po osnovu člana 45. Zakona o zaštiti konkurencije. Transparentnost Srbija smatra da je ovde reč o opasnom presedanu – skrivanju ugovora o poslovanju države na osnovu rešenja o zaštiti konkurencije. Oni smatraju da tajnosti nema mesta kada se radi o poslu između države i privatne firme.
– Od okolnosti da ugovor nije čak ni delimično dostupan, još više zabrinjava činjenica da je ministarstvo uopšte tražilo tajnost svih podataka. Na sistemskom nivou problem je još veći – odredba člana 45. je u koliziji sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama. Ukoliko ovaj presedan bude prihvaćen, preti opasnost da će mehanizam skrivanja podataka biti korišćen i u budućim situacijama, saopštila je Transparentnost Srbija.
Dva i po meseca od kako su strani menadžeri, pretežno iz redova bivšeg vlasnika, „Ju-Es stila”, preuzeli upravljanje srpskom čeličanom, poznati su samo šturi detalji koji su nekako „procureli“ ili je država htela da ih obelodani.
Šta sve ne znamo o poslu sa novim menadžerima?
Najpre ne znamo skoro ništa o samom procesu izbora upravljačkog menadžmenta, jer je zapisnik sa sednice na kojoj je komisija birala najbolju ponudu takođe proglašen „zaštićenim dokumentom”. Šta su ponudile kompanije koje nisu prošle u nadmetanju, ostaće tajna. Do danas niko zvanično nije ponudio ni osnovne podatke o firmi kojoj je povereno da upravlja železarom.
Kako HPK nije kupio železaru, po kom osnovu se onda obavezao da u smederevsku fabriku uloži 20 miliona dolara u sirovinama koje bi se odloženo plaćale, nije poznato, iako je i sam premijer izjavio da je „to čudno za ovakvu vrstu ugovora“. Još čudnije je što se ćuti o tome kakve obaveze novi menadžeri imaju prema zatečenim obrtnim sredstvima i šta će se desiti kada se te sirovine istope. Zašto javnost nema prava da zna po kojim cenama i pod kojim uslovima Peter Kamaraš snabdeva srpsku čeličanu sirovinama preko svoje firme „Pikaro“, dok istovremeno upravlja železarom. Ko su vlasnici jevrejskog kapitala koji delom stoji iza ovog posla, što je otkrio i sam premijer Vučić, i zašto se o tome konstantno ćuti?
Kakvu odgovornost imaju Kamaraš, Gudiš i ostala ekipa profesionalaca, ako ne ispune ugovorne obaveze nepoznate običnom građaninu. A taj obični građanin, kao i radnik u železari, mogao je čuti samo nezvanična, ali zvučna obećanja: veće plate, paljenje visoke peći koja godinama stoji, pozitivno poslovanje već nakon šest meseci, najmanje 1,5 milion tona gotovih proizvoda već od iduće godine... Da li to stoji u zaštićenom ugovoru?
Država tvrdi da više ni dinara ne ulaže u železaru, ali dokaz za to nije ponudila. Tako su građani uskraćeni da znaju da li železara trenutno izmiruje obaveze prema državnim preduzećima za struju, gas, transport, vodu... Jedna od dilema mnogih Smederevaca glasi: kako će nekadašnji menadžeri „Ju-Es stila” sada uspeti da naprave profit, a to nisu mogli pre nego što su „glavom bez obzira” otišli iz Srbije poklonivši joj fabriku za jedan dolar? Zašto su se vratili tamo gde nije išlo, napustivši trenutne pozicije širom sveta?
Da li će HPK inženjering, ako doprinese prodaji železare, dobiti procenat od cene i koliki? Da li država po zakonu može da se odrekne tog dela novca, pitanja su koja je „Politika” već postavljala. Nakon zaštite svih podataka o poslu sa železarom, očito je da javnosti Srbije ne preostaje ništa drugo osim da posmatra šta će se dešavati sa srpskom čeličanom. O posledicama, dobrim ili lošim, o tom-potom.
