Izvor: Blic, 12.Dec.2009, 06:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaslužni građanin
Imam druga u carstvujušćoj Vijeni, i šta mu se u toj odveć pravnoj i prilično socijalističkoj državi desilo, ne njemu nego bilo kome šta može da se desi: izdao moj drug stan studentu, sve po zakonu, pogodili se za cenu, potpisali ugovor, prođoše godišnja doba, prođoše semestri, godine, kad ti kirajdžija odnekud iskopa da stanarina u zgradi građenoj pre te i te godine ne sme da bude iznad toliko i toliko šilinga tj. evra te traži momentani spust kirije na zakonom propisati maksimum >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i zahteva da mu gazda za sve godine koje je propištao vrati nakupljenu razliku.
Tako se ja, hoću reći kao student, osećam otkako su nam ukinute vize. Protivno mojoj prirodi sačuvao sam čak pet starih pasoša iz minulih dvadeset godina, u njima imam pedeset devet viza. Za svaku sam radosno platio pedesetak maraka, skoro tri hiljade maraka potrošio sam u neodustajnoj svojoj borbi za slobodu kretanja. Izgubio sam mesec dana čekajući da predam zahtev, plus hajde da kažemo nedelju dana da vize podignem, tu se manje čekalo, neka je svaka četvrta viza dobijena u zimskom periodu, prehladio sam se 3,62 puta, i šta sad!?
Ispostavilo se da sam plaćao za ljudsko pravo koje je besplatno i ko je sad dužan da me obešteti, EU ili moje majke (SFRJ>SRJ>SCG>Srbija) koje su se preko mojih leđa kačile sa ostatkom sveta!?
Savezna Republika Jugoslavija mi se posebno zamerila jer je povrh svega što sam morao plaćati klet. inostranstvu propisala da i njoj svaki put platim izlaznu taksu koja mojim sugrađanima beše kao dobar dan, a zapravo se radilo o esenciji tadašnjeg državnog ludila: napuštaš ovaj raj, dušmani su ti dali vizu da bog te pita zašto odeš njima na noge, može, go to hell, ali to košta! Tako sam platio pa neka bude pedeset izlaznih taksi, jer neke vize na moju radost behu MULT, neka je prosečna taksa, jer i ona je sirotica poživela dovoljno da poskupi, bila sadašnjih osamsto dinara - tražim od Srbije kao pravne naslednice SRJ da mi četrdeset hiljada dinara vrati u naredne dve godine, počev od objavljivanja ovog teksta!
I Srbija i EU bi, sad kad su nakonec krenule blagoslovenom stazom pomirenja, morale da ljudski obeštete sve nas koji smo u vreme sankcija i u vreme ne uvek baš ni hladnog rata Beograda i međunarodne kak se veli zajednice o svome trošku branili prirodno pravo da se odlazi od kuće i da se u nju iznova vraća: da nije nas koji smo tvrdoglavo putovali taj bi instinkt u narodu najstarijem zamro i Brisel više ne bi imao koga ovde da obraduje.
