Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 04.Nov.2009, 18:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zasejano oko 300.000 hektara pšenice
BEOGRAD - Setva pšenice u Srbiji obavlja se mnogo sporije nego što se očekivalo i prema najnovijim procenama, tom kulturom je do sada zasejano između 250.000 i 300.000 hektara, izjavio je danas Tanjugu direktor Fonda za žito Vukosav Saković.
Setva pšenice obavlja se i dalje, iako je optimalni rok za setvu bio do kraja oktobra, ukazao je Saković, dodajući da je preporuka stručnjaka da se upotrebljava deset odsto više semena, zato što može biti određenih problema kod >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << nicanja. On je ukazao da je setva pšenice zbog kiše obustavljena u celoj zemlji, ali i dodao da se to brzo menja, jer bi se u njive moglo ponovo ući, ukoliko bi nastupila tri dana bez kiše, uz vetar.
"Najavljeno je dosta novih kišnih dana, što, ako se desi, neće odgovarati. Mnogo padavina bi zaustavilo setvu i u tom slučaju bismo imali problema", naveo je Saković, ističući da će, ukoliko dođe do poboljšanja vremenskih prilika, setva biti nastavljena.
Navika srpskih poljoprivrednika je da seju i tokom celog novembra, ukoliko vremenski uslovi dozvole, kazao je Saković, upozoravajući da ne bi nikako valjalo ukoliko kišni period bude nastavljen i ako ne bude moglo da se uđe u njive, jer onda ove površine koje su zasejane ne bi bile dovoljne.
"Priča o pšenici bi se tada iz korena promenila, jer ona više ne bi bila roba koja opterećuje skladištenjem i zalihama, već bi mogla da bude, u slučaju da setva ostane na ovom nivou, veoma tražena i konkurentna roba u sledećem periodu", kazao je Saković, istakavši da se o tome sa više preciznosti može pričati tek krajem novembra.
Kada je reč o ukupnoj površini koja bi trebalo da bude zasejana hlebnim žitom da bi bile podmirene potrebe zemlje, Saković je naveo da ostaje površina od 550.000 do 600.000 hektara, kako bismo bili sigurni da imamo obezbeđeno dovoljno pšenice i za domaće potrebe i određene male količine za izvoz u zemlje regiona.
On je objasnio da mnogo toga zavisi i od prosečnog prinosa, koji u Srbiji dosta varira i nizak je, dodajući da bi se, sa podizanjem prosečnih prinosa, moglo govoriti o manjim površinama.
"Sve dok je prosečan prinos ispod četiri tone po hektaru, sve što se zaseje na površini manjoj od 550.000 hektara, na neki način, predstavlja opasnost po prehrambenu sigurnost", kazao je Saković.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
