Izvor: B92, 04.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zarada i šteta od pranja novca
Beograd -- U Srbiji je prošle godine kroz privredni kriminal zarađeno 230 miliona evra, za to delo prva presuda doneta tek pre nedelju dana.
Prva presuda za pranje novca jeste kazna zatvora od dve godine. Izveštaj OEBS-a o pranju novca pokazuje da je teško utvrditi obim pranja novca u Srbiji jer je reč o višegodišnjim aktivnostima. Šteta od svih prijavljenih krivičnih dela u Srbiji od 2000. do 2005. je oko 1,3 milijardi evra.
Novac koji se pere zarađuje se >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kroz razne oblike privrednog kriminala, od utaje poreza i ilegalne trgovine, do primanja i davanja mita.
Međutim, skoro 40 odsto slučajeva privrednog kriminala čini zloupotreba službenog položaja, čiji su počinioci prošle godine zaradili 125 miliona evra, a društvo oštetili za 216 miliona evra. Ako se uzme u obzir čitav privredni kriminal, zarada je bila 230 miliona, a šteta 250 miliona evra.
Julije Miladinović, direktor Uprave za sprečavanje pranja novca, kaže da vlasnici nelegalno stečenog novca taj novac pokušavaju da ubace u legalne tokove.
"To rade na više načina, a najšešće polažu gotovinu na svoje račune ili na račun svojih preduzeća, u vidu nekih pozajmica. Takođe, tim novcem pokušavaju da kupe neku nekretninu", kaže on.
Na konferenciji o pranju novca ministar finansija Mlađan Dinkić je rekao da je ove godine 526 transakcija većih od 15.000 evra označeno sumnjivim. Podneta je 41 krivična prijava i podignuto 14 optužnica.
"Za nas je razočaravajuće što je doneta samo jedna osuđujuća presuda, a i ona je trenutno nepravosnažna. Nadamo se da će stupanjem na snagu Zakona o krivičnom postupku biti ubrzan ovaj proces i da će doprinos dati i sudije. Mislim da je potrebno obučiti i sudijski kadar za obradu tih, vrlo komplikovanih, predmeta", kaže Dinkić.
U izveštaju o pranju novca koji su uradili OEBS i istraživački institut Ujedinjenih nacija za kriminal i pravdu, uz finansijsku podšku Vlade SAD, navodi se da je teško stvoriti sveobuhvatnu sliku o privrednom kriminalu. Postoje razlike između institucija u načinu vođenja knjiga i postojanju državnih fantomskih baza podataka, uz fantomske firme.
Hans Ola Urstad, šef Misije OEBS-a u Srbiji, smatra da je stvaranje jasnije slike o pranju novca važno kako bi i državni organi Srbije bolje reagovali. "Izveštaj je jedan od prvih pokušaja da se istakne veličina tog problema, i to na sistematičan način", rekao je on.
Za postizanje pune slike o tokovima novca, eksperti su preporučili nadležnima da se zapitaju nad činjenicom da domaćinstva godišnje troše 560 miliona evra više nego što mogu da zarade i uštede.
.jpg)
