Izvor: B92, 20.Avg.2008, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zapadni naftni giganti gube nadmoć
Njujork -- Rusija, zemlje Kaspijskog basena, Južne Amerike i Afrike postepeno potiskuju zapadne monopoliste iz zona bogatih energentima
Naftni giganti iz zemalja Zapada sve češće gube bitku za eksploataciju nalazišta od državnih kompanija i samim tim gube dominantne pozicije na svetskom tržištu, jer su prinuđeni da zaključuju nove ugovore uz lošije uslove, navodi "Njujork tajms", pozivajući se na američke eksperte.
Uz to, veliki broj tih kompanija >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << crpi naftu iz već ispošćenih regija, kao što je Severno more. Analitičari stoga ne očekuju rast isporuka te sirovine iz zemalja van Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK), dok - na drugoj strani - procenjuju da će se svetska potrošnja u 2009. godini uvećati za približno 900 hiljada barela dnevno u odnosu na ovogodišnji nivo, prenela je ruska agencija Itar-Tas.
Najveće naftne korporacije - "Ekson Mobil", "Britiš petroleum", "Rojal Dač Šel", "Ševron", "KonokoFilips", uz francuski "Total" i italijanski "Eni" - pokrivaju samo13 odsto svetske proizvodnje nafte, dok su sedamdesetih godina prošlog veka opskrbljivale bezmalo polovinu svetskog tržišta.
"Petorka" svetskih giganata je u drugom tromesečju ove godine smanjila proizvodnju "tečnog zlata" za 614 hiljada barela dnevno, premda su korporacije zaradile 44 milijardi dolara.
U isto vreme, među prvih deset kompanija sa najvećim rezervama energetskih sirovina uvrstili su se državni koncerni, kao što je ruski "Gasprom" ili Nacionalna naftna kompanija Irana.
Aktuelna situacija se može okarakterisati kao geopolitička naftna kriza, jer u svetu ima još mnogo nafte, smatra analitičar agencije "Goldman Saks" Arun Murti, navodeći kao dokaz situaciju u Venecueli, Rusiji, Iranu i Iraku, gde se nameće trend nacionalizacije energetskog sektora.
Iako su zapadne međunarodne kompanije tehnički bolje opremljene, mnoge zemlje izvoznice nafte ne žele da ih angažuju u eksploataciji svojih nalazišta.
Zapadne korporacije negoduju zbog rastućih problema na koje nailaze u Rusiji, Alžiru, Nigeriji i Angoli, žaleći se da su primorane da prihvate nove, nepovoljnije, uslove ugovora, po kojima su obavezne da veći deo prihoda usmeravaju u budžete tih zemalja.
Američki eksperti ukazuju da su zapadni giganti sami krivi za nastalu situaciju, jer su prestankom ulaganja neophodnih sredstava u istraživanja i iznalaženje novih nalazišta prepustile inicijativu državnim korporacijama.
