Izvor: B92, 21.Jan.2012, 15:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zakon o roku naplate puni budžet
Beograd -- Kada bi država na sva postojeća dugovanja u privredi naplatila kaznu zbog kašnjenja u plaćanju obaveza od maksimalnih 20 odsto, zaradila bi 2,8 milijardi evra.
Zakon o rokovima plaćanja koji sada promoviše predviđa da vlasti novac uzimaju čak i od sporova koji se vode između dve privatne firme. Zbog ovakvog zakonskog rešenja privrednici optužuju državu da je pronašla još jedan način da dodatno popuni rupu u svom budžetu.
"Odakle državi pravo da >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << od naplaćivanja kazni napravi sopstveni biznis, pri čemu od kazne izuzima sebe pod izgovorom da republičke organe ne možete prekršajno kažnjavati? To je potpuno kontraproduktivno, jer se pored duga uzimaju još i pare od već posrnule privrede. To vam je kao kad biste prosjaku uzeli šešir" , upozorava Knežević.
To što je predviđena kazna od 50.000 do 150.000 dinara za odgovorno lice u državnom organu Knežević smatra nedovoljnim jer nije isto da li će kaznu iz svog džepa platiti direktor ili neko iz knjigovodstva.
Iako podržava donošenje ovog zakona, Knežević kaže da je njemu moralo prethoditi opšte razduživanje privrede jer, kako ocenjuje, samo to može da omogući primenu zakona u praksi.
On smatra da bi zakon bio odličan da u njemu stoji samo rečenica: da sud validno priloženoj dokumentaciji određuje blokadu računa dužnika do potpunog izmirenja duga poveriocu.
Knežević tvrdi hitnost u donošenju rešenja o izvršenju naplate duga, koji je predviđen nacrtom zakona, neće promeniti činjenicu da se te tužbe na kraju pretvaraju u dugačke sudske procese.
Prema rečima Gorana Rodića iz PKS u Srbiji je postala praksa da neko izbegava nešto da plati.
Iz tih razloga je saglasan sa novčanom sankcijom, ali dodaje da tu ne bi smelo da bude privilegovanih, posebno da to ne bude država koja treba da radi u interesu građana, a ne da se krije iza privilegija.
"To nije u redu, jer se na taj način država kao najveći investitor, poručilac poslova u građevinskom sektoru, amnestira od odgovornosti. Na taj način je gro privrede ugrožen. Nijednom građevinskom preduzeću neće pasti na pamet da tuži državi zbog kašnjenja iz straha da bi mogao da izgubi posao" , kaže Rodić.
On podseća da je građevinski sektor prethodnih godina imao najviše problema da naplati potraživanja. Rokovi plaćanja su išli i preko 220 dana.
