Izvor: B92, 07.Sep.2012, 01:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zabrana izvoza neće smanjiti cene
Beograd -- Nemogućnost prodaje žitarica svetu bez pozitivnih efekata za domaće potrošače, pišu Novosti.
Razlog za privremenu zabranu izvoza suncokreta i šećerne repe je sprečavanje nestašica i uredno snabdevanje domaćeg tržišta, kažu u Nemanjinoj 11.
"Vlada je dala i saglasnost da Republička direkcija za robne rezerve izvrši robnu razmenu 9,1 milion tona mineralnog đubriva za merkantilnu pšenicu i merkantilni kukuruz", objašnjavaju u Nemanjinoj 11 i >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << dodaju da veruju da će se na ovaj način stimulisati poljoprivredna proizvodnja. Razmena će se ugovarati sa građanima - nosiocima poljoprivrednih gazdinstava, zemljoradničkim zadrugama i ovlašćenim skladištarima.
"Najavljene mere neće zaustaviti rast cena, ali će ih u svakom slučaju usporiti. Sve je poskupelo. Cene u radnjama su deplasirane u odnosu na cene stočne hrane. U ovakvim prilikama u svetu države intervenišu parama, ali kako je naša kasa prazna, preduzima šta je moguće", kaže za “Novosti” Dragiša Jović, direktor živinarske firme “Mikros.
Vojislav Stanković, savetnik predsednika PKS, ocenjuje da su mere parcijalne i neće značajnije uticati na stabilnost tržišta, posebno što je suša napravila mnogo veće probleme nego što se pretpostavlja u ovom trenutku.
"Ako je to rađeno zbog sojine i suncokretove sačme, to je u redu, ali neće značajnije doprineti stabilnosti cena mesa. Pitanje je šta raditi sa proizvodnjom mleka, koja je ostala nezaštićena, i proizvodnjom junećeg mesa. A, broj goveda je pao na ispod milion grla", naglašava Stanković.
Donete mere, kako kažu poljoprivrednici, idu naruku samo prerađivačima.
"Naravno da nam zabrana pravi velike probleme. Rod repe smanjen je sa očekivanih 65 tona po hektaru na 25 tona, a repu ćemo morati prodati domaćim prerađivačima, koji nude daleko nižu cenu od partnera iz Hrvatske, sa kojima smo ugovorili cenu od 50 evra po toni", kaže Petar Matijević, vlasnik kompanije “Matijević agrar”.
Matijević napominje da su, prilikom sklapanja ugovora sa šećeranom iz Osijeka, imali u vidu i mogućnost zatvaranja granica.
"Srećom pa smo se dogovorili da na zatvaranje granica gledamo kao na višu silu, i samim tim, ne bi trebalo da imamo problema sa partnerima iz Hrvatske. Sama cena šećera će sigurno porasti, tako da, ovom zabranom izvoza, naši potrošači ne dobijaju ništa. Pravi potez za potrošače bila bi zabrana izvoza šećera, ulja i ostalih finalnih proizvoda", kaže Matijević.
Matijevićev stav deli i Vojislav Malešev, poljoprivednik iz Kaća, i predsednik Kluba 100 P plus, koji napominje kako je prva značajnija mera ove vlade uperena protiv poljoprivednih proizvođača.
Pompezno najavljenih 11 tačaka za pomoć selu ostalo je samo u najavama, a umesto njihove primene dobijamo zabranu izvoza naših proizvoda, i gušenje tržišta, koje ide naruku samo prerađivačkoj industriji - ogorčen je Malešev.